Da li se rad nedeljom vraća? Nemačka ublažava ograničenja, dok se Slovenija čvrsto protivi

To je takođe pokrenulo pitanje da li bi Slovenija mogla da sledi taj primer. Ministarstvo privrede zasad ne najavljuje nikakve promene, dok se sindikat izričito protivi bilo kakvom popuštanju mera, prenosi Dnevnik.si.

Nemačka privreda godinama stagnira, a industrija se suočava sa pritiskom usled američkih carina, kineske konkurencije i otpuštanja radnika. Stoga vlada traži načine da podstakne domaću potrošnju, čime se ponovo pokreće rasprava o radu prodavnica nedeljom.

Nedeljni odmor u Nemačkoj uživa ustavnu zaštitu; ova odredba potiče još iz Vajmarskog ustava iz 1919. godine i preneta je u Osnovni zakon iz 1949. godine. Detaljne propise o radnom vremenu donose savezne pokrajine, što znači da su prodavnice nedeljom uglavnom zatvorene. Rad je dozvoljen samo određenim objektima, kao što su benzinske stanice, pekare sa ograničenim radnim vremenom i prodavnice smeštene na železničkim stanicama, aerodromima i u bolnicama.

Za sada se nemačka vlada odlučila samo za minimalne izmene. Od 2027. godine planira da dozvoli pekarama, poslastičarnicama i javnim bibliotekama duže radno vreme nedeljom, dok takvi planovi ne postoje za ostatak maloprodajnog sektora. Nemačko udruženje trgovaca (HDE) smatra da je to nedovoljno. "Privreda je u lošem stanju, kao i raspoloženje potrošača. Da li je ovo zaista pravi trenutak da se spreče ljudi koji žele da rade da to i čine?", izjavio je Štefan Gent, direktor ovog udruženja.

Zagovornici promena takođe ukazuju na nelogičnost postojećih pravila. Na primer, kupac u nekoj berlinskoj prodavnici može nedeljom da kupi krastavac ili bezalkoholno piće, ali ne i krompir, tikvice ili pasulj u konzervi. Ove nedoslednosti proizilaze iz složenih i neujednačenih propisa u pojedinim saveznim državama. Bedran Guneš, vlasnik jedne berlinske prodavnice, nedavno je kažnjen sa 2.500 evra zbog prodaje robe koja se ne kvari brzo nedeljom. On se branio isticanjem da nedelja čini oko 40 odsto njegovog nedeljnog prometa, tvrdeći da bi mu posao propao bez tih prihoda.

Da li bi Slovenija mogla krenuti istim putem?

Rasprava u Nemačkoj pokreće pitanje da li bi i u Sloveniji mogla biti ponovo uvedena kupovina nedeljom. Važeći propisi usvojeni su 2020. godine i zasnivaju se na referendumu iz 2003. godine, na kojem je većina građana podržala ograničenja rada nedeljom. Izuzeci važe za manje prodavnice smeštene na benzinskim stanicama, graničnim prelazima, aerodromima, transportnim terminalima, u lukama i bolnicama. Prodavnice površine do 200 kvadratnih metara takođe mogu da rade, pod određenim uslovima, ukoliko u njima radi vlasnik ili njegov zastupnik.

Ranije inicijative poslovnih komora ukazuju na to da se mogućnost ponovne rasprave ne može isključiti. Ministarstvo privrede je navelo: "Komore su ranije podnosile inicijative za izmenu radnog vremena. Predlagale su veću fleksibilnost u pogledu rada nedeljom i značajniju ulogu opština u regulisanju radnog vremena na njihovoj teritoriji". Privredna komora Slovenije nije odgovorila na upite zbog prazničnog perioda. Među velikim trgovinskim lancima, kompanija Merkator je prokomentarisala da bi sve eventualne izmene uskladila sa drugim trgovcima u okviru Privredne komore. Sličan odgovor stigao je i od kompanije "Spar Slovenija" (Spar Slovenia).

Ustavni sud je takođe razmotrio propise koji su trenutno na snazi. Ministarstvo objašnjava da, iako zakon jeste ograničavao slobodu ekonomske inicijative, zakonodavac je ukazao na postojanje javnog interesa – naime, zaštite dece, porodičnog života i nedeljnog odmora radnika. Sud je presudio da ta mera nije prekomerna, jer uspostavlja odgovarajuću ravnotežu između interesa potrošača, zaposlenih i trgovaca. Trenutno ne postoji politička volja za promene. "S obzirom na navedeno, Ministarstvo trenutno ne planira izmenu postojećeg okvira", naveli su.