"U prvih šest meseci u katastar će biti upisano 300.000 do 500.000 objekata"

To je izjavila ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Aleksandra Sofronijević.

"Naša je procena da će za prvih šest meseci primene biti upisano sa pravom svojine u katastru između 300.000 i 500.000 po podnetim prijavama. To je svakako vest, jer ako imamo u vidu da od prvog zakona o legalizaciji, od 1997. godine, imamo ukupno donetih 320.000 rešenja, smatram da je ovo zaista jako dobar podatak, ne samo za državu, već pre svega za naše građane", rekla je Sofronijevićeva.

Ministarka je rekla za RTS da ukoliko vlasnik ne evidentira svoju nepokretnost u predviđenom roku, Agencija za prostorno planiranje i urbanizam ima obavezu da sastavi spisak za sve objekte za koje nije podneta prijava i dostavi ga Republičkom geodetskom zavodu.

Sofornijevićeva dodaje da se u tom slučaju država Srbije ne upisuje automatski kao vlasnik te nepokretnosti, već vlasnik zemljišta ne kojem je taj objekat izgrađen.

"Ako je to Republika Srbija, biće upisana Republika Srbija, ali ako je neko fizičko lice, biće upisan objekat u korist vlasnika zemljišta. I to nije ništa drugo nego primena starog rimskog načela superficije, solo cedit ili jedinstvo nepokretnosti, koje u našoj pravnoj praksi postoji već deceniju i  više", pojasnila je Sofronijevićeva.

Ministarka je navela da će građani koji iz opravdanih razloga ne stignu da prijave bespravne objekte moći to da urade do 24. oktobra.

"To su oni razlozi koji su objektivne prirode, koje stranka nije skrivila i opet idući ka pravednosti i davanju jednakih šansi za sve, propisali smo rok do 24. oktobra. To može biti bolest, to može biti smrt člana uže porodice, može biti viša sila i to takođe nije nikakva novina. Taj institut i ti opravdani razlozi postoje već i koriste se i u upravnim i u sudskim postupcima", rekla je ministarka.

Građani Srbije imali su priliku da do 8. februara podnesu prijave za upis bespravnih po osnovu Zakona o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava svojine na nepokretnostima (Svoj na svome), a prema poslednjim podacima Republičkog geodetskog zavoda pristiglo je oko 2,5 miliona prijava građana.

Rok za podnošenje prijava je bio 5. februar, ali je zbog velikog interesovanja građana i naglog povećanja broja korisnika u sistemu produžen za još tri dana odnosno do 8. februara u ponoć.

Odgovarajući ranije na pitanje Tanjuga da li će biti produžen i rok za dostavljanje prigovora 5. mart, ministarka je rekla da se i on produžava shodno produžetku osnovnog roka.

"Tako da će rok 5. mart biti produžen srazmerno produžetku ovog osnovnog roka, ali to je samo za izjavljivanje prigovora po podnetim prijavama", precizirala je tada Sofronijevićeva.

U Srbiji, prema nekim podacima, ima oko 4,8 miliona nelegalnih objekata, a ministarka je ranije navela da među njima ima i onih sa privremenim građevinskim dozvolama.

Zakon o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima (Svoj na svome) stupio je na snagu krajem oktobra, a njime se omogućava da vlasnici bespravnih objekata ozakone svoju imovinu uz naknadu od 100 do 1.000 evra.

Troškovi naknade zavisili su od površine objekta i mesta gde se nepokretnost nalazi, a plaćanja su oslobođeni primaoci socijalne pomoći, osobe sa invaliditetom, borci, samohrani roditelji i porodice sa troje i više dece.

Prijava nelegalnih objekata po osnovu zakona "Svoj na svome" počele su 8. decembra putem digitalne platforme koju je uspostavila Agencija za prostorno planiranje i urbanizam.

Građani su imali priliku da podnesu prijavu u 547 pošta širom Srbije, kao i na još 150 lokacija.

Zakon predviđa da objekti budu evidentirani, a potom i upisani u katastar nepokretnosti čime će građani moći slobodno da raspolažu svojom imovinom - kroz kupoprodaju, nasleđivanje, hipoteku, legalno priključenje na komunalnu i drugu infrastrukturu.

