Mali: "Od danas – isplata 100 evra"

Mali je istakao da je to rezultat podrške ogromne većine građana.

Mali je izjavio da sukob u Ukrajini donosi velike probleme, jer produbljuje ekonomsku krizu u celom svetu, ali da to može da se prevaziđe jedino uz predsednika Vučića i stabilnu vladu, saopšteno je iz Ministarstva finansija.

"Želim mu puno uspeha u narednom petogodišnjem mandatu, jer je potrebno prebroditi sve izazove sa kojima se i Srbija i svet suočavaju. Reč je o izazovima sa kojima se nismo susreli još od Drugog svetskog rata. I u svom govoru, predsednik Vučić je istakao da su najvažniji mir i stabilnost, a to je protkalo i njegovu predsedničku kampanju. To je ono što je u ovim nemirnim, teškim vremenima za građane Srbije možda i najvažnije. Akcenat je stavio i na ekonomski razvoj, odnosno dalji rast penzija, plata, nastavak velikih infrastrukturnih projekata, jer to gura Srbiju napred, u smislu razvoja privrede, unapređenja životnog standarda. Takođe, naglasio je politiku naše vojne neutralnosti, što je od izuzetnog značaja. Nikada više ne investiramo u razvoj naše vojske i tako ćemo i nastaviti. Srbija nema nameru da nekoga napada, već samo želimo da budemo sami na svome i da se sačuvamo", naveo je on.

Ministar je napomenuo da je u fokusu politike predsednika Vučića nastavak i razvijanje saradnje u regionu, sa posebnim osvrtom na "Otvoreni Balkan", jer to znači otvorene granice, veću privrednu aktivnost, slobodan protok robe, ljudi i usluga.

Istakao je i da predsednik insistira i na daljim ulaganjima u obrazovanje, kao i na politici podsticanja rađanja.

"Kako je i rekao, ne vredi razvoj Srbije ako se deca ne rađaju. Šta nam vrede auto-putevi kada nemamo ko njima da se vozi. Ali, videli ste da smo od 1. januara ove godine obezbedili 300.000 dinara za prvo rođeno dete, kao i po dodatnih 100.000 dinara za drugorođeno i trećerođeno dete. Reč je o dodatnim subvencijama države. Takođe, pre petnaestak dana imali smo i prvu isplatu za majku koja je kupila prvi stan u Somboru. Dakle, država daje do 20.000 evra za kupovinu prvog stana za majke koje su rodile dete od 1. januara ove godine i to je politika koju ćemo nastaviti", naglasio je Mali i dodao da je pored mira i stabilnosti, politika podsticanja rađanja jedna od najvažnijih poruka predsednika. Mali je istakao da danas počinje isplata 100 evra za mlade, koja će biti realizovana u prva tri dana juna.

"Tu pomoć je najavio i predsednik i to je obećanje koje smo dali i ispunjavamo ga. Završila se prijava u drugom krugu za sve mlade od 16 do 29 godina. Za dve nedelje dodatno se prijavilo 43.748 mladih, a u prvom krugu smo imali 1.059.425 njih. Na njihove račune uplatićemo 100 evra i to sledećom dinamikom – danas i sutra isplaćujemo po 400.000, a preostalih 360.000 građana 3. juna", rekao je Mali.
Napomenuo je da je ova vrsta pomoći od izuzetnog značaja za mlade, jer će im značiti da prebrode teškoće koje se odnose na ekonomsku krizu, odnosno na problem sa životnim standardom zbog inflacije.

"Podsetiću da mi treću godinu zaredom dajemo pomoć građanima. Krenuli smo sa 100 evra 2020. godine, ali smo samo u poslednjih nekoliko meseci isplatili 10.000 dinara jednokratnu pomoć radnicima u zdravstvu, svim penzionerima po 20.000 dinara, što je najveća isplaćena pojedinačna pomoć najstarijima ikada. Takođe, isplatili smo i 10.000 dinara zaposlenima u prosveti i zaposlenima u socijalnim službama. Pored toga, isplatili smo prvih 100 evra mladima, a evo sada im isplaćujemo još po 100 evra. Za to smo izdvojili oko 13 milijardi dinara", rekao je on. Kako je objasnio, za prvih pet meseci ove godine ostvareni su neuporedivo bolji rezultati od planiranih, jer je naplata PDV-a veća za oko tri milijarde dinara nego što smo predvideli.

"Planirali smo deficit budžeta, odnosno minus od 121 milijardu dinara, a imamo deficit od 71,9 milijardi. To je za 50 milijardi dinara, odnosno oko 450 miliona evra, bolji rezultat nego što smo očekivali u prvih pet meseci. Bez obzira na pomoć koja je uplaćivana građanima povećanje subvencija za poljoprivrednike sa 4.000 na 8.000 dinara po hektaru, ali i bez obzira na to što smo u prvih pet meseci isplatili 260 milijardi dinara, preko dve milijarde evra starih dugova, što smo refinansirali ili isplatili nekih 70 odsto ukupnih dugovanja za ovu godinu, mogu reći da je rezultat dobar", naveo je Mali.

On je rekao da je srpska ekonomija stabilna, bez obzira na izazove sa kojima se suočava.

"Pogledajte bilo koji makroekonomski indikator. Mi smo u prvom kvartalu ove godine imali stopu rasta naše ekonomije od 4,4 odsto prema podacima Zavoda za statistiku. U drugom kvartalu očekujemo 3,8 ili 3,9 odsto stopu rasta. Ako pogledate udeo javnog duga u BDP-u, trenutno smo na nivou od 52 odsto, što je daleko od nivoa koji propisuje Mastriht. Pogledajte stopu nezaposlenosti. Ona je pre krize, 2019. godine iznosila 11,2 odsto, dok je danas 10,6 procenata. Uprkos krizi, kovidu i svemu što smo imali u protekle tri godine, bolji smo nego tada. I dalje nam ekonomija pokazuje dobru otpornost, ali ne mogu da kažem da je sve bajno i sjajno, jer nije. Mi smo i dalje stabilni i imamo prostora da reagujemo ukoliko bude potrebe, posebno imajući u vidu zimu koja predstoji", naveo je on.

Osvrnuo se i na energetsku krizu, i istakao da je od izuzetnog značaja razgovor koji je predsednik Vučić imao sa predsednikom Ruske Federacije Vladimirom Putinom.

"Važno je da građani razumeju, uopšte nije u pitanju cena gasa i cena struje, već je najvažnije da li ćemo ih uopšte imati. Sa tim se izazovima trenutno suočavamo. Srbija će definitivno imati mnogostruko nižu cenu gasa nego ostale zemlje u Evropi, i mi sada radimo na finalizaciji dogovora sa Gaspromom. Ostaje problem snabdevanja strujom ne samo u Srbiji, već i u regionu. Kada pogledate izazove, tu je i šesti paket sankcija Evropske unije, što otvara i problem snabdevanja naše rafinerije u Pančevu i celokupnog tržišta u našoj zemlji sirovom naftom. Uz to, problemi su i u prehrambenoj industriji. Odjednom je u celom svetu krenula nestašica brašna, šećera, ulja. Imate mnogo razvijenije zemlje od naše gde su rafovi prazni. Mi imamo dovoljno i brašna i dovoljno pšenice, kukuruza, šećera, ulja. Država je opet odgovorno reagovala jer su zamrznute cene osnovnih životnih namirnica. Predsednik je obišao skladište robnih rezervi. Mi smo nabavili i so, i mleko u prahu, pirinač, sve što je neophodno da možemo da reagujemo. To je odgovorna i snažna poruka i od predsednika i od Vlade Republike Srbije, da država brine i da će pomoći ukoliko bude potrebno", naveo je on.

Mali je napomenuo da su ogromni izazovi pred nama, velika je borba za svaki kilovat struje, za svaki kubni metar gasa, za svaki litar goriva, ali da se sve radi kako bi građani u što manjoj meri osetili krizu.

"I dalje nemate ogromne skokove cena goriva, iako je to jedan od najvećih problema u svetu. Država je preduzela korake koji su neophodni i ponovo je najveći teret krize prebacila na sebe. Takođe, kada je cena gasa u pitanju, uprkos ogromnom rastu cene, ovde nije bilo poskupljenja ni za građane ni za privredu. Država je i u tom slučaju najveći deo problema preuzela na sebe. Isto se odnosi i na cenu struje, koja je u Srbiji najniža u Evropi, odmah posle Gruzije. To su stvari koje se rade kako bi u što većoj meri umanjile posledice krize na životni standard. Mi smo i dalje stabilni, i dalje radimo na svim započetim projektima, od izgradnje auto-puteva i brzih saobraćajnica. Videli ste pre par dana je i predsednik Vučić obišao gradilište Tiršove 2 u Beogradu. To je još jedno od obećanja koje ispunjavamo. Obišli smo zajedno i gradilište beogradskog metroa, i to ide svojim tokom", rekao je on.

Govoreći o novom sistemu e-fiskalizacije, ministar je rekao da imamo više od 120.000 poreskih obveznika na novom sistemu fiskalizacije, i da se rezultati vide i u naplati PDV-a.

"Građani moraju da znaju da svaki put kada ne dobijemo fiskalni račun, mi sami sebe krademo na neki način. Sada isplaćujemo 100 evra za mlade, pričamo o podršci za nabavku hrane, energenata i svega ostalog. Pa sve to radimo iz budžeta", naveo je on, i dodao da svaki račun ima QR kod, te da građani mogu da provere da li je račun validan ili ne.

Napomenuo je da je Poreska uprava uveliko na terenu i da se radi veliki broj kontrola.

"Verovali ili ne, imate privredna društva, preduzetnike, koji su uzeli subvenciju od države, a nisu čak uzeli ni bezbednosni element, ili su uzeli subvenciju, a zatvorili prodavnice i više ih nema. Davali smo po 100 evra za svaku fiskalnu kasu i 100 evra za svaku lokaciju. Dakle, bila je ogromna podrška države jer smo želeli da nova fiskalizacija ne košta našu privredu. Svi veliki sistemi su prešli na novi sistem, ali i oni koji do sada nisu bili obveznici fiskalizacije, odnosno frizeri, kozmetičari, sportska udruženja", rekao je Mali.

Osvrnuo se i na sistem e-faktura, u kojem je 10.500 korisnika javnih sredstava, odnosno javnih preduzeća i ustanova.

"Do kraja godine biće uključen i privatni sektor. Uprkos krizi i izazovima nama reforme idu napred. E-fiskalizacija i e-fakture čine naše okruženje transparentnijim, atraktivnijim i boljim za investicije. Mi smo do 20. aprila imali čak 600 miliona stranih direktnih investicija u Srbiji, uprkos svemu. Stabilni smo i borićemo se, nema drugog izbora", zaključio je Mali.

View this post on Instagram

A post shared by Siniša Mali, MBA, CFA, CAIA (@mali_sinisa)