Predviđa se istorijski maksimum: Nikad veća cena srpskog "zlata"

Očekuje se akontna cena u rasponu od 600 do čak 800 dinara po kilogramu, što je istorijski maksimum. Malinari već kalkulišu i prave računicu, a mnogi od njih ovogodišnji rod ne žele da prepuste slučaju i već uveliko traže radnike za berbu tokom letnjih meseci.

Ipak, ono što baca senku na ove pozitivne vesti jeste mnogo manji prinos nego ranije.

"Suša je zaustavila rast mladih lastara, koji je trebalo da rađaju naredne godine, tako da u 2022. godini možemo očekivati mnogo manji rod. Upravo zbog te smanjene količine na tržištu cena će drastično skočiti. Potražnja za srpskim malinama je ogromna, jer je na evropskom i svetskom tržištu nema i sada se zaista sa pravom ovo voće može nazvati crvenim zlatom", kazao je za Rinu predsednik Asocijacije malinara Srbije Dobrivoje Radović.

Na teritoriji Srbije pod malinom je registrovana površina od 24.000 hektara, ali, prema rečima predsednika Asocijacije malinara, de fakto je pod malinom oko 14.000 hektara. Prinos na nacionlanom nivou u 2021. godini iznosio je 70.000 tona.

Rekorderka pustoši zasade: Za dan nabrala 136,5 kilograma malina i zaradila 15.000 FOTO

"Usled suše na brojnim parcelama u Srbiji prinos je umesto 150 ili 200 kilograma po aru, prosečno bio tek 40 kilograma. Rod je bio sjajan tamo gde su postojali uslovi navodnjavanja, pa smo dostigli tih 70.000 tona", istakao je Radović.

Sa druge strane, veliku potražnju za srpskim crvenim zlatom uslovio je loš rod kod glavnih konkurenta, u Poljskoj i Čileu. Nedimović apeluje na malinare da ovu dobru godinu i prihode iskoriste kako bi uložili u proizvodnju.

Foto: RINA

"Godina je bila dobra, ali je pitanje šta će biti već sledeće. Zato je jako važno da se ulaže u protivgradne mreže, sistem zaštite, ali i da se zanove zasadi jer će tako imati mnogo veći rod. U selu Prilike susreo sam se sa domaćinom koji je gajio oko 30 ari starih i odmah pored 30 ari novih zasada malina i prihod je na ovim drugim bio čak tri puta veći. Mora da se ulaže u tehnologiju, kako bi rod bio zagarantovan. Za malinom trenutno vlada velika potražnja, a nema je i zato je jako važno da iskoristimo ovu šansu. Ministarstvo će kroz subvencije takođe pomoći onima koji žele da ulažu u svoje malinjake, da obnove zasade i mehanizaciju", rekao je za Rinu ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović.

Maline nema ko da bere: Sezonci dolaze čak iz Mongolije

Stručnjak iz oblasti malinarstva, dr Aleksandar Leposavić kaže da je ovaj proizvod konačno dostigao isplativu cenu, ali da treba pojačati marketing na svetskom tržištu.

"Dosta je urađeno u prethodnom periodu, da se poveća prepoznatljivost kod krajnjih kupaca. Srbija je sada prepoznata kao broj jedan po kvalitetu i to od vodećih proizvođača crvenog zlata u svetu", zaključuje Leposavić.