Mali na kongresu ekonomista: "Javni dug Srbije 43,7 odsto BDP-a, u Evrozoni prosek 88,89 odsto"

Mali je istakao da Srbija zahvaljujući fiskalnoj otpornosti ima rezerve od skoro pet milijardi evra na računu i da uvek mozze brzo da reaguje ukoliko je to potrebno.

"Ako pogledate šta se danas dešava u svetu, posebno u Evropi, ne mislim da govorimo o privremenoj krizi. Govorimo o trajnoj promeni ekonomskog okruženja. Fiskalna politika kao glavni alat koji svaka vlada ima je ključni instrument u rešavanju svih problema koje takva trajna promena ekonomskog okruženja nosi sa sobom", rekao je Mali na panelu "Fiskalna politika i finansiranje održivog razvoja" (Fiscal Policy and Financing of Sustainable Development), u Sava centru.

On je tako odgovorio na pitanje da li Evropa ulazi u novu fazu kada bi fiskalna politika trebalo u suštini trajno da se prilagodi nacionalnoj bezbednosti, energetskoj otpornosti, klimatskim promenama, industrijskoj konkurentnosti, sve u isto vreme.

"Budimo samo otvoreni. Govorimo o demografskim promenama. Govorimo o klimatskim promenama. Govorimo o tehnološkim inovacijama, veštačkoj inteligenciji, izazovima koji, znate, idu uz to. Govorimo o geopolitičkim sukobima, različitim ratovima. Govorimo o regionalizaciji, a ne o globalizaciji. Govorimo o energetskoj efikasnosti i investicijama. Znate, čitav niz različitih izazova kojima se treba baviti istovremeno. I kao ministar finansija ne mislim da zapravo govorimo samo o fiskalnoj politici, kao što su deficiti ili odnos javnog duga prema BDP-u ili bilo šta drugo što je važno. Mislim da govorimo o fiskalnoj otpornosti", rekao je Mali.

Poručio je da je fiskalna otpornost instrument koji svaka vlada treba da ima da bi se, kako je rekao, pozabavila svim problemima i izazovima koji su pred nama.

"Ako pogledate, na primer, slučaj Srbije, samo da vas podsetim, 2020. godine, kada se dogodio COVID, bili smo prva zemlja u kontinentalnoj Evropi koja je obezbedila sve četiri vakcine našim građanima besplatno. Dakle, brzo smo reagovali, pokazali otpornost. Istovremeno, podržali smo našu ekonomiju milijardama i milijardama evra, time štedeći, znate, mala preduzeća i zaposlenost. Kada se desio sukob u Ukrajini 2022. godine, ponovo smo reagovali veoma odgovorno i uspeli smo da obezbedimo energetsku bezbednost za celu zemlju, za preduzeća, za poslovne ljude, a takođe i za domaćinstva, čime smo ponovo pokazali koliko smo otporni. I uspeli smo to da uradimo instrumentima koji su nam bili na raspolaganju", istakao je Mali.

On je govoreći o rezervama Srbije rekao da naša zemlja danas ima skoro pet milijardi evra na računu, kao gotovinski deo.

"Ako treba, uvek možemo brzo da reagujemo. Istovremeno, imamo odnos javnog duga i BDP-a od oko 43,7 odsto, a prosek za evrozonu je 88,89 odsto. Dakle, ponovo govorimo o stabilnosti, a ključ je održati makroekonomsku stabilnost, obratiti pažnju na svoje deficite, ali i osigurati da možete koristiti otpornost i fiskalni prostor i instrumente koje imate na raspolaganju da biste se suočili sa svim izazovima. Ključ je da nastavite da rastete, jer, znate, svaka ekonomija mora da raste", istakao je Mali.

Mali: Kada imate stabilnost, možete da odgovorite na sve potencijalne šokove

Ministar finansija Siniša Mali poručio je danas na 21. Svetskom kongresu ekonomista u Beogradu da je stabilnost najvažniji preduslov da država može da reaguje i odgovori na sve potencijalne šokove, kao i da je o tome napisao naučnu monografiju "Stabilnost i održivost" (Stability and Sustainability).

Mali je na panelu "Fiskalna politika i finansiranje održivog razvoja" (Fiscal Policy and Financing of Sustainable Development), u Sava centru, na komentar Milana Nedeljkovića iz Saveza ekonomista Srbije, koji je vodio razgovor, da je nedavno objavio knjigu u vezi sa tom temom i na pitanje kakva je uloga Ministarstva finansija u podsticanju održivosti - da li treba da bude čuvar budžeta, koordinator reformi, investitor ili menadžer rizika, poručio da je stabilnost preduslov za sve.

Mali je podsetio da je uoči 21. Svetskog kongresa Međunarodnog ekonomskog udruženja (IEA), koji se održava u Beogradu od 22. do 26. juna, objavio knjigu u kojoj kroz 14 naučnih radova analizira kako odgovorna fiskalna politika, makroekonomska stabilnost i institucionalne reforme mogu da budu osnova dugoročnog i održivog razvoja.

"Ono što je rekao šef Kancelarije MMF za Zapadni Balkan Sebastian Sosa - morate imati dovoljno rezervi za reagovanje. Da biste imali dovoljno rezervi, onda zaista morate da se pobrinete da svaki dinar trošite u skladu sa tim, svaki dolar, evro ili dinar. A ta stabilnost, kao temelj svega, omogućava vam da reagujete i da odgovorite na sve potencijalne šokove", naveo je Mali.

