Nema prepreka: Novi gasovod između Srbije i Srpske do 2026.

Ta interkonekcija povećaće sigurnost transporta i snabdevanja, kao i prihode Srbije od tranzita. Ovo je jedan od više zajedničkih energetskih projekata koji su veoma važni, ne samo za našu zemlju i Republiku Srpsku, već i za čitav region.

Nakon što su kompanije "Srbijagas" i "Gas-res" iz Srpske, 16. marta u Banjaluci, potpisale ugovor o njegovoj izgradnji, potrebno je i da Srbija i BiH stave paraf na međudržavni sporazum. U ovom trenutku, kako navode u ministarstvu za Novosti, ne postoje nikakve vidljive prepreke za realizaciju projekta.

"Kada bude potpisan međudržavni sporazum, sledi definisanje plana izgradnje gasne interkonekcije sa Republikom Srpskom, koji će obuhvatiti datum početka i završetka izgradnje", preciziraju u Ministarstvu. Projektno-tehnička dokumentacija treba da bude gotova do juna 2024, a završetak izgradnje je planiran za 2026. godinu.

Dužina gasovoda na teritoriji Srbije iznosiće 95 kilometara, a u Srpskoj 325 kilometara. Ići će trasom Inđija, Mačvanski Prnjavor, Bijeljina, Banjaluka, Novi Grad. Planirano je da njegov kapacitet bude 1,2 milijarde kubnih metara godišnje.

Vrednost projekta na teritoriji Srbije je oko 47 miliona evra, navode u Ministarstvu. Zasad, osim budžeta nije planiran drugi izvor finansiranja, ali će se razmatrati i opcija apliciranja ka fondovima Evropske unije.

Za ovaj gasovod nema prepreka, ali radove na tri hidroelektrane na Gornjoj Drini, koje grade Srbija i Srpska, pokušava da zakoči grupa od 24 poslanika u bosanskohercegovačkom parlamentu pokretanjem postupka pred Ustavnim sudom BiH.

Oni osporavaju pravo Srpskoj da dodeli koncesije za izgradnju, iako teritorijalno pokriva oblast budućih hidroelektrana.

Oni su, 28. decembra, podneli Ustavnom sudu BiH Zahtev za rešavanje spora sa Republikom Srpskom, Vladom Republike Srpske i za donošenje privremene mere, i osporavaju akte Vlada RS kojima je dodelila tri koncesije za izgradnju i korišćenje hidroelektrana na gornjem toku reke Drine, "Buk Bjela", "Foča i "Paunci", objašnjavaju u Ministarstvu.

"Do sada se Ustavni sud BiH još uvek nije izjašnjavao o ovom zahtevu, a Vlada Srpske je, blagovremeno, 27. januara, podnela odgovor toj instituciji, kojim ga osporava u celosti". Oni ističu i da, u ovom trenutku, aktivnosti predviđene za ovu fazu projekta nisu zaustavljene, već da teku planiranom dinamikom. Njih sprovodi projektna kompanija privrednog društva HES "Gornja Drina", koje su osnovale EPS i "Elektroprivrede Republike Srpske".

Ministarka energetike Zorana Mihajlović, nedavno je, nakon sastanaka sa svojim kolegom iz RS, Petrom Đokićem, ocenila da je interes energetske bezbednosti regiona da učinimo sve što možemo da što pre počne izgradnja hidroelektrana na Gornjoj Drini.

"Kada se pogledaju sve studije izvodljivosti, sve tri su i te kako ekonomski opravdane", istakla je Mihajlovićeva. "Mi moramo da se povezujemo, jer, ako to ne budemo činili, bićemo izopšteni iz svih budućih konekcija i proizvodnji".

Gasovod će biti dvosmeran, a to znači da će biti moguće spajanje na druge cevovode u regionu.

Nakon potpisivanja sporazuma kompanija "Srbijagas" i "Gas-res" najavljeno je da će se trgovati na komercijalnoj osnovi i da će se nabavljati najpovoljniji i najjeftniji plavi energent.

Generalni direktor "Srbijagasa" Dušan Bajatović istakao je da je to preduzeće spremno da sarađuje i sa BiH i predložio da obe strane nastupaju zajedno prema dobavljačima, kako bi postigli bolje komercijalne uslove.