"Srbija će do kraja 2027. imati gasnu interkonekciju do Severne Makedonije i Grčke"

Ministarka je tom prilikom izjavila da će u našoj zemlji ove godine početi radovi na gradnji gasnog interkonektora do Severne Makedonije koji će biti završeni do kraja 2027, preko kojeg ćemo se povezati sa Grčkim gasovodom i dodala da je i Bugarska zainteresovana za proširenje postojeće interkonekcije sa Srbijom do 3,2 milijarde metara kubnih gasa. 

Đedović Handanović je rekla da je regionalni Ministarski sastanak u Atini bio veoma dobar i produktivan i najavila da će sledeći sastanak biti održan na jesen u Beogradu. 

"To smo se ovde i dogovorili, nisu bili samo ministri, bili su predstavnici i kompanija, operatera, kako gasnih tako i prenosnih sistema. Veoma je dobro što su pored nas na ministarskom nivou bili i predstavnici kompanija. Razgovarali smo o poboljšanju naših interkonekcija, naše povezanosti, šta je sve ono što planiramo da završimo", rekla je ministarka medijima. 

Objasnila je da je cilj da Srbija i Severna Makedonija izgrade gasni interkonektor do kraja 2027. 

"Kod nas se ishoduju lokacijski uslovi, kako za interkonektor, tako i za deo severne gasovodne mreže u Srbiji do Orljana odnosno do Vranja. I u tom smislu, ove godine počinju radovi koji će biti završeni do 2027. Sa druge strane, Grčka će završiti do kraja ove godine. Na njihovoj strani, interkonektor Severne Makedonije i Grčke biće povezan u prvoj polovini 2027, a sa nama do kraja 2027. Pričamo o našem interkonektoru sa Severnom Makedonijom od milijardu i po metara kubnih gasa godišnje", rekla je Đedović Handanović. 

Podsetila je da smo sa Bugarskom već završili interkonekciju od 1,8 milijardi metara kubnih gasa. 

"Bugarska strana je zainteresovana i za proširenje do 3,2 milijarde metara kubnih, kada se za to stvore uslovi. Mi smo naglasili da Srbija planira da ulaže u narednim godinama i to je predviđeno planom Srbija 2030 i Srbija 2035. i to 1,2 milijarde evra u gasnu infrastrukturu, u gasni program, jačanje gasovoda kroz našu zemlju, pre svega od Niša, Velike Plane preko Batajnice do Horgoša, ali i na istoku zemlje, jer planiramo da završimo interkonekciju sa Rumunijom i da taj deo zemlje bolje gasifikujemo i taj koridor ojačamo", rekla je ministarka Đedović Handanović. 

Posle Ministarskog sastanka objavljeno je zajedničko saopštenje ministarstava energetike Grčke, Srbije, Severne Makedonije i Bugarske u koje navedeno da su se ministri i predstavnici nadležni za energetiku tih zemalja sastali u Atini kako bi razgovarali o budućnosti regionalne saradnje i povezivanja u oblasti energetike u Jugoistočnoj Evropi. 

U uslovima trajne geopolitičke neizvesnosti i nestabilnosti na globalnim energetskim tržištima, ministri su još jednom potvrdili da energetska bezbednost, pristupačnost i otpornost više nisu isključivo nacionalni prioriteti, već zajedničke evropske i regionalne odgovornosti.  

Istakli su da Jugoistočna Evropa mora imati aktivniju ulogu u oblikovanju buduće arhitekture evropskog energetskog sistema kroz unapređenu saradnju, bolje interkonekcije i veću integraciju tržišta. 

Ministri su konstatovali značajan napredak koji je Evropa poslednjih godina ostvarila u jačanju svoje energetske bezbednosti, diversifikaciji pravaca snabdevanja i ubrzanju tranzicije ka čistoj energiji.  

Istovremeno, naglasili su da i dalje postoje značajni izazovi, posebno u obezbeđivanju da svi regioni Evrope pođednako imaju koristi od istinski integrisane, međusobno povezane i konkurentne Energetske unije. 

U tom kontekstu, ministri su istakli strateški značaj regionalne saradnje između susednih zemalja kao pokretača unapređenja infrastrukturnog povezivanja, integracije tržišta električne energije i gasa, fleksibilnosti sistema i sigurnosti snabdevanja.  

Pozdravili su bližu koordinaciju između operatora prenosnih sistema i ohrabrili sve relevantne aktere da intenziviraju napore usmerene na uklanjanje preostalih prepreka prekograničnoj integraciji i podsticanje investicija u ključnu energetsku infrastrukturu. 

Ministri su takođe razgovarali o uticaju trenutne nestabilnosti u širem regionu i na Bliskom istoku na međunarodna energetska tržišta, prepoznajući značaj koordinisanog delovanja radi jačanja otpornosti na poremećaje u snabdevanju i nestabilnost cena.  

Naglasili su da unapređena međusobna povezanost u regionu doprinosi ne samo energetskoj bezbednosti, već i stabilnosti cena, konkurentnosti i uspešnoj integraciji obnovljivih izvora energije. 

Učesnici su još jednom potvrdili svoju zajedničku ambiciju da rade na uspostavljanju povezanijeg, otpornijeg i ka budućnosti usmerenog regionalnog energetskog okvira, usklađenog sa širim ciljevima Evropske energetske unije.  

Saglasili su se da Jugoistočna Evropa može i mora postati stub stabilnosti, saradnje i strateške povezanosti u širem evropskom kontekstu.