Rafinerija u Pančevu preradi mesečno oko 300.000 tona nafte

"Rafinerija nafte Pančevo radi u kontinuitetu, angažovana su sva rafinerijska postrojenja sa osnovnim ciljem zadovoljenja potreba tržišta. U ovom mesecu i prethodnih meseci radimo u sklopu biznis plana, a u određenim mesecima radimo i preko biznis plana. Na primer, u aprilu smo  preradili 335.000 tona sirove nafte", rekao je Gagić za Tanjug.

Kaže da je prerada oko 300.000 tona sirove nafte mesečno u  granicama u kojima Rafinerija inače radi i dodaje da visina prerade u  svakom mesecu zavisi od potreba tržišta.

"Kvalitet derivata koje proizvodi Rafinerija nafte Pančevo je na vrhunskom nivou. Sva produkcija koja izlazi iz rafinerije prolazi rigoroznu laboratorijsku kontrolu. Naše derivate izvozimo i u zemlje regiona i zemlje Evropske unije, što je i potvrda kvaliteta. Da bismo dobili taj vrhunski kvalitet od 2009. godine investirano je preko 1,4 milijarde evra u  Rafineriju nafte Pančevo", rekao je Gagić.

Istakao je da su izgrađena značajna nova postrojenja, a stara  modernizovana. 

"Sve je to obezbedilo da ono što izlazi iz Rafinerije nafte Pančevo bude kada je reč o kvalitetu na vrhunskom nivou. Pored bezbednosti i  zadovoljenja tržišta, naš veliki zadatak je briga o ekologiji. Rafinerija je od 2009. godine investirala preko 95 miliona evra u čisto ekološke projekte. I mogu da se pohvalim da je rafinerija prvi energetski subjekt u Republici Srbiji koji je dobio integrisanu dozvolu za sprečavanje i zaštitu od zagađenja životne sredine", naveo je Gagić.

Na pitanje koju sirovu naftu Rafinerija najčešće koristi, koja stiže Jadranskim naftovodom - JANAF, on je objasnio da ne postoji jedna određena  nafta koja se kontinuirano prerađuje već da se koristi nafta iz gotovo svih delova sveta.

"Naftu nabavljamo na tržištu, prerađujemo nafte iz svih regiona sveta. Rafinerija nafte Pančevo modernizacijom je postigla da može da radi širok spektar sirovih nafti, od lakih, teških, visokosumpornih, niskosumpornih, tako da ne postoji neka granica koju naftu možemo da prerađujemo", naveo je Gagić.

Kazao je da je maksimizacija proizvodnje visokovrednih proizvoda kao što su benzin i dizel. 

Na pitanje da objasni termin "namešavanja" nafte kaže da je uveren da nijedna rafinerija ne prerađuje samo jednu naftu već više nafti koje su dostupne na tržištu. 

"Njih je potrebno nameštati u takvim odnosima da rafinerija može da je prerađuje", dodao je Gagić.

Sva postrojenja Rafinerije, kako kaže, otkada je ponovo pokrenula proizvodnju u januaru ove godine, funkcionišu redovno.

"Sva postrojenja u Rafineriji nafte Pančevo funkcionišu u punom obimu. Znači, nemamo nikakva ograničenja ili restrikcije u samom radu nekih pojedinačnih postrojenja", naglasio je Gagić.

On je rekao Tanjugu da su, pored svih modernizacija i ulaganja u Rafineriju nafte Pančevo, ipak najvredniji resurs koji imaju njihovi zaposleni  koji su zaslužni i za projekte modernizacije i za sam rad rafinerije i zahvalio im na tome.

U Rafineriji nafte Pančevo je početkom decembra 2025. godine zbog američkih sankcija obustavljen rad proizvodnih postrojenja usled nedostatka sirove nafte za preradu.

Obustava rada procesnih postrojenja odvijala se po principu koji se primenjuje kada je reč o planskim remontima.

U Rafineriji su 19. januara ove godine započete aktivnosti na ponovnom pokretanju prerade sirove nafte.

Kancelarija za kontrolu stranih sredstava (Office of Foreign Ašets Control -  OFAC) Ministarstva finansija SAD produžila je 1. jula operativnu licencu za nastavak rada Naftne industrije Srbije za još 30 dana, do 31. jula.