Kaže da danas postoji toliko teorijskih razmišljanja o ulozi Ministarstva finansija, ulozi fiskalne politike i slično, ali da je najvažnije da postignete stabilnost i imate dovoljno rezervi, kao i da je za to neophodno obezbediti rast.

"Da pravilno sastavljate svoje budžete prateći fiskalna pravila, što, opet, doprinosi kredibilitetu i vašoj odgovornosti. S druge strane, takođe morate biti vi ti koji gurate reforme, jednostavno zato što te reforme pretežno odgovaraju na zahteve privatnog sektora u smislu, na primer, u Srbiji, uvođenja sistema e-fakturisanja, sistema e-fiskalizacije, sistema e-akciza itd. Time se smanjuju troškovi za privredu i na neki način unapređuje rad javne uprave. Istovremeno, dok sprovodite te reforme i sledite ih, morate se pobrinuti da, sa strateške tačke gledišta, ne izgubite igru. A igra danas u svetu je takva da jednostavno ne znate šta će se desiti sutra, a kamoli za sedam dana ili za godinu dana", rekao je Mali.

On je istakao da postoje odluke koje vas zaista stavljaju u poziciju da jednostavno reagujete s vremena na vreme - ad hok.

"Ali istovremeno, ne možete izgubiti strateški pogled u smislu rukovanja nečim o čemu smo danas razgovarali, posebno u smislu energetske održivosti. Dakle, govorimo o zelenoj energiji, ali takođe govorimo o ogromnom povećanju potražnje za zelenom električnom energijom koju morate rešiti, skupo, dugoročno, veoma teško za implementaciju. Imate izazov, koji se zove veštačka inteligencija, koji jednostavno morate rešiti, posebno u vezi sa razvojem tržišta rada i kako zatim obrazujete kvalifikovane radnike, možda da rade nešto drugo, jednostavno da budu dovoljno fleksibilni i da odgovore na ovaj izazov. Imate, kao što sam rekao, geopolitičke tenzije. Onda jednostavno ne znate kada će doći do sledećeg povećanja cena nafte, kako će se to odraziti na ukupne troškove poslovanja u vašoj zemlji", rekao je Mali.

Kaže da kada je razgovarao sa svojim kolegama, različitim ministarstvima finansija, da je video da se oni suočavaju sa manje-više istim izazovom.

"I onda zapravo, bez obzira da li ste uspešni ili ne, vidite rezultate. I mislim da je ključno pitanje danas, pored tih izazova ili zapravo imajući u vidu te izazove, kako nastaviti da rastete. Jer bez rasta, mislim, održavanje stabilnosti bez rasta dovodi do nestabilnosti u roku od nekoliko godina. Održavanje stabilnosti bez novih investicija, bez povećanja životnog standarda ljudi, jednostavno nije moguće. Dakle, to je preduslov za vašu strategiju ili vaš pogled na to kako da pokrenete zemlju napred. Ali morate je pokrenuti napred. Morate kontinuirano tražiti nove izvore rasta", poručio je Mali.

Teorija iz monografije potvrđena u praksi

Mitar Mitrović, Ringier

Siniša Mali je pisao zbornik od 14 naučno-stručnih radova u poslednjih nešto više od 10 godina, na osnovu iskustva iz upravljanja gradom Beogradom, kao i obavljanja funkcije ministra finansija.

U knjizi se u jednom delu bavi time kako je država upravljali krizama i došla do održivih javnih finansija. Mali je u knjizi analizirao i kako male ekonomije u tranziciji mogu da postignu makroekonomsku stabilnost, uprkos globalnoj neizvesnosti.

Knjiga "Stability and Sustainability" bavi se pitanjem kako odgovorna fiskalna politika može da bude osnova stabilnog i održivog razvoja Republike Srbije.

U knjizi je dokumentovano kako je gradska administracija uspela da budžetski deficit od preko 20 odsto iz 2013. godine prepolovi za samo godinu dana, transformišući javna preduzeća iz gubitaša u profitabilne sisteme. Prema rečima autora, stabilnost javnih finansija nije samo fiskalni cilj, već osnovni preduslov za dugoročni održivi razvoj i investicije.

Ministar se tokom diskusije dotakao i budućeg pravca razvoja srpske ekonomije, naglasivši da se dosadašnji model rasta zasnovan na nižim troškovima rada iscrpljuje. Fokus se sada pomera ka:

Visokim tehnologijama i veštačkoj inteligenciji: Srbija već poseduje dva superkompjutera, a planira se i treći.

Kapitalnim ulaganjima: Država ulaže između 6,7 i 7,4 odsto BDP-a u infrastrukturu, što je značajno više u odnosu na period od pre deceniju kada je taj procenat bio oko 3 odsto.

Globalnoj konkurentnosti: Putem sporazuma o slobodnoj trgovini sa Kinom, Egiptom i UAE, Srbija osigurava pristup novim tržištima.

„Ključ je da nastavite da rastete, jer svaka ekonomija mora da raste kako bi se povećao životni standard, plate i penzije“, zaključio je Mali, dodajući da je upravo odgovorna fiskalna politika omogućila Srbiji dobijanje investicionog kreditnog rejtinga.

Svetski kongres ekonomista, koji se po prvi put organizuje u regionu jugoistočne Evrope, nastavlja sa radom do 26. juna, okupljajući preko 1.000 učesnika iz 80 zemalja.