Menja se lice Srbije: Evo šta će sve biti izgrađeno do 2035. VIDEO

Reč je o projektima koji ne samo da povezuju različite delove zemlje, već utiču na privredu, investicije i svakodnevni život građana. Ukupno 1.580 kilometara auto-puteva i brzih saobraćajnica i 1.219 kilometara železničkih pruga, u izgradnji i planu, predstavljaju obim radova koji će u narednim godinama unaprediti i potpuno promeniti saobraćajnu i ekonomsku mapu Srbije. 

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je, predstavljajući program "Srbija 2030-2035", da se nalazimo u jednom od najintenzivnijih investicionih ciklusa u svojoj istoriji, sa jasnim ciljem - izgradnja moderne saobraćajne mreže koja će povezati sve delove zemlje i obezbediti dugoročni ekonomski razvoj.

Do sada je izgrađeno 622 kilometra auto-puteva i brzih saobraćajnica, trenutno se radi još 380 kilometara, a u narednim godinama planira se izgradnja dodatnih 578 kilometara, što ukupno čini neverovatnih 1.580 kilometara nove putne infrastrukture.

Ovaj obim radova predstavlja jedan od najvećih infrastrukturnih poduhvata u savremenoj istoriji Srbije i ima potencijal da u potpunosti izmeni ekonomsku i saobraćajnu mapu zemlje.

Putevi i koridori koji povezuju celu Srbiju

Među ključnim projektima koji su već u izgradnji izdvaja se Moravski koridor, na kojem se trenutno radi još 40 kilometara. Ova saobraćajnica ima poseban značaj jer povezuje centralnu Srbiju i omogućava bržu komunikaciju između važnih industrijskih i poljoprivrednih regiona.

Pored njega, grade se i brojne deonice koje imaju direktan uticaj na svakodnevni život građana i privredu. Obilaznica oko Valjeva u dužini od 2,4 kilometra ima za cilj da rastereti gradski saobraćaj i omogući brži tranzit. Deonica Sremska Rača - Kuzmin (18 kilometara) važna je za povezivanje sa regionom i međunarodnim koridorima, dok put Slepčević - Badovinci (15,3 kilometra) dodatno unapređuje saobraćajnu povezanost u zapadnoj Srbiji.

Fruškogorski koridor, dug 44,4 kilometra, jedan je od najznačajnijih projekata u Vojvodini jer će povezati Novi Sad sa Rumom i dalje sa auto-putem, čime će se značajno skratiti vreme putovanja i rasteretiti postojeći pravci.

Takođe, radi se i deonica Požarevac - Veliko Gradište - Golubac (36 kilometara), koja ima veliki značaj za istočnu Srbiju, posebno za razvoj turizma duž Dunava i bolju povezanost sa Đerdapom.

Posebno važan projekat je severna obilaznica oko Kragujevca, koja ima ključnu ulogu za ceo region Šumadije i Moravičkog okruga, jer omogućava bolju logistiku i privredni razvoj.

Istovremeno se radi i obilaznica oko Novog Sada, kao i jedan od najambicioznijih projekata – brza saobraćajnica Beograd - Zrenjanin - Novi Sad u dužini od 105,4 kilometra, koja će povezati tri važna ekonomska centra.

Jedan od najspecifičnijih i ključnih projekata je takozvani "Smajli" - saobraćajnica koja povezuje Bački Breg, Sombor, Vrbas, Srbobran, Novi Bečej i Kikindu, čime se značajno unapređuje povezanost severnog dela zemlje.

Novi pravci ka jugu i istoku zemlje

Posebna pažnja posvećena je i jugozapadnoj Srbiji, gde se gradi deonica Požega - Mačkat (31 kilometar), kao i Požega - Duga Poljana (75 kilometara), sa nastavkom ka Sjenici i dalje ka Boljarima i Crnoj Gori. Ovi projekti imaju strateški značaj jer otvaraju nove pravce ka regionu i jačaju povezanost sa susednim državama.

