Pukla sloga u EU: Grčka rekla "ne" Briselu

Izaslanici EU nisu uspeli da postignu dogovor o 21. paketu sankcija 15. i 16. jula, pa su pregovori odloženi za 23. jul.

Prema rečima grčkih vladinih zvaničnika, predložena zabrana operatorima iz EU da prevoze ili prodaju ruski LNG trećim zemljama mogla bi da ugrozi vodeću poziciju Grčke na globalnom tržištu LNG brodarstva. Grčka se u ovom sektoru intenzivno nadmeće sa Japanom, Kinom i Sjedinjenim Američkim Državama.

"Evropa ne bi trebalo da na kraju prepusti čitave sektore privredne aktivnosti ili tržišni udeo akterima van EU kao nenamernu posledicu sopstvene politike sankcija", rekao je jedan zvaničnik za Rojters.

"Sankcije treba da oslabe ekonomski kapacitet Rusije, a ne da stvore strateške neočekivane koristi za druge na štetu Evrope", dodao je.

Interesi brodarstva

Grčka upravlja jednom od najvećih svetskih flota za prevoz LNG-a. Kompanije poput Dynagasa, dela brodarskog carstva magnata Georgiosa Prokopioua, upravljaju specijalizovanim LNG brodovima klase Arc7, namenjenim ruskom LNG projektu Jamal (Yamal).

Široka zabrana transporta mogla bi ozbiljno da pogodi ove operacije, budući da su plovila namenski izgrađena za arktičke rute i imaju ograničene mogućnosti za druge namene.

Ovaj potez podseća na ranije intervencije Grčke (zajedno sa Kiprom i Maltom) tokom pregovora o sankcijama, kojima je nastojala da zaštiti svoju pomorsku industriju. Izveštaji direktno povezuju stav Atine sa zaštitom ugovora kompanije Dynagas u okviru projekta Jamal, koji i dalje donosi značajne prihode Rusiji.

Širi kontekst 21. paketa

Zaustavljeni paket ima za cilj da pojača pritisak na Moskvu zbog rata u Ukrajini, nadovezujući se na prethodne runde sankcija kojima je već postepeno obustavljen veliki deo uvoza ruskog gasa iz gasovoda i uvedena ograničenja na uvoz LNG-a od 2027. godine.

EPA/ROMAN PILIPEY

Ranija pojašnjenja Evropske komisije potvrdila su da je operatorima iz EU zabranjena trgovina ruskim LNG-om na globalnom nivou, a ne samo unutar Unije.

Druge zemlje, uključujući Austriju, takođe su iznele primedbe iz različitih razloga, što ukazuje na izazov postizanja jednoglasnosti među svih 27 država članica. Gornja granica cene nafte za sada ostaje nepromenjena na 44,10 dolara po barelu.

Ravnoteža za EU

Grčka je dosledno podržavala sankcije protiv Rusije, ali insistira na tome da one moraju biti "pažljivo kalibrisane" kako bi se izbegla samonanesena ekonomska šteta.

Ovakav stav odražava šire tenzije unutar Unije: ubrzavanje energetske tranzicije i odustajanje od ruskih fosilnih goriva, uz istovremeno očuvanje strateških industrija i konkurentnosti u uslovima globalnog rivalstva.

Pregovori će biti nastavljeni sledeće nedelje, dok EU nastoji da očuva jedinstven front bez izazivanja nenamernih tržišnih poremećaja koji bi mogli da koriste konkurentima u Aziji ili drugim delovima sveta. Ishod bi mogao da utiče ne samo na tokove energije već i na budući oblik evropske politike sankcija.