Koliko morate da radite za jednu kuglu sladoleda? Razlike u Evropi ogromne

U posmatranom uzorku najviša cena zabeležena je u Ujedinjenom Kraljevstvu, a najniža u Turskoj.

Cena jedne kugle sladoleda u deset analiziranih zemalja kretala se od približno 1,15 do 4,10 evra. Razlike zavise od grada, lokacije prodajnog mesta, vrste poslastičarnice, veličine porcije i ukusa. Na poređenje utiču i promene kursa, jer su cene iz zemalja van evrozone preračunate u evre.

Podaci se zasnivaju na cenama koje su prikupili novinari Euronewsa i na nedavno objavljenim istraživanjima tržišta. Reč je o okvirnom poređenju, a ne o zvaničnoj nacionalnoj statistici cena, prenosi Tportal.

Iako su u analizi korišćene cene sa uobičajenih prodajnih mesta, iznosi na popularnim turističkim lokacijama mogu biti znatno viši. U većem delu kontinentalne Grčke kugla sladoleda košta oko 2,60 evra, dok se na ostrvima cena penje na četiri do šest evra.

Cene su porasle i u turskim turističkim destinacijama, gde kugla može da košta od 100 do 120 turskih lira, odnosno približno 1,85 do 2,20 evra. To je više od prosečne cene od 62,50 lira na uobičajenim prodajnim mestima u Istanbulu.

Podaci za Ujedinjeno Kraljevstvo nisu u potpunosti uporedivi sa ostatkom uzorka. Kupovina pojedinačnih kugli u poslastičarnicama manje je zastupljena među britanskim potrošačima, koji češće kupuju točeni sladoled u kornetu ili fabrički pakovane proizvode iz kombija za prodaju sladoleda.

Istraživanje koje je za Aldi sprovela agencija OnePoll među 2.000 britanskih roditelja pokazalo je da su ispitanici za sladoled iz takvog kombija u proseku plaćali 2,65 funti, odnosno oko 3,10 evra.

Koliko treba raditi za jednu kuglu?

Najjeftiniji sladoled ne mora nužno da bude i najpristupačniji lokalnim potrošačima. Kako bi procenio koliko je rada potrebno za kupovinu jedne kugle, Euronews je uporedio cene sa podacima o primanjima i prosečnom broju radnih sati. Za zemlje članice Evropske unije korišćeni su podaci Evrostata o godišnjim neto primanjima. Oni predstavljaju procenjenu platu koju nakon poreza prima samac bez dece koji zarađuje nacionalnu prosečnu platu.

RachenArt/Shutterstock

Za Tursku i Ujedinjeno Kraljevstvo korišćeni su uporedivi podaci Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD). Godišnja neto primanja zatim su preračunata u procenjenu zaradu po minutu, na osnovu podataka Eurostata o prosečnom radnom vremenu. Za Ujedinjeno Kraljevstvo korišćeni su podaci tamošnjeg Zavoda za nacionalnu statistiku.

Ovaj proračun je ilustrativan. Ne uzima u obzir pojedinačne poreske okolnosti, razlike u platama, radnom vremenu, godišnjim odmorima i drugim uslovima rada. Ne predstavlja zvaničnu statistiku niti stvarno finansijsko stanje svakog zaposlenog.

Prema tom proračunu, radniku u Nemačkoj za jednu kuglu sladoleda potrebno je oko 7,4 minuta rada. U Ujedinjenom Kraljevstvu potrebno je 9,3 minuta, a u Belgiji 11,4 minuta. Slede Italija sa 13,2 minuta i Francuska sa 14,5 minuta. Radnici u Turskoj, Poljskoj i Španiji za jednu kuglu treba da rade približno 15 minuta. U Portugalu je potrebno 16,6 minuta, a u Grčkoj 20,9 minuta. Radnik u Grčkoj za istu količinu sladoleda mora da radi gotovo tri puta duže od radnika u Nemačkoj.

Rast cena počeo da usporava

Sladoled je u Grčkoj poslednjih godina poskupeo.

Predstavnik tamošnjeg sektora proizvodnje sladoleda Konstantinos Glikos rekao je za grčki list Ta Nea da su cene od 2020. porasle oko 20 odsto. Kao glavni razlog naveo je višegodišnji rast troškova energije, dok je cena nafte imala manji uticaj.

U kasnijem razgovoru za ERT News Radio 105.8 rekao je da se proizvodni troškovi tokom 2026. nisu dodatno povećavali i da se većina poslednjih poskupljenja dogodila 2025. godine. Trošak proizvodnje zavisi i od ukusa. Sladoledi sa ukusom pistaća mogu da koštaju od 40 do 80 evra po kilogramu, dok kod uobičajenih ukusa poput vanile i jagode nije bilo većih povećanja cena sastojaka.

Shutterstock/Anna-Mari West

Na konačnu cenu utiču i zakup lokala, kao i lokacija prodajnog mesta, zbog čega sladoled u turističkim centrima i na najprometnijim lokacijama može biti znatno skuplji nego u drugim delovima istog grada ili zemlje. Najnoviji zvanični podaci pokazuju da su pritisci na cene sladoleda u poslednje vreme oslabili, ali među evropskim zemljama i dalje postoje velike razlike.

Evrostatov harmonizovani indeks cena leda, sladoleda i sorbeta u Evropskoj uniji bio je u junu 2026. godine 0,4 odsto niži nego godinu ranije. U evrozoni je pao 0,2 odsto.

Najveći pad zabeležen je u Portugalu, gde su cene bile 8,3 odsto niže nego u junu prethodne godine. U Švedskoj su pale 4,6 odsto, a u Danskoj i Luksemburgu 2,8 odsto. U Grčkoj je zabeležen pad od 2,6 odsto, a u Belgiji od 2,3 odsto.

Na drugom kraju lestvice, cene su u Litvaniji porasle 7,9 odsto, u Rumuniji 6,4 odsto, u Slovačkoj 3,8 odsto, a u Austriji 2,6 odsto. Među zemljama obuhvaćenim poređenjem cene su porasle 1,2 odsto u Španiji, 0,8 odsto u Nemačkoj i 0,2 odsto u Poljskoj. Pad je zabeležen u Francuskoj, Belgiji, Grčkoj i Portugalu.

Negativna godišnja stopa inflacije ne znači da se sladoled vratio na cene koje je imao pre 2020. godine. Ona samo pokazuje da je indeks cena u junu 2026. bio niži nego u istom mesecu godinu ranije.