Od Pančeva preko Vršca do rumunske granice: Južni Banat dobija auto-put

On će povezati Beograd i Temišvar preko Vatina - najprometnijeg drumskog graničnog prelaza između Srbije i Rumunije.

Susedi su već odredili konačnu trasu svog 70 kilometara dugog dela te važne međunarodne saobraćajnice, dok će kod nas taj posao biti završen za nekoliko meseci.

JP "Putevi Srbije" su krajem oktobra sa Saobraćajnim institutom CIP, kao najpovoljnijim ponuđačem, potpisali ugovor o izradi generalnog plana i prethodne studije opravdanosti za deonicu Pančevo - Vršac - rumunska granica, što je prvi korak u analizi područja kojim bi put trebalo da prođe. Vrednost ugovora je oko 70 miliona dinara, a rok za završetak te dokumentacije 120 dana.

"Ova saobraćajnica će se nadovezati na autoputsku obilaznicu oko Beograda (Batajnica - Surčin - Ostružnica - Orlovača - Bubanj Potok - Vinča - Pančevo). Biće dugačka oko 65 kilometara i prolaziće u blizini Alibunara, Banatskog Karlovca, Uljme i Vršca. Predstavljaće najkraću drumsku vezu između Rumunije i Srbije i žilu kucavicu tog regiona", kaže, za Novosti, Milutin Ignjatović, generalni direktor CIP.

Na internetu je već neko vreme zastupljena mapa sa detaljnim prikazom te trase, što je, međutim, uznemirilo brojne građane, jer kada se ona uporedi sa pravom kartom, pokazuje da će budući auto-put proći ni levo ni desno, nego tačno kroz vatinske krugove - praistorijski lokalitet blizu graničnog prelaza, koji još nije istražen, a za koji se veruje da predstavlja najstariji i najočuvaniji kalendar u Evropi. Ignjatović, ipak, otklanja njihove strepnje.

"Ne znamo ko je napravio tu mapu, ali je svakako reč samo o ilustraciji, jer ona ne predstavlja rezultat stručne višekriterijumske analize. Generalni projekat, na kom trenutno radimo, svakako će mimoići vatinske krugove", poručuje Ignjatović.

Prema slici koju je CIP dostavio Novostima, auto-put će od ovog lokaliteta biti udaljen 440 metara i prolaziće sa njegove zadnje strane, tj. neće presecati vidik iz centra krugova ka Vršačkim planinama. To je važno, jer upravo taj pogled predstavlja pravu senzaciju, budući da se veruje da su praistorijski ljudi, posmatranjem izlaska sunca u odnosu na taj masiv, određivali koje je godišnje doba.

Južnobanatski auto-put će povezivati Koridor 10 sa Rumunijom, sa Koridorom 4 i sa Jadransko-jonskim basenom. U unutrašnjem saobraćaju, privredu južnog Banata spojiće sa Beogradom, centralnom Srbijom, Crnom Gorom i lukom Bar. Njegova izgradnja je važna zbog privlačenja investitora, razvoja turističkih i poljoprivrednih potencijala tog regiona, kao i zbog bezbednije vožnje i skraćenja vremena putovanja.