Nemačka pod pritiskom: Nezaposlenost dostigla 2,89 miliona ljudi

Iako se stopa nezaposlenosti od 6,1% na prvi pogled čini umerenijom zbog sezonskih faktora, struktura nezaposlenih otkriva dublje probleme.

Posebno zabrinjava podatak da je broj nezaposlenih visokoobrazovanih porastao za čak 12,8%. Mladi sa univerzitetskim diplomama suočavaju se sa najnepovoljnijom situacijom u poslednjih 15 godina. Ovaj trend ulazi u oštar kontrast sa retorikom o „nedostatku kvalifikovane radne snage“, koja poslednjih godina dominira nemačkom politikom i javnim diskursom.

Industrijski sektor, naročito automobilska industrija, nalazi se pod velikim pritiskom usled slabljenja izvoza i sve jače međunarodne konkurencije. Prema oceni stručnjaka, upravo ovaj pad najviše utiče na stanje zaposlenosti akademski obrazovanog kadra, i to ne samo direktno već i kroz lančane efekte koji obuhvataju čitav tržišni ekosistem. Profesor Moric Kun, čija se izjava našla u žiži javnosti, naglasio je:

„Stručno obrazovanje je najbolja zaštita od nezaposlenosti.“ Iako ova poruka ima svoju težinu, aktuelni podaci pokazuju da se ni visoko obrazovanje ni stručna kvalifikacija više ne mogu posmatrati kao siguran štit od ekonomskih potresa.

Dodatno zabrinjava porast nezaposlenosti među muškarcima i radnicima starije životne dobi, što se direktno povezuje sa strukturnim slabostima nemačke industrije. Poslodavcima je, kako ocenjuju ekonomisti, finansijski lakše da otpuste radnike u poznijim godinama nego da ih zadrže.

Pogled redakcije portala Srpski ugao

Nemačka se nalazi pred izazovima koji prevazilaze okvire uobičajenih ekonomskih ciklusa. Trenutni porast nezaposlenosti ne može se posmatrati kao prolazna faza, već kao upozorenje na duboke strukturne slabosti privrede koja se godinama oslanjala na modele rasta koji više ne funkcionišu. Ukoliko se izostavi brza i odlučna reakcija, posebno u domenu inovacija i modernizacije industrije, današnji problemi mogli bi biti samo najava ozbiljnijih poremećaja koji tek dolaze.