OFAC je, takođe, mađarskom MOL-u produžio licencu za pregovore o kupovini ruskog vlasništva u NIS-u do 31. jula.

Rafinerija nafte u Pančevu osnovana je 1959. godine dok je prerada nafte započeta u decembru 1968. godine.

Rafinerija je danas jedna od najmodernijih i ekološki najnaprednijih u ovom delu Evrope sa maksimalnim godišnjim projektovanim kapacitetom od 4,8 miliona tona godišnje.

NIS, pored motornih goriva evropskog standarda kvaliteta, proizvodi i avio-gorivo, tečni naftni gas, naftni koks, sirovine za petrohemijsku industriju, ulje za loženje i druge naftne derivate.

Rafinerija nafte Pančevo je 2017. godine dobila IPPC dozvolu o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja životne sredine.

Tako je prerađivački kompleks NIS-a postao prvo energetsko postrojenje u Srbiji koje je dobilo tu dozvolu. 

Prošle godine Rafinerija nafte u Pančevu dobila je novu integrisanu IPPC dozvolu koja obuhvata i kompleks Duboke prerade u Rafineriji.

U periodu do 2012. godine obavljena je prva faza modernizacije, a ključni projekat je bila izgradnja kompleksa za blagi hidrokreking i hidroobradu (MHC/DHT) kojim je u Rafineriji omogućena proizvodnja goriva standarda Evro 5. 

Zahvaljujući ovim investicijama NIS je postao izvoznik goriva u zemlje regiona i potvrdio status najvećeg domaćeg snabdevača. 

Početkom rada kompleksa MHC/DHT emisije štetnih gasova su smanjene za više od 10 odsto, dok svi proizvodi imaju manje od 10 ppm sumpora.

Projekat "Duboka prerada sa tehnologijom odloženog koksovanja"  predstavlja kapitalnu investiciju druge faze modernizacije Rafinerije nafte u Pančevu, u koji je uloženo više od 300 miliona evra. 

Ovim projektom povećana je dubina prerade do 99,2 odsto čime je praktično prestala proizvodnja visokosumpornog mazuta, dok je povećana proizvodnja najkvalitetnijih goriva - dizela, benzina i tečnog naftnog gasa. 

Novo postrojenje omogućilo je i početak domaće proizvodnje naftnog koksa u Rafineriji nafte u Pančevu koji je ranije isključivo uvožen u Srbiju.

Osnovni ekološki cilj projekta je bio prestanak proizvodnje mazuta sa visokim sadržajem sumpora što omogućava smanjenje emisije sumpornih oksida za 98,8 odsto, emisije praškastih materija za više od 50 odsto, kao i azotnih oksida za 9,8 odsto.

Postrojenje Duboka prerada svečano je pušteno u rad u novembru 2020.godine.

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je 11. juna ove godine da smo uspešno zatvorili sva otvorena pitanja sa mađarskim MOL-om o NIS-u i postigli kompromis kada je u pitanju ugovor akcionara (Shareholder Agreement) između Republike Srbije i MOL-a, kao i da se mađarska strana obavezala da će Rafinerija nastaviti da radi kao i do sada.

Između Srbije i MOL-a dogovoreno je, između ostalog, da će ukoliko Gaspromnjeft napravi dogovor sa MOL-om o prodaji 56,15 odsto udela u NIS-u, a američki OFAC odobri transakciju, država Srbija kupiti dodatnih pet odsto akcija u NIS-u, što će državi dati dodatna prava kada je u pitanju donošenje ili blokiranje važnih odluka za našu zemlju, objavila je Đedović Handanović.

Što se rada Rafinerije u Pančevu tiče, mađarska strana se obavezala da će Rafinerija, kako je navedeno, nastaviti da radi kao i do sada, sa najmanje istim prosečnim godišnjim kapacitetima kao u poslednje četiri godine pre uvođenja američkih sankcija, kada je NIS odlično poslovao. 

Članovi srpske strane u Odboru direktora NIS-a, kako je navela, imaće generalno veća ovlašćenja nego do sada u donošenju, ali i blokiranju eventualno nepovoljnih odluka za Republiku Srbiju. 

Američki OFAC je 9. oktobra 2025. uveo sankcije NIS-u zbog većinskog ruskog vlasništva.