Vraća se ruski gas u Evropu?

U razgovorima učestvuju američki specijalni izaslanik Džared Kušner i bliski savetnik ruskog predsednika Vladimira Putina Kiril Dmitrijev, navodi pet anonimnih upućenih izvora Rojtersa.

Njih dvojica su se poslednjih nedelja sastajali u Moskvi i Njujorku, a tema Severnog toka je bila na dnevnom redu njihovih razgovora.

Kušner, koji pokušava da posreduje u okončanju rata u Ukrajini, smatra da bi poslovni aranžmani mogli da budu deo šireg procesa obnove mira. 

U tom scenariju američki investitori mogli bi da učestvuju u budućim energetskim tokovima ka Evropi i ostvare profit nakon završetka rata.

Razgovori Vašingtona i Moskve nisu ograničeni samo na gas. 

Kušner i Dmitrijev razgovaraju i o mogućoj prodaji evropske i druge imovine ruskog energetskog giganta Lukoila, uključujući rafinerije i benzinske stanice.

Prema jednom od razmatranih modela, konzorcijum američke DFC agencije i investitora iz Katara i Ujedinjenih Arapskih Emirata kupio bi tu imovinu, dok bi američke vlasti ukinule sankcije.

"Stiv (Vitkof) i Džared (Kušner) radili su sa DFC-om na pregovorima o značajnoj uplati unapred i udelu Sjeidnjenih Američkih Država u budućoj dobiti", rekao je zvaničnik Bele kuće.

Ipak, američki zvaničnik rekao je da je zbog brojnih prepreka dogovor o obnovi ruskog gasa u srednjem roku malo verovatan. 

Gasovodi Severni tok trenutno su pod američkim i evropskim sankcijama, pa bi njihovo ponovno pokretanje u sadašnjim okolnostima bilo protivzakonito.

Vašington bi mogao da ublaži ili ukine američke sankcije, ali bi eventualna pobeda demokrata na izborima za Kongres sledećeg meseca otežala takav potez.

Pre početka rata u Ukrajini februaru 2022. godine, Nemačka je više od polovine potreba za gasom podmirivala uvozom iz Rusije preko dva gasovoda Severnog toka. 

Isporuke su kasnije smanjene, a gasovodi su u septembru 2022. oštećeni u seriji podvodnih eksplozija.

Eventualni povratak ruskog gasa suočio bi se i sa snažnim političkim otporom u drugim evropskim zemljama, posebno u Poljskoj i baltičkim državama, koje smatraju da je to bezbednosni rizik.