Ovo su najveći profiteri Trampovog rata sa Iranom

Ali dok su neki dovedeni na ivicu opstanka, drugi, čiji su poslovi profitabilniji u ratu ili koji profitiraju od nestabilnih cena energije, ostvarili su rekordne profite. BBC bavi se sektorima i kompanijama koje ubiraju milijarde dok sukob na Bliskom istoku traje.

Nafta i plin

Najveći ekonomski uticaj rata do sada je nagli porast cena energije. Oko petine svetske nafte i gasa prolazi kroz Ormuski moreuz, ali su te isporuke praktično obustavljene od kraja februara.

Rezultat je bila jaka nestabilnost cena na energetskim tržištima, što je koristilo nekim od najvećih svetskih naftnih i gasnih kompanija.

Glavni dobitnici su evropski naftni giganti, koji mogu da profitiraju od naglih oscilacija cena zahvaljujući svojim trgovačkim odeljenjima. Profit BP-a se više nego udvostručio na 3,2 milijarde dolara u prva tri meseca ove godine, nakon onoga što je kompanija nazvala "izvanrednim" rezultatima svoje trgovačke divizije.

Šel je takođe nadmašio očekivanja analitičara, sa profitom u prvom kvartalu koji je porastao na 6,92 milijarde dolara. Još jedan međunarodni gigant, Total Enerdžiz, zabeležio je skok profita za skoro trećinu na 5,4 milijarde dolara u prvom kvartalu 2026. godine, vođen nestabilnošću na tržištima nafte i gasa.

Američki divovi ExxonMobil i Chevron zabeležili su pad zarade u odnosu na prethodnu godinu zbog poremećaja u snabdevanju sa Bliskog istoka. Međutim, obe kompanije su nadmašile prognoze analitičara i očekuju dalji rast profita tokom cele godine, jer cene nafte ostaju znatno više nego pre rata.

Velike banke

Neke od najvećih banaka su takođe zabeležile porast profita tokom rata u Iranu. Trgovačko odeljenje JP Morgan-a ostvarilo je rekordnih 11,6 milijardi dolara prihoda u prva tri meseca 2026. godine, što je pomoglo banci u celini da ostvari drugi najveći kvartalni profit u istoriji.

I kod ostalih banaka iz grupe "velike šestorke" - koja uz JP Morgan uključuje Bank of America, Morgan Stanley, Citigroup, Goldman Sachs i Wells Fargo - dobit je značajno porasla u prvom kvartalu ove godine. Ukupno su te banke prijavile 47.7 milijardi dolara dobiti za prva tri meseca 2026. godine.

"Visok obim trgovanja je koristio investicionim bankama, posebno Morgan Stenliju i Goldman Saksu", rekla je Suzana Striter, glavni investicioni strateg u Wealth Club-u.

Vodeće banke na Vol Stritu su imale koristi od porasta potražnje za trgovanjem, jer investitori žure da se povlače iz rizičnijih akcija i obveznica u sredstva koja se smatraju bezbednijim. Obim trgovanja je takođe povećan jer investitori nastoje da iskoriste nestabilnost na finansijskim tržištima.

Striter je dodao: "Nestabilnost izazvana ratom dovela je do naglog povećanja trgovanja, jer su neki investitori prodavali akcije iz straha od eskalacije, dok su drugi kupovali kada su cene pale, pomažući u podsticanju oporavka tržišta".

Odbrana

Jedan od najdirektnijih korisnika bilo kog sukoba je sektor odbrane, prema rečima Emili Savič, višeg analitičara u RSM UK.

"Sukob je istakao nedostatke u kapacitetima protivvazdušne odbrane, ubrzavajući ulaganja u raketnu odbranu, sisteme protiv dronova i vojnu opremu širom Evrope i SAD", rekla je ona za BBC.

Pored toga što ističe važnost odbrambenih kompanija, rat stvara potrebu vladama da obnove svoje zalihe oružja, povećavajući potražnju. Kompanija BAE Systems, koja između ostalog proizvodi komponente za lovački avion F35, saopštila je u poslovnom izveštaju u četvrtak da očekuje snažan rast prodaje i profita ove godine.

Kao razlog za povećanje državne potrošnje na odbranu naveli su rastuće "bezbednosne pretnje" širom sveta, što je zauzvrat stvorilo "povoljno okruženje" za kompaniju.

Lokid Martin, Boing i Nortrop Gruman, tri najveća svetska izvođača radova u oblasti odbrane, prijavili su rekordne porudžbine na kraju prvog kvartala 2026. godine. Međutim, akcije odbrambenih kompanija, koje su poslednjih godina porasle, pale su od sredine marta zbog strahova da je sektor precenjen.

Obnovljivi izvori energije

Sukob je takođe istakao potrebu za diverzifikacijom i smanjenjem zavisnosti od fosilnih goriva, rekla je Striterova.

"Izuzetno je obnovio interesovanje za sektor obnovljivih izvora energije, čak i u Sjedinjenim Državama", rekla je, gde je Trampova administracija popularizovala slogan "buši, dušo, buši" kako bi podstakla veću upotrebu fosilnih goriva. Striterova je rekla da se zbog rata investicije u obnovljive izvore energije sve više smatraju važnim za stabilnost i otpornost na šokove.

Jedna kompanija koja je dobila podsticaj je NextEra Energy sa sedištem u Floridi, čije su akcije porasle za 17 procenata ove godine, jer investitori podržavaju njenu misiju. Danski giganti vetroenergije Vestas i Orsted takođe su prijavili značajan rast profita, što pokazuje da posledice rata u Iranu idu na ruku kompanijama za obnovljive izvore energije.

U Velikoj Britaniji, kompanija Octopus Energy je nedavno za BBC izjavila da je rat izazvao „veliki porast“ prodaje solarnih panela i toplotnih pumpi, pri čemu je prodaja solarnih panela porasla za 50 odsto od kraja februara.

Nagli rast cena benzina povećao je i potražnju za električnim vozilima, a kineski proizvođači posebno koriste ovu priliku.