Auto-put "Vožd Karađorđe" realizuje se u dve faze, od Čibutkovice kod Lazarevca ka Aranđelovcu, kao i od Malog Požarevca ka Mladenovcu i Aranđelovcu, sa daljim nastavkom preko Rače i Despotovca ka Boru.

Ovaj pravac ima potencijal da čitav sever Šumadije učini jednom od najatraktivnijih zona za investicije.

Za jugozapad Srbije od posebnog značaja je i projekat Kraljevo - Raška - Novi Pazar - Jarinje, sa planovima da se put produži i do Kosovske Mitrovice, što bi značajno poboljšalo život građana u tom delu zemlje.

Planirano je i završetak deonice Kragujevac - Mrčajevci (36,5 kilometara), čime se Kragujevac direktno povezuje sa auto-putem "Miloš Veliki" i Moravskim koridorom.

Takođe, radi se i deonica Niš - Beloljin (27,2 kilometra), i to u punom profilu auto-puta, što dodatno podiže značaj ovog pravca.

Jedan od ključnih projekata za istočnu Srbiju je i put Golubac - Donji Milanovac - Brza Palanka, koji povezuje više opština i omogućava bolju komunikaciju sa Negotinom i Kladovom.

Uz to, planirana je i izgradnja brze saobraćajnice Brza Palanka - Negotin u dužini od 29 kilometara.

Veliki planovi za železnicu

Pored putne infrastrukture, planirana je i izgradnja čak 1.219 kilometara železničkih pruga, što predstavlja jedan od najvećih železničkih investicionih ciklusa u modernoj Srbiji.

Među projektima koji su već u toku izdvaja se pruga Zemun Polje - aerodrom "Nikola Tesla" - Nacionalni stadion (18,3 kilometra), koja će omogućiti brzu i modernu vezu sa ključnim infrastrukturnim tačkama - EKSPOM, Nacionalnim stadionom, aerodromom i centrom Beograda.

Gradi se i deonica Niš - Brestovac (23,4 kilometra), kao i obilaznica oko Niša, što će značajno unaprediti železnički saobraćaj na jugu zemlje.

U toku je i izgradnja pruge Sobovica - Lužnice - krak Batočina, koja je ključna za industrijsku zonu Kragujevca i dalji razvoj tog regiona.

Planirana je i deonica Niš - Dimitrovgrad (86 kilometara), kao i modernizacija pravca Beograd - Niš, uključujući deonice Stalać - Đunis (23 kilometra) i Paraćin - Trupale (79,7 kilometara).

Železnička pruga Beograd - Niš predstavlja "žilu kucavicu" srpske železnice, sa planiranim brzinama od 160 do 200 kilometara na sat, čime će se značajno skratiti vreme putovanja i podići kvalitet prevoza.

Posebno je značajan i projekat Ruma - Šabac - Loznica - Zaječar - Prahovo, koji ima veliki značaj za istočnu Srbiju i povezivanje industrijskih i rudarskih regiona.

Uz sve to, radi se i modernizacija Šarganske osmice, što ima poseban značaj za turizam na zapadu Srbije.

Potpuno novo lice Srbije

Kada se saberu svi projekti, izgrađeni, oni koji su u toku i oni koji su u planu, jasno je da Srbija ulazi u period potpune transformacije svoje infrastrukture.

Reč je o mreži puteva i železnica koja ne samo da povezuje gradove, već povezuje ljude, privredu i budućnost zemlje. Ovi projekti donose brži transport, veću bezbednost, nove investicije i ravnomerniji razvoj svih regiona.

Kada se realizuje sve što je planirano, Srbija će dobiti modernu saobraćajnu mrežu koja će je pozicionirati kao jedan od najznačajnijih infrastrukturnih čvorova u regionu.

To više nije pitanje pojedinačnih projekata, već vizija koja u potpunosti menja lice zemlje.