Nove sankcije: Putinova ratna mašina u problemu

To je rezultat novih kaznenih mera SAD i EU, carinskog pritiska američkog predsednika Donalda Trampa na Indiju te pojačanog suzbijanja flote tankera koji izbegavaju sankcije i prevoze rusku naftu, piše AP.

Pad prihoda tera predsednika Vladimira Putina da se zadužuje kod ruskih banaka i podiže poreze, čime državne finansije zasad ostaju stabilne. Međutim, te mere samo povećavaju pritisak na ratnu privredu, koje je sada opterećeno usporavanjem rasta i tvrdokornom inflacijom.

Sankcije kompanijama

U januaru su ruski državni prihodi od oporezivanja naftne i gasne industrije pali na 393 milijarde rubalja (5,1 milijardu dolara). To je osetno manje u odnosu na 587 milijardi (7,6 milijardi dolara) u decembru i 1,12 biliona (14,5 milijardi dolara) u januaru 2025. godine.

Prema Janisu Klugeu, stručnjaku za rusku ekonomiju pri Nemačkom institutu za međunarodne i bezbednosne poslove, radi se o najnižem nivou od pandemije bolesti COVID-19. Kako bi prisilila Kremlj da zaustavi borbe u Ukrajini, Trampova administracija uvela je 21. novembra sankcije dvema najvećim ruskim naftnim kompanijama, Rosnjeftu i Lukoilu.

To znači da svako ko kupuje ili prevozi njihovu naftu rizikuje isključenje iz američkog bankarskog sistema, što predstavlja ozbiljnu pretnju za svako multinacionalno poslovanje. Povrh toga, 21. januara Evropska unija počela je da zabranjuje gorivo proizvedeno od ruske sirove nafte, što znači da se ona više ne može prerađivati drugde i slati u Evropu u obliku benzina ili dizela.

Ograničenje cena

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen u petak je predložila potpunu zabranu pomorskih usluga za rusku naftu, istakavši da sankcije pružaju polugu za pritisak na Rusiju.

Najnovije sankcije korak su dalje od ograničenja cene ruske nafte koje je, za vreme Bajdenove administracije, uvela skupina sedam demokratija (G7). Ograničenje od 60 dolara po barelu, koje se provodilo preko osiguravača i brodara sa sedištem u zemljama G7, bilo je usmereno na smanjenje ruskog profita, a ne na zabranu uvoza, zbog straha od rasta cena energije.

Ograničenje je privremeno smanjilo državne prihode od nafte, osobito nakon što je zabrana EU na većinu ruske nafte koja se prevozi morem naterala Rusiju da prodaju preusmeri u Kinu i Indiju. No Rusija je izgradila "flotu iz senke" starih tankera koji posluju izvan dosega ograničenja, pa su prihodi ponovno porasli.

Pritisak na Indiju

Tramp je 3. februara pristao da snizi carine s 25% na 18%, rekavši da je indijski premijer Narendra Modi pristao da zaustavi uvoz ruske sirove nafte, a u petak je ukinuo i dodatnu carinu od 25% uvedenu zbog nastavka uvoza ruske nafte.

Modi to nije komentarisao. Portparol za spoljne poslove Randir Džaisval rekao je da je indijska strategija "diverzifikacija izvora energije u skladu s objektivnim tržišnim uslovima". Portparol Kremlja Dmitrij Peskov napomenuo je da Moskva prati izjave i da ostaje predana "naprednom strateškom partnerstvu" s Nju Delhijem.

U svakom slučaju, isporuke ruske nafte u Indiju poslednjih su nedelja opale, s 2 miliona barela dnevno u oktobru na 1,3 u decembru, prema podacima Kijevske škole ekonomije i američke Uprave za informacije o energetici (EIA).

Firma za podatke Kpler kaže da je "malo verovatno da će se Indija u bliskom roku potpuno odvojiti" od jeftine ruske energije. Ukrajinski saveznici sve češće sankcionišu pojedine tankere iz "flote iz senke" kako bi odvratili kupce od preuzimanja njihove nafte, čime je broj takvih sankcionisanih brodova u SAD, Ujedinjenom Kraljevstvu i EU narastao na 640.

Američke snage zaplenile su plovila povezana sa sankcionisanom venecuelanskom naftom, uključujući jedno koje je plovilo pod ruskom zastavom, dok je Francuska nakratko presrela plovilo za koje se sumnja da pripada "floti iz senke". Ukrajinski napadi pogodili su ruske rafinerije, cevovode, izvozne terminale i tankere.

Prodaja uz popust

Kupci sada traže veće popuste na rusku naftu kako bi nadoknadili rizik od kršenja američkih sankcija i poteškoće oko pronalaska načina plaćanja koji zaobilaze banke nespremne da učestvuju u takvim transakcijama.

Popust se u decembru proširio na oko 25 dolara po barelu, dok je nafta tipa Ural, glavna ruska izvozna mešavina, pala ispod 38 dolara po barelu, u poređenju s oko 62,5 dolara po barelu za međunarodnu referentnu naftu Brent. Budući da se ruski porezi na proizvodnju nafte temelje na ceni nafte, to direktno smanjuje državne prihode.

"To je domino-efekat", rekao je Mark Espozito, viši analitičar za pomorski prevoz sirove nafte u S&P Global Energy. Uključivanje dizela i benzina stvorilo je "zaista dinamičan paket sankcija, udarac jedan-dva, koji utiče ne samo na tok sirove nafte, nego i na tok rafinisanih proizvoda iz tih barela. Univerzalna poruka je: ako dolazi iz ruske sirove nafte, otpada", rekao je.

Nespremnost kupaca da preuzmu pošiljke dovela je do toga da se neuobičajeno velika količina, oko 125 miliona barela, nakupila u tankerima na moru. To je povećalo troškove zbog manjka raspoloživih brodova, pa su dnevne cene najma za vrlo velike tankere dostigle 125.000 dolara, "i to je direktno povezano s posledicama sankcija", rekao je Espozito.

Usporavanje rasta

Uz to, ekonomski rast je zastao jer podsticaj ratne potrošnje doseže svoje granice, a manjak radne snage ograničava potencijal poslovnog širenja. Niži rast znači i manje poreskih prihoda. Bruto domaći proizvod porastao je samo 0.1% u trećem tromesečju.

Prognoze za ovu godinu kreću se između 0.6% i 0.9%, što je pad u odnosu na više od 4% u 2023. i 2024. "Mislim da je Kremlj zabrinut zbog ukupne ravnoteže budžeta, jer se to poklapa s privrednim padom", rekao je Kluge. "A istovremeno se troškovi rata ne smanjuju."

Odgovor Kremlja

Kremlj se okrenuo višim porezima i zaduživanju kako bi popunio rupu nastalu zbog manjih prihoda od nafte i sporijeg privrednog rasta. Parlament pod kontrolom Kremlja, Duma, podigao je stopu PDV-a koji potrošači plaćaju na blagajni na 22% s 20% te povećao namete na uvoz automobila, cigarete i alkohol.

Vlada se više zadužuje kod poslušnih domaćih banaka. Nacionalni fond bogatstva i dalje ima rezerve kojima mogu da se krpe budžetske rupe. Dakle, Kremlj zasad ima novca. No povećanje poreza može dodatno da uspori rast, a zaduživanje nosi rizik pogoršanja inflacije, koja je spuštena na 5,6% uz kamatne stope centralne banke od 16%, nakon vrhunca od 21%.

"Dajte tome šest meseci ili godinu i to bi moglo uticati i na njihovo razmišljanje o ratu", rekao je Kluge. "Ne mislim da će zbog ovoga tražiti mirovni sporazum, ali bi mogli hteti da smanje intenzitet borbi, fokusirati se na određena područja bojišta i usporiti rat. To bi bio odgovor ako postane preskupo", rekao je.