Rat u Iranu napravio neočekivanog milijardera: Afrikanac zaradio skoro pet milijardi dolara

Sada, u trenutku kada rat oko Irana potresa globalno tržište energenata, taj rizični projekat postaje jedna od najvažnijih tačaka snabdevanja gorivom van Bliskog istoka, prenosi Investitor.me.

Rat oko Irana doneo je novi šok globalnom tržištu energenata, ali je istovremeno stvorio neočekivanog dobitnika: najbogatijeg čoveka Afrike, nigerijskog industrijalca Alika Dangotea.

Njegova ogromna rafinerija kod Lagosa, projekat vredan više od 20 milijardi dolara, posle godina kašnjenja, probijanja rokova i udvostručenih troškova, dostigla je pun kapacitet baš u trenutku kada je svetu postalo posebno važno snabdevanje dizelom, avionskim gorivom i benzinom izvan pravca koji zavisi od Ormuskog moreuza. Wall Street Journal piše da je Dangote jedan od najvećih poslovnih dobitnika sadašnje energetske krize.

Prema Bloomberg Billionaires Indexu, Dangoteovo bogatstvo je od početka godine poraslo za oko 4,86 milijardi dolara, na približno 34,8 milijardi dolara. Time se 69-godišnji nigerijski tajkun učvrstio među najbogatijim ljudima sveta, nakon što je decenijama gradio poslovnu imperiju na cementu, šećeru, soli, đubrivu i, sada, na preradi nafte.

Rafinerija koja je promenila energetsku mapu Afrike

Dangote Petroleum Refinery počela je s radom 2024. godine, a puni projektovani kapacitet od 650.000 barela dnevno prvi put je dostigla u februaru 2026, objavio je S&P Global, pozivajući se na izjavu izvršnog direktora rafinerijskog i petrohemijskog biznisa Davida Birda.

Tajming se pokazao gotovo savršenim. Dok se tržište pribojava prekida isporuka iz Persijskog zaliva, rafinerija u Nigeriji isporučuje gorivo preko Atlantika, bez prolaska kroz Hormuški moreuz, jednu od najosjetljivijih tačaka svetske trgovine naftom.

Proizvodnja benzina, dizela i avionskog goriva u Dangoteovoj rafineriji, prema dostupnim podacima, porasla je više od 70 odsto od početka godine. Posebno je značajan rast izvoza avionskog goriva, jer je Evropa, zajedno sa delom Afrike, postala jedan od ključnih kupaca.

S&P Global navodi da je rafinerija, nakon dostizanja punog kapaciteta, postala važan alternativni izvor srednjih destilata, uključujući dizel i avionsko gorivo, u trenutku kada su marže za te proizvode naglo porasle zbog rata oko Irana.

Nigerija više ne želi da izvozi samo sirovu naftu

Značaj Dangoteove rafinerije prevazilazi lično bogatstvo njenog vlasnika. Nigerija je godinama bila paradoks afričke energetike: veliki proizvođač nafte koji gotovo svu sirovu naftu izvozi, a zatim skupo uvozi rafinisane derivate.

Dangote je rafineriju gradio upravo da bi preokrenuo taj model. Sličnu strategiju ranije je primenio u šećeru i cementu: prvo je bio veliki uvoznik, zatim je investirao u proizvodnju i od Nigerije napravio znatno jačeg regionalnog izvoznika.

Sada pokušava isto u nafti. Ukoliko projekat nastavi da radi punim kapacitetom, Nigerija bi mogla smanjiti zavisnost od uvoza goriva, poboljšati platni bilans i ojačati domaću valutu. Rast tražnje za nigerijskom sirovom naftom i rafinisanim proizvodima već ima širi efekat na ekonomiju zemlje, uključujući pritisak na cene goriva i kurs naire.

Planira izlazak na berzu i širenje u Keniji

Dangote sada pokušava da kapitalizuje ovaj trenutak. Prema informacijama koje su prenijeli WSJ i Reuters, grupa planira izlazak rafinerije na Nigerijsku berzu, uz ambiciju da dostigne vrednovanje od najmanje 50 milijardi dolara. Kao naredni korak pominje se i moguća sekundarna kotacija, najverovatnije u Njujorku.

Planovi su još ambiciozniji na operativnom nivou. Rojters je u februaru objavio da Dangote Group kroz ugovor vredan 400 miliona dolara sa kineskim XCMG-om ubrzava širenje kapaciteta rafinerije ka planiranih 1,4 miliona barela dnevno u naredne tri godine.

Pored toga, kompanija planira i veliku rafineriju u Keniji, na ostrvu Lamu, kapaciteta 700.000 barela dnevno. Rojters je 7. jula objavio da bi taj projekat trebalo da se finansira kombinacijom interne gotovine, obveznica i prihoda od planirane inicijalne javne ponude, a izgradnja bi mogla trajati do tri godine.

Ako se ti planovi ostvare, Dangote bi od vlasnika najveće afričke rafinerije mogao postati ključni privatni igrač u snabdevanju gorivom većeg dela kontinenta.

Veliki rizik: Nema dovoljno domaće nafte

Ipak, najveći problem ostaje sirovina. Rafineriji je potrebno ogromno snabdevanje sirovom naftom, a nigerijska državna naftna kompanija NNPC do sada nije uspevala da obezbedi količine koje su Dangoteu potrebne.

Razlog je komplikovan: Vlada Nigerije mora deo nafte prodavati stranim kupcima zbog ranijih obaveza, kredita obezbeđenih naftom i dugoročnih izvoznih ugovora. To znači da se rafinerija, iako je izgrađena da koristi nigerijsku naftu, i dalje može suočiti sa potrebom da uvozi deo sirovine.

Ukoliko domaća proizvodnja ne poraste, širenje rafinerije biće skuplje i logistički složenije. Drugim rečima, Dangote je rešio jedan veliki problem Nigerije — preradu goriva — ali još nije rešen drugi: stabilna i dovoljna proizvodnja sirove nafte.

Novi afrički energetski centar

Dangote zato ne gradi samo rafinerije, već i mrežu distribucije. Kompanija planira kupovinu sopstvenih brodova, razvoj distributivnog centra u Namibiji i izgradnju cevovoda dužeg od 1.500 milja, kojim bi se gorivo dopremalo do zemalja bez izlaza na more, poput Zimbabvea, Bocvane i Zambije.

Za Afriku, to je potencijalno velika promena. Kontinent koji je decenijama izvozio sirovine, a uvozio skuplje finalne proizvode, dobija šansu da veći dio vrijednosti zadrži kod kuće.

Za Dangotea, rat oko Irana je, paradoksalno, ubrzao povrat jedne od najskupljih i najrizičnijih investicija u istoriji Afrike. Projekat koji je godinama važio za preskup, prevelik i prekomplikovan sada se pokazuje kao strateška prednost — ne samo za njegovog vlasnika, već i za Nigeriju i šire afričko tržište goriva.