Podele u Evropi sve izraženije: Jedino Mario Dragi može da "ispegla" stvar

Na sastanku posvećenom budućnosti Evrope u sve nestabilnijoj globalnoj ekonomiji, 27 lidera razmeniće mišljenja o tome kako Evropa može da povrati konkurentnost u odnosu na Sjedinjene Američke Države i Kinu.

Okupljeni u dvorcu u istočnoj Belgiji, evropski lideri razgovaraće o merama koje bi mogle da ojačaju ekonomsku snagu Unije i podstaknu industrijski razvoj.

Različiti stavovi

Pad evropske konkurentnosti već duže vreme opterećuje EU, ali je problem postao posebno izražen nakon naglog prekida isporuka ruskog gasa 2022. godine, trgovinskih sporova koje je pokrenuo Donald Tramp, kao i snažnih kineskih državnih subvencija koje jačaju njihovu industriju, prenosi Indeks.

U tom kontekstu, sve češće se razmatra uvođenje evropske preferencije, politike koja bi dala prednost evropskim kompanijama u strateškim sektorima, poput čistih tehnologija. Inicijativa "Kupujmo evropsko", koju već dugo zagovara Francuska, podrazumevala bi da vlade u javnim nabavkama daju prednost proizvodima proizvedenim u Evropskoj uniji.

Makronova "odbrambena mera"

Francuski predsednik Emanuel Makron izjavio je da bi evropska preferencija trebalo da se primeni u strateškim sektorima kao što su čiste tehnologije, hemijska industrija, proizvodnja čelika, automobilska industrija i odbrana, upozorivši da bi Evropljani u suprotnom mogli da izgube poziciju na globalnom tržištu.

On je ovu politiku opisao kao odbrambenu meru u uslovima nelojalne konkurencije, navodeći da pojedine zemlje ne poštuju pravila Svetske trgovinske organizacije.

Međutim, nekoliko severnoevropskih zemalja koje se snažno zalažu za slobodnu trgovinu izrazilo je rezervu prema toj ideji. U zajedničkom dokumentu nordijskih i baltičkih država, kao i Holandije, upozorava se da bi takva politika mogla dodatno da zakomplikuje regulativu i odvrati investitore.

Predsednik Evropskog saveta Antonio Košta izložio je četiri prioriteta Evropske unije uoči današnjeg samita lidera bloka, ističući potrebu za jačanjem konkurentnosti evropske ekonomije, objavio je briselski Politiko.

Košta je kao prvi prioritet naveo uklanjanje "unutrašnjih barijera" trgovini unutar EU i smanjenje birokratije. Drugi cilj je jačanje evropskih kompanija, uključujući i najveće firme u bloku. Treći prioritet odnosi se na potpisivanje novih trgovinskih sporazuma i zaštitu evropskih preduzeća od, kako je rekao, "prisile" spolja, dok je četvrti povećanje i unapređenje investicija, kako javnih tako i privatnih.

"Danas je naš prioritet da deblokiramo privatne investicije, mobilišemo našu ušteđevinu za ulaganje u naše kompanije i da stvorimo dinamičniji i živahniji investicioni ekosistem", rekao je Košta, dodajući da će "2026. biti godina konkurentnosti za evropsku ekonomiju".

• "EU hitno da snizi cene energenata"
• Sankcije Rusiji se prvi put ovako šire: Na udaru dve države
• EU povukla ručnu
• Šta se kuva u EU: Da li će ovo baciti Putina na kolena?

Nemačko-italijanski pristup

Nemački kancelar Fridrih Merc i italijanska premijerka Đorđa Meloni zaobišli su to pitanje u nedavnom zajedničkom dokumentu, ali su pronašli zajednički jezik oko "zakonodavne suzdržanosti", odnosno smanjenja regulative EU. Oboje bi želeli da program deregulacije EU ide još dalje.

Jačanje nemačko-italijanskog partnerstva pokrenulo je pitanja o stanju francusko-nemačkih odnosa, koji su tradicionalno motor evropskog projekta. Uprkos približavanju francusko-nemačkih odnosa od Mercovog izbora, Pariz i Berlin razilaze se u ključnim privrednim pitanjima.

Merc je skeptičan prema konceptu "Kupujmo evropsko" i zagovara agresivniji program deregulacije i sklapanje trgovinskih sporazuma. Merc i Makron takođe se ne slažu oko dugo očekivanog trgovinskog sporazuma EU sa Merkosurom. Dok nemački čelnik poziva na brzo stupanje sporazuma sa južnoameričkim zemljama na snagu, Makron ga je odbacio kao "loš sporazum".

Italijanska premijerka Đorđa Meloni izjavila je da će lideri Evropske unije na današnjem samitu razgovarati o merama za smanjenje cena energije, kao i o "veoma kontroverznim" predlozima za izdavanje zajedničkog duga radi jačanja konkurentnosti bloka. Govoreći novinarima uoči sastanka, Meloni je navela da je pitanje cena energije ključno za evropsku privredu i da će biti u središtu razgovora šefova država i vlada, preneo je Rojters.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izrazila je oprez u vezi sa inicijativom "Kupujmo evropsko". Govoreći u sredu u Evropskom parlamentu, rekla je da je evropska preferencija "nužan instrument"u strateškim sektorima.

Donošenje odluka

Čelnici će saslušati Marija Dragija i Enrika Letu, dvojicu bivših italijanskih premijera koji su izradili izveštaje koji postavljaju privrednu agendu. Dragi je prošle nedelje upozorio da je trenutni svetski privredni poredak "mrtav" i da Evropa rizikuje da istovremeno postane "podređena, podeljena i deindustrijalizovana”.

Rekao je da Evropa treba da se pomeri "iz konfederacije u federaciju", dodajući da pravo veta pojedinih država članica u ključnim politikama čini zemlje "ranjivima da se jedna po jedna izdvajaju".

Priznajući poteškoće EU u donošenju odluka, Fon der Lajen je rekla da je otvorena za napredak u donošenju zakona o integraciji tržišta kapitala EU u manjem formatu, ako se ne postigne dogovor svih 27 članica.

"Moramo napredovati i srušiti prepreke koje nas sprečavaju da budemo istinski globalni div", rekla je, misleći na planove za integraciju evropskog finansijskog sistema.