Više od polovine potrošača kupuje manje: Ovo je razlog zašto ne idu u kupovinu kao pre

Većina Finaca je rekla da je već iskusila uticaj klimatskih promena u svom svakodnevnom životu, a 62 odsto veruje da su nedavne zime bile blaže.

Više od 2.000 ljudi iz različitih delova zemlje postavljeno je niz pitanja o temama kao što su gubitak biodiverziteta, smanjenje emisija i lična odgovornost. „Barometar klime i prirode“ za 2025. sprovela su četiri vladina ministarstva u partnerstvu sa brojnim agencijama i organizacijama.

Dve ankete su pokazale da su ljudi u Finskoj veoma svesni klimatskih promena i gubitka prirode. Više od 85 odsto je reklo da je videlo posledice klimatskih promena, a 88 odsto uticaj nestanka prirode širom sveta.

Konkretno, gubitak biodiverziteta, prema 86 odsto ispitanika, uticaće na pitanja kao što su proizvodnja hrane, javno zdravlje, sigurnost snabdevanja i ekonomija.

Većina Finaca je rekla da je već iskusila uticaj klimatskih promena u svom svakodnevnom životu, a 62 odsto veruje da su nedavne zime bile blaže. Više od polovine ispitanika (55 odsto) primetilo je gubitak biodiverziteta u svom lokalnom okruženju.

Ljudi u Finskoj smanjuju potrošnju kako bi se uhvatili u koštac s emisijama

U Finskoj se ova briga za prirodu i klimatske promene ogleda u ponašanju ljudi. Nešto više od 40 odsto ispitanika reklo je da su promenili način života – uključujući prevoz, smeštaj i izbor hrane – da bi ublažili uticaj na klimu.

Više od polovine (53 procenta) reklo je da je smanjilo količinu kupovine koju obavljaju – što je veliki porast u odnosu na 43 procenta zabeleženih pre samo dve godine u prethodnom istraživanju. I skoro svi ispitanici (91 odsto) su se složili da proizvodi treba da budu dizajnirani da traju duže, čak i ako to znači da koštaju više.

Međutim, ljudi u Finskoj su podeljeniji u pogledu navika u ishrani. U zemlji su nedavno objavljene nove nacionalne preporuke o ishrani, koje pozivaju ljude da smanje potrošnju mesa. Većina ljudi (69 procenata) veruje da bi klimatski održiva ishrana u kojoj dominiraju biljke trebalo da košta manje od one sa većim emisijama.

Međutim, polovina ispitanika se protivila društvenim naporima da se promoviše ishrana zasnovana na biljci.

Čista priroda je važan deo finskog identiteta, smatra 96 odsto ispitanika. Ali mišljenja o tome da li je adekvatno zaštićena su podeljena.

Javne debate u Finskoj su trenutno usredsređene na postizanje cilja neutralnosti ugljenika postavljenog kao deo njenog Zakona o klimi i na povećanje šumskih površina.

Od ispitanika, 62 odsto smatra da bi Finska trebalo da preduzme odgovarajuće klimatske mere kako bi postigla neutralnost ugljenika do 2035. 75 odsto ispitanika kaže da bi trebalo posvetiti više pažnje krčenju šuma.