Takođe, zakonom se predviđa i nulta tolerancija na novu bespravnu gradnju, jer po njegovom stupanju na snagu svi objekti koji se grade bez izdate građevinske dozvole odnosno bez rešenja o odobrenju za izvođenje radova, biće upisani kao vlasništvo države.

Za porodične kuće i stanove, visina naknade zavisila je od veličine mesta, odnosno broja stanovnika, pa je u Beogradu naknada iznosila od 100 do 1.000 evra, u mestima sa više od 100.000 stanovnika naknada se kretala od 100 do 500 evra, a u mestima koja imaju od 50.000 do 100.000 stanovnika naknada je vredela od 100 do 300 evra.

U mestima sa manje od 50.000 stanovnika, naknada je bila fiksna i iznosila je 100 evra.

Za magacine, ekonomske i pomoćne objekte, kao i proizvodne pogone, naknada se određivala na osnovu površine objekta:

Za objekte manje od 500 metara kvadratnih bila je besplatna, za objekte veće od 500 kvadrata naknada je iznosila 10 evra za svaki naredni kvadratni metar preko 500 kvadrata.

Od dokumentacije, građani su morali da prilože važeću ličnu kartu odnosno pasoš, osnov sticanja u vidu ugovara, ostavinskog rešenja ili presude, broj katastarske parcele koji se može pronaći na sajtu "Geosrbija", podatke o objektu (vrsta objekta, površina, spratnost) i izjavu pod krivičnom i materijalnom odgovornošću da su dati podaci tačni.

Agencija za prostorno planiranje i urbanizam upoređuje podatke iz prijave i javnih evidencija.

Ukoliko je ishod provere pozitivan, agencija izdaje potvrdu i dostavlja je RGZ-u koji vrši prioritetni upis prava svojine, bez obzira na prethodne postupke.

Ukoliko je ishod provere negativan, agencija bez odlaganja, elektronskim putem, obaveštava podnosioca prijave i nadležnog građevinskog inspektora.

Za objekte koji su izgrađeni na tuđem privatnom zemljištu, bez pravnog osnova - agencija će pozvati podnosioca da uredi odnose sa vlasnikom zemljišta.

Objekti izgrađeni na površinama koje su planirane i privedene javnoj nameni, kao i u zaštićenim područjima, biće uklonjeni ili će postati vlasništvo države.

Privremeni objekti (npr. mobilne kuće, kontejneri, balon hale) biće evidentirani, bez upisa prava svojine.

Ukoliko je investitor poznat, on umesto vlasnika stana podnosi prijavu za evidentiranje zgrade i snosi troškove naknade.

Ako je investitor nepoznat, svaki stanar, upravnik, profesionalni upravnik ili drugo lice koje ima pravni interes, može podneti prijavu za evidentiranje zgrade, a nakon toga, vlasnik stana podnosi prijavu za svoj stan i plaća naknadu.

Naknada za upis prava svojine za komercijalne i druge objekte plaća se u visini doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta.

Naknada se ne plaća unapred, već je nakon obaveštenja Agencija dostavlja putem imejla, telefona ili na adresu iz prijave podnosioca.

Svi iznosi se plaćaju u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan obračuna.

Predmet evidentiranja i upisa prava u evidenciju nepokretnosti, odnosno legalizacije bespravne gradnje, između ostalog su bili i objekti i delovi objekata koji su izgrađeni suprotno zakonu, zatim oni na kojima su radovi izvedeni bez rešenja o odobrenju za izvođenje radova kao što su sanacija, rekonstrukcija, adaptacija, promena namene i slično, kao i objekti za koje je izdata privremena građevinska dozvola pre 13. maja 2003. godine.

Zakon sadrži i socijalnu komponentu, jer su propisani posebni uslovi za vlasnike objekata kojima je to jedina nepokretnost i koji sa svojom porodicom u njoj žive, za samohrane roditelje, primaoce socijalne pomoći, seoska domaćinstva, borce, porodice sa troje i više dece - predviđeno je da oni ne plaćaju naknadu za legalizaciju.