Rast kineskog izvoza kao BDP Švajcarske

To se navodi u izveštaju Američke trgovinske komore, objavljenom 11. maja na sajtu istraživačkog centra Rodium Group.

Prema podacima iz izveštaja, trgovinski suficit Kine u prerađivačkoj industriji dodatno je porastao, udvostručivši se sa oko jednog biliona dolara u 2019. godini na oko dva biliona dolara. Taj rast, kako se ističe, ekvivalentan je veličini celokupnog BDP-a Švajcarske. Udeo suficita u kineskom BDP-u sada premašuje 6 odsto, što predstavlja najviši nivo u poslednjih 15 godina.

Najvažnija izvozna tržišta kineske robe postali su Vijetnam, Indija, Rusija i Tajland.

Istovremeno, zabeležen je pad uvoza, što je naročito pogodilo velike industrijske ekonomije. Tako je, prema podacima, nemački izvoz u Kinu smanjen za 25 odsto u periodu od 2021. do 2025. godine, što predstavlja gubitak od skoro 31 milijardu evra.

Paralelno sa ekonomskim kretanjima, Ministarstvo trgovine Narodne Republike Kine saopštilo je 25. aprila da će preduzeti mere radi zaštite svojih kompanija koje su se našle u 20. paketu sankcija Evropske unije protiv Rusije. U okviru novih mera, šest kineskih organizacija uvršteno je na evropsku "crnu listu". U Pekingu su poručili da će "odlučno braniti zakonita prava i interese nacionalnih kompanija".

• "Kina industrijskom politikom ugrožava G7"
• Kina ima više nafte od Amerike, Japana i Evrope zajedno
• Kina ukinula carine za sve afričke države – osim jedne

Sa ruske strane, ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov ocenio je da su ekonomski odnosi Rusije i Kine "uravnoteženi i gotovo paritetni". Govoreći na Antalijskom diplomatskom forumu 18. aprila, on je istakao da Kina, za razliku od evropskih partnera, insistira na dugoročnim ugovorima.

"Moskva je zainteresovana za isporuke u Kinu jer su cene povoljne, a partner pouzdan i stabilan, bez prekida u saradnji“, naveo je Lavrov.