Srbija 0

29.03.2024.

20:40

Objavljeni podaci: Ovo su najbitniji partneri Srbije

Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije u periodu januar- februar 2024. bila je 10,55 milijardi evra, što je za 0,6 odsto više u odnosu na isti period prethodne godine, objavio je danas Republički zavod za statistiku (RZS).

Izvor: Tanjug

Objavljeni podaci: Ovo su najbitniji partneri Srbije
Shutterstock/rarrarorro

Podeli:

Prema podacima RZS trgovinska razmena u dolarima u tom periodu porasla je za 1,7 odsto i iznosi 11,459 milijardi.

Izvoz robe, izražen u evrima, imao je vrednost od 4,661 milijardi evra što čini rast od 3,2 odsto u poređenju sa januarom prethodne godine, dok je uvoz robe imao je vrednost od 5,888 milijardi evra što predstavlja smanjenje od 1,3 procenata u odnosu na isti period prošle godine.

Izvoz robe, izražen u dolarima, vredeo je 5,064 milijardi što čini rast od 4,3 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, dok je uvezeno robe u vrednosti od 6,394 milijardi dolara, što je za 0,3 odsto manje nego u istom periodu prethodne godine.

Deficit Srbije izražen u dolarima iznosi 1,33 milijardi što čini smanjenje od 14,8 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, dok izražen u evrima, deficit iznosi 1,226 milijardi, što je smanjenje od 15,4 procenata u poređenju sa istim periodom prethodne godine.

Pokrivenost uvoza izvozom je 79,2 odsto i veća je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 75,7 procenta.

Glavni spoljnotrgovinski partneri Srbije po pitanju izvoza bili su Nemačka, Bosna i Hercegovina, Mađarska i Kina, dok su glavni partneri kada je reč o uvozu Nemačka, Kina, Mađarska, Italija i Rusija.

Naš drugi po važnosti partner jesu zemlje CEFTA, sa kojima imamo suficit u razmeni od 464,5 miliona dolara, koji je rezultat uglavnom izvoza električne energije, žitarica i proizvoda od njih, nafte i naftnih derivata, drumskih vozila i pića.

Posmatrano regionalno, najveće učešće u izvozu Srbije imao je region Vojvodine sa 34,6 odsto, sledi Beogradski region sa 23,3 procenata, region Šumadije i Zapadne Srbije sa 20,7 procenata, region Južne i Istočne Srbije sa 20,1 odsto, a oko 1,3 procenata izvoza je nerazvrstano po teritorijama.

Najveće učešće u uvozu Srbije imao je Beogradski region sa 42 odsto, zatim slede region Vojvodine sa 36,4 odsto, Šumadije i Zapadne Srbije 12,8 odsto, region Južne i Istočne Srbije 7,4 procenata, dok oko 1,6 odsto uvoza nije razvrstano po teritorijama.

U strukturi izvoza po nameni proizvoda (princip pretežnosti) najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju sa 62,3 procenata (3,155 milijardi dolara), zatim sledi roba za široku potrošnju sa 24 procenata ( 1,3216 milijardi dolara) i oprema 13,7 odsto ( 692,6 miliona), a neklasifikovana roba po nameni je nula procenata.

U strukturi uvoza po nameni proizvoda najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 56,5 odsto (3,613 milijardi dolara), roba za široku potrošnju 20,3 procenata ( 1,3 milijardi) i oprema, 11,7 procenata (750,7 miliona), dok neklasifikovana roba po nameni iznosi 11,4 odsto ili 730,7 miliona dolara.

Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini, dok su zemlje članice Evropske unije činile 60,8 odsto ukupne razmene.

U februaru 2024. godine je izvezeno robe u vrednosti od 2,695 milijardi dolara, što čini povećanje od sedam odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine, dok je uvoz iznosio 3,465 milijardi dolara, što je povećanje od 4,7 procenata u odnosu na isti mesec prethodne godine.

Izraženo u evrima, izvezeno je robe u vrednosti od 2,494 milijarde, što čini povećanje od 6,6 procenata u odnosu na isti mesec prethodne godine, a uvoz je iznosio 3,208 milijardi evra, što je povećanje od 4,3 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine.

Računato u dolarima, desezonirani indeks decembar 2023/novembar 2023. godine pokazuje pad izvoza za 2,4 odsto i rast uvoza za 5,3 procenata. Računato u evrima, desezonirani indeks u periodu februar 2024/ januar 2024 pokazuje rast izvoza za 1,3 odsto i rast uvoza za 4,2 procenta.

Podaci RZS pokazuju i da na listi prvih pet proizvoda u izvozu, prvo mesto zauzima izvoz setova provodnika za avione, vozila i brodove (162 miliona dolara), drugo mesto pripada izvozu rude bakra i koncentrata (116 miliona dolara), a na trećem mestu je izvoz rafinisanog bakra, sa 86 miliona dolara, sledi izvoz električne energije sa 58 miliona dolara, a poslednje mesto pripada izvozu delova i pribor za motorna vozila sa 55 miliona dolara.

Lista prvih pet proizvoda u uvozu pokazuje da je prirodni gas (237 mil. dolara) naš prvi uvozni proizvod, dok je drugi po značaju uvoz sirove nafte (116 miliona dolara), a na trećem mestu liste je uvoz lekova za maloprodaju (115 miliona dolara), sledi uvoz gasnih ulja sa 63 miliona dolara, a poslednje mesto zauzima uvoz telefona za mrežu stanica sa 42 miliona dolara.

Republički zavod za statistiku od 1999. godine ne raspolaže podacima za AP Kosovo i Metohija, tako da oni nisu sadržani u obuhvatu podataka za Republiku Srbiju (ukupno).

Podeli:

0 Komentari

Možda vas zanima

Svet

Ruski tankeri stoje prazni širom sveta?

Gotovo svaki ruski naftni tanker koji je pod sankcijama stoji nekoliko meseci nakon uvođenja ograničenja, što pokazuje kako sankcije SAD mogu da poremete lanac snabdevanja ruskom naftom.

8:03

21.5.2024.

20 h

Podeli: