Svet 7

17.04.2024.

9:57

Evo koje evropske zemlje imaju porez na nasledstvo

Nejednakost u raspodeli bogatstva preovlađuje širom Evrope.

Izvor: Investitor

Evo koje evropske zemlje imaju porez na nasledstvo
Depositphotos/AndreyPopov

Podeli:

Najbogatijih 10% na kontinentu poseduje neverovatnih 67% ukupnog bogatstva, dok donja polovina odraslih ima svega 1,2%. U rešavanju nejednakosti uveliko se raspravlja o ulozi poreza na nasledstvo, imovinu i poklone. Otprilike 19 od 27 zemalja EU naplaćuje porez na transfer imovine. Međutim, prihodi od poreza na nasledstvo, imovinu i poklone premašuju 1% ukupnog oporezivanja u samo dve zemlje EU – Belgiji i Francuskoj.

Šta je porez na nasledstvo?

Porez na nasledstvo je specifičan oblik oporezivanja imovine. Porezi na neto bogatstvo koji se periodično, obično godišnje, naplaćuju na imovinu u vlasništvu. Suprotno ovome, porezi na prenos bogatstva se naplaćuju kada dođe do prenosa bogatstva, a u slučaju poreza na nasleđe i imovinu samo nakon smrti darodavca.

Od 2022. godine, prema Poreskoj fondaciji, koja se oslanja na „Svetski vodič za porez na imovinu i nasleđe 2022“ i PwC-ov „Svetski poreski sažetak“, nije bilo poreza na nasleđe, imovinu i poklone u osam zemalja EU. U toj grupi su Austrija, Kipar, Estonija, Litvanija, Malta, Rumunija, Slovačka i Švedska. Među zemljama EFTA, takođe nije bilo poreza na prenos imovine u Norveškoj.

Pet evropskih zemalja ukinulo porez na nasledstvo

Pet zemalja ukinulo je porez na imovinu ili nasledstvo od 2000. godine. To su Austrija, Češka, Norveška, Slovačka i Švedska. Estonija i Letonija, s druge strane, nikada nisu naplaćivale porez na nasledstvo ili imovinu. Dve nordijske, dve baltičke i dve ostrvske zemlje u Sredozemnom moru ne nameću porez na nasledstvo.

Prema OECD-ovom izveštaju „Oporezivanje nasleđa“ iz 2021. godine, postoje mnoge zajedničke karakteristike dizajna poreza na nasleđe, imovinu i poklone širom Evrope.

Većina zemalja naplaćuje poreze na nasleđe i poklone zasnovane na primaocima, ali manji deo naplaćuje poreze na imovinu zasnovane na donatorima. Samo Danska, u EU, naplaćuje porez na imovinu preminulim donatorima. Velika Britanija takođe ima isto pravilo.

Većina zemalja favorizuje supružnike i direktne potomke kroz više pragove za oslobađanje od poreza i niže poreske stope. Imovina koja je najčešće poreski favorizovana uključuje glavno prebivalište, poslovna sredstva, penziona sredstva i polise životnog osiguranja.

Kako se upoređuju pravila i stope poreza na nasledstvo?

Pravila i stope poreza na nasledstvo razlikuju se u zavisnosti od zemlje i regiona, vrednosti nasleđene imovine i nivoa porodične bliskosti između preminulog i korisnika.

Na primer, u Francuskoj se primenjuju različite stope za transfere potomcima i potomcima, transfere između braće i sestara, krvnih srodnika do četvrtog stepena i svih ostalih, prema poreskoj fondaciji.

Takođe postoje značajne varijacije u poreskim stopama. Većina zemalja ima progresivne poreske stope, ali oko jedna trećina primenjuje paušalnu stopu, a porezne stope takođe uveliko variraju.

U 2022. godini maksimalna stopa poreza na nasledstvo kretala se od 4% u Hrvatskoj do 88% u Španiji, zavisno od regiona.

Većina evropskih zemalja takođe primenuje pragove za oslobađanje od poreza na nasleđe i imovinu. Oni obično zavise od odnosa između darodavca i naslednika, s tim da se za bliže članove porodice primenjuju povoljniji pragovi izuzeća.

Oni se značajno razlikuju širom Evrope, u rasponu, na primer, od skoro 16.000 eura u Belgiji do više od milion evra u Italiji.

Prihodi manji od 1% ukupnog oporezivanja u mnogim zemljama

Dok maksimalna stopa poreza na nasledstvo prelazi 50% u nekoliko zemalja, prihodi od poreza na nasljedstvo, imovinu i poklone čine vrlo mali deo ukupnih poreskih prihoda u Evropi. Procenat ukupnih poreskih prihoda ostvarenih od ovih poreza bio je ispod 1% u 2019. godini, osim za Belgiju (1,46%) i Francusku (1,36%), prenosi Investitor.

Ova brojka je bila 0,71% u Velikoj Britaniji, 0,58% u Španiji, 0,52% u Nemačkoj i 0,1% u Italiji.

Većina imovine ostaje neoporezovana

Razlog zašto su prihodi od poreza na nasledstvo i nekretnine obično niski je taj što većina poseda ostaje neoporezovana u brojnim zemljama, prema izveštaju OECD-a. Ovo je uglavnom zbog visoko preferencijalnog poreskog tretmana koji se primenjuje na transfere bliskim rođacima i zbog olakšica predviđenih za transfere određene imovine. Na primer, ovo uključuje glavno prebivalište, poslovna i poljoprivredna sredstva, penziona sredstva i polise životnog osiguranja.

„U nizu zemalja porezi na nasledstvo i nekretnine se takođe mogu u velikoj meri izbjeći putem poklona za život, zbog njihovog povoljnijeg poreskog tretmana“, navodi se u izveštaju.

U izveštaju je sugerisano i da dobro osmišljeni porezi na nasledstvo mogu povećati prihod i povećati kapital.

„Iz perspektive pravičnosti, porez na nasledstvo, posebno onaj koji cilja na relativno visoke nivoe transfera bogatstva, može biti važan alat za poboljšanje jednakih mogućnosti i smanjenje koncentracije bogatstva“, navodi se u izveštaju.

Podeli:

7 Komentari

Možda vas zanima

Svet

Rusija objavila: Britanci digli uzbunu

Ruski istraživački brodovi, kojima upravlja Ruska agencija za otkrivanje mineralnih rezervi za komercijalnu eksploataciju (Rosgeo), pronašli su stotine milijardi barela rezervi nafte i gasa na Antarktiku u oblastima na koje polaže pravo Velika Britanija.

13:25

24.5.2024.

1 d

Svet

"Čeka nas najgori scenario"

Predsednik i izvršni direktor kompanije JPMorgan Chase Džejmi Dajmon kaže da bi američka privreda mogla da doživi "teško sletanje".

19:36

24.5.2024.

23 h

Svet

"Zbogom dolaru"

Statistički izveštaj Banke za međunarodna poravnanja (Bank of International Settlements – BIS) za poslednji kvartal 2023, kao i godinu u celini, pokušava da sagleda protok gotovine kroz međubankarske sisteme u celom svetu.

8:31

24.5.2024.

1 d

Podeli: