Ispod mora niče tunel od 2,4 milijarde dolara: Imaće čak i kružni tok

Naime, tamo se gradi najduži i najdublji podmorski drumski tunel na svetu, a cilj mu je jedan – da skrati vreme putovanja između većih gradova i postane deo mreže puteva duž zapadne obale za čije korišćenje neće biti potrebni trajekti.

Tunel je dobio naziv Rogfast, biće dug 27 kilometara, a na najdubljoj tački nalaziće se 392 metra ispod nivoa mora.

Dvostruki kružni tok

Projekat je započet u januaru 2018. godine, ali su krajem 2019. radovi obustavljeni zbog prekoračenja troškova, što je dovelo do restrukturiranja projekta i potpisivanja novih ugovora.

Nakon finansijskih komplikacija, radovi su nastavljeni krajem 2021. godine, a završetak tunela sada je predviđen za 2033. godinu, uz procenjene troškove od približno 2,4 milijarde američkih dolara. Vlada finansira deo projekta, dok će ostatak biti otplaćen iz putarina koje će plaćati budući korisnici.

"Tunel će značajno poboljšati povezanost duž norveške zapadne obale, stvaranjem brže i pouzdanije veze između regiona Stavanger i Haugesund", rekla je za CNN En Brit Moen, rukovodilac projekta u kompaniji Skanska, multinacionalnoj građevinskoj kompaniji koja gradi severni deo tunela.

Dodala je da će se Rogfast sastojati od dve paralelne cevi, od kojih će svaka imati po dve saobraćajne trake namenjene isključivo drumskim vozilima. Kada sve bude završeno, tunel će zameniti postojeće trajektne linije i skratiti vreme putovanja između Bergena i Stavangera, drugog i četvrtog najvećeg norveškog grada po broju stanovnika, za oko 40 minuta.

Osim toga, na približno polovini trase nalaziće se dvostruki kružni tok, smešten na dubini od 260 metara, koji će voditi do spojnog tunela prema ostrvu Kvitsoj, najmanjoj norveškoj opštini.

Štaviše, ovaj projekat samo je deo plana obnove obalnog puta E39, odnosno saobraćajnice duge 1.100 kilometara koja se proteže od Trondhajma na severu do Kristijansanda na jugu. Za prelazak ove trase trenutno je potrebno 21 sat i korišćenje sedam trajekata. Izgradnjom tunela i mostova to vreme bi bilo prepolovljeno, ali završetak svih radova očekuje se tek oko 2050. godine.

Za sada, Rogfast ostaje najzahtevniji deo ovog poduhvata, ali i jedan od najzahtevnijih građevinskih projekata na svetu. Ono što je posebno zanimljivo kod njega nisu samo dužina i dubina, već i složena geologija. Trasa tunela prolazi kroz različite slojeve stena, između kojih se nalaze rasjedi u kojima su milioni godina geoloških pomeranja ostavili tlo zdrobljenim i ispucalim. Zbog toga izvođači radova ne mogu da se oslone na mašine za bušenje, već koriste metodu miniranja. Svaki korak mora pažljivo da se planira jer se uslovi pod zemljom neprekidno menjaju.

Kao još jedan tehnički izazov izdvaja se količina morske vode koja pod visokim pritiskom prodire u tunel. Na dubini od oko 300 metara pritisak dostiže gotovo 40 bara, a tokom iskopavanja izvođači radova beležili su prodore vode i do 6.000 litara u minuti.

Ventilacija je takođe jedan od segmenata koji ceo projekat čine još zahtevnijim. Kada tunel bude završen, za protok svežeg vazduha brinuće se čak 245 velikih ventilatora raspoređenih duž trase, kao i velike ventilacione stanice na ulazima i unutar samog čvorišta Kvitsoj. Nedavno je na tom ostrvu završeno prvo od dva duboka ventilaciona okna, prečnika većeg od osam metara.

Koristi za životnu sredinu

Sam projekat trebalo bi da donese i koristi za životnu sredinu. Naime, smanjenje trajektnog saobraćaja dugoročno bi moglo pozitivno da utiče na osetljive morske ekosisteme. Investitori su uložili i veliki trud kako bi smanjili klimatski otisak same izgradnje, a višak iskopanog kamenog materijala iskorišćen je za nasipanje i stvaranje novih površina oko ostrva Kvitsoj. Milioni kubnih metara stena poslužili su za izgradnju više od jednog kilometra novog obalnog zemljišta, čime je otvoren prostor za budući razvoj infrastrukture.

Kada je reč o samom tunelu, vozila će nadzirati kamere i radari, a projekat će dobiti i umetničku komponentu.

Kako bi se smanjila monotonija duge vožnje ispod mora, dizajneri planiraju postavljanje dinamične rasvete i različitih umetničkih instalacija.

Procenjuje se da će kroz glavni tunel dnevno prolaziti oko 13.000 vozila, što bi trebalo da podstakne lokalnu privredu, posebno ribarsku, pomorsku i energetsku industriju zapadne Norveške, zemlje koja ovim tunelom pomera granice građevinarstva. Ipak, 2033. godina još je daleko…