Biznismeni dižu glas i hoće u vlast

Najave o osnivanju udruženja privrednika dali su vlasnik kompanije PSP Farman Branislav Grujić i vlasnik kompanije Todor Mirko Todorović.

Grujić kaže da su privrednici svesni da moraju da preuzmu odgovornost za razvoj privrede i aktivno utiču na njeno oživljavanje i dodaje da "sedenje i čekanje da se stvari reše same od sebe nikom nije donelo napredak".

Todorović nije odbacio mogućnost da pokret preraste u političku stranku i da se pojavi na sledećim parlamentarnim izborima. "Hoćemo da promenimo Srbiju. To je naš cilj", rekao je on, i dodao da će pokret biti formiran u četvrtak 29. septembra u 11.55, odnosno simbolično u „pet do dvanaest". "Došao je trenutak da privrednici uzmu stvar u svoje ruke. Razočarani smo ekonomskom politikom i načinom rada i funkcionisanjem Vlade Srbije", naveo je Todorović za Pres.

On, ipak, nije želeo da precizira da li će pokret do izbora postati politička stranka. "Dosta je više da građani Srbije glasaju 'protiv nekoga', hajde da Srbija konačno na izborima glasa 'za nekoga'. Privrednici uvek imaju ozbiljne ambicije i uvek idu na pobedu", rekao je Todorović, i naveo da privrednici ne nameravaju da budu bilo čija politička ispostava.

"Za sada mi smo pokret i nećemo nikog vući za rukav. Neka političari i stranke procene da li hoće sa nama ili ne, ali o tome ćemo opet odlučivati mi privrednici", naglasio je vlasnik kompanije Todor.

Todorović objašnjava da "za sada ne znamo da li ćemo biti stranka, ali u mentalnom sklopu svakog preduzetnika je da pobeđuje. A ako stanemo, staće cela Srbija. Svaka čast malinarima, ali ako bi privrednici stupili u štrajk ili otišli na odmor, onda bi u Srbiji sve stalo i propalo".

"S obzirom na to da su se uspešni privrednici pokazali u svojim firmama, privrednici moraju da uđu u buduću vladu, bez obzira na to ko je formira, i preuzmu vođenje resornih ministarstva. Privrednici su i vreme Tita i Miloševića bili u vladi. Kriza je i nas privrednike naterala da u svojim firmama rešimo neproduktivnost, viškove radnika, neracionalne troškove, vreme je da to uradimo i u državi", naglasio je Todorović.

Upitan da li se plaši da se država sada ne okrene protiv tih privrednika iz straha od gubitka političkog uticaja, on je odgovorio odrečno. "Ako neko nekoga treba da se plaši, onda bi političari trebalo da se plaše nas. Ipak je ovo demokratski sistem i duboko verujem da je davno prošlo vreme revanšizma", rekao je Todorović.

"Srbija više nema vremena da čeka"

Osnivači pokreta već su napravili plan za promenu privrednog ambijenta, a koji se i dalje razrađuje sa mnogim preduzetnicima i udruženjima iz cele Srbije. U njemu piše da je krajnji cilj rasterećenje privrede i to “pojednostavljivanjem regulativa, smanjenjem administracije i dadžbina na zarade, skraćivanjem rokova za dobijanje dozvola i promenom sistema oporezivanja”. "Sve to bi trebalo da dovede do povećanja zaposlenosti i podizanje standarda svih građana. Srbija više nema vremena da čeka, niti da se uzda u nekog drugog. Predstojeći izbori samo odlažu stvar i zato hitne mere treba doneti što pre da bi se sprečio pad zaposlenosti i pokrenuli novi projekti", kaže sagovornik Blica.

U planu ovog pokreta piše i da bi trebalo osnovati Razvojnu banku i Direkciju za velike investicije, koje bi privremeno finansirale velike projekte, a onda se povlačile kada oni "stanu na noge“. Srpski privrednici se osvrću i na javna preduzeća, “čiji rad treba potpuno promeniti”.

U planu im je i da se “oštro suprotstave mlakom odnosu prema veoma štetnom delovanju crne i sive ekonomije, prema korupciji i nedomaćinskom poslovanju, zloupotrebi monopolskog položaja mnogih javnih preduzeća i službi, sumnjivih poslova u domenu javnih nabavki”.

Izvor Blica tvrdi da udružena grupa preduzetnika ne bi menjala politiku evropskih integracija koju Srbija vodi, već bi, naprotiv, “donosili zakone i uspostavljali standarde kompatibilne onima u EU”.

"Mogli bi iskoristiti tu šansu i Srbiju staviti u poziciju posrednika za trgovačke i finansijske transakcije između trećih zemalja, kao što su EU i Rusija, ali i kao državu na čijoj se granici vraća PDV u Evropi, sve dok ne postane članica Evropske unije. Po ugledu na Uniju, treba doneti zakone koji će biti jednaki za sve i koji se neće primenjivati retroaktivno, menjajući uslove u kojima se odvijaju započeti privredni projekti, da se uspostavi pravni kontinuitet i sigurnost, uz kompatibilnost sa zakonima i standardima EU", navodi izvor tog dnevnog lista.