Cene goriva će biti stabilne: Prodaja Lukoila u Srbiji bez uticaja na snabdevanje

Broker Branislav Jorgić rekao je danas da eventualna promena vlasništva pumpi "Lukoila" u Srbiji ne bi trebalo da ima negativne posledice po domaće tržište goriva, već bi mogla da donese izvesnu stabilizaciju snabdevanja i dodao da ne očekuje promene za potrošače što se tiče cene goriva, s obzirom na to da država i dalje ima ključnu ulogu u njihovom formiranju.

"Najvažnije je da se reši potencijalni problem u distribuciji naftnih derivata i da nam to više ne visi nad glavom. Sa te strane, za Srbiju je ovo finansijski neutralna, ali tržišno važna pozicija'', objasnio je Jorgić za RTS.

Kako je naveo, potencijalni kupac pumpi ''Lukoil'' je "Karlajl", jedan od većih američkih investicionih fondova, sa aktivom od oko 475 milijardi dolara, što značajno prevazilazi vrednost srpskog bruto domaćeg proizvoda.

• Postignut dogovor: Lukoil našao kupca; Čeka se Amerika
• SAD donele novu odluku o Lukoilu
• Država preuzima jedno od najvećih naftnih polja na svetu od Lukoila
• Lukoil odlazi u poznate ruke? Evo ko je glavni kandidat za kupovinu

Dodao je i da BDP Srbije iznosi oko 100 milijardi evra, odnosno približno 117 milijardi dolara, dok ''Karlajl'' upravlja aktivom četiri puta većom od toga.

"Ako praktično dobiju saglasnost OFAC-a, znači da je to kompanija, odnosno investicioni fond koji je podržan od strane države. Tako da u ovom trenutku to još uvek ne znam", rekao je Jorgić.

On je dodao da je malo verovatno da će investicioni fond dugoročno ostati vlasnik "Lukoilove" mreže, jer je priroda takvih fondova da kupuju imovinu, unaprede njeno poslovanje i potom je preprodaju u periodu od tri do pet godina.

"Tu se možda otvara i prostor za Srbiju - bilo da se uključi država ili konzorcijum domaćih kompanija u eventualnu buduću kupovinu te distributivne mreže", rekao je Jorgić.

Kada je reč o cenama goriva, Jorgić ne očekuje promene za potrošače, s obzirom na to da država i dalje ima ključnu ulogu u njihovom formiranju.

"Više od 50 odsto konačne cene goriva čine akcize, porezi i takse, tako da promena vlasnika sama po sebi ne može značajnije da utiče na cene na pumpama", istakao je Jorgić.

Prodaja "Lukoilove" imovine, rekao je Jorgić, nema direktne veze sa procesom eventualne prodaje NIS-a, jer je reč o odvojenim pravnim i tržišnim procesima.

Ruski naftna kompanija "Lukoil" juče je saopštila da je pristala da proda većinu svoje strane imovine, ukupne vrednosti oko 22 milijarde dolara, američkoj privatnoj investicionoj kompaniji "Karlajl Grup", uz odobrenje američke vlade.

Shutterstock/Dragos Asaftei

Zašto baš Karlyle?

U poslovima privatnog kapitala, firma obično preuzima vlasništvo nad kompanijama ili velikim portfeljima imovine na period od pet do sedam godina, unapređuje njihovo poslovanje i potom ih prodaje s ciljem ostvarivanja profita – što potvrđuje i nedavna analiza Reutersa, koja navodi da takve firme često drže imovinu oko pet godina pre preprodaje.

Pomenuta transakcija s Lukoilom predstavlja veliko proširenje Karlajlovog energetskog portfolija, koji već uključuje investicije u tradicionalnu energetiku, ali i projekte obnovljivih izvora, skladištenje energije i globalnu infrastrukturnu imovinu.

Šta Karlajl planira s imovinom Lukoila?

Dogovor obuhvata Lukoil International GmbH, jedinicu koja upravlja inostranim portfeljem ruske kompanije – uključujući rafinerije, naftna polja i mreže benzinskih pumpi širom Evrope, Severne Amerike i drugih regiona.

Iako Carlyle još nije javno predstavio konkretnu strategiju za svaki pojedinačni segment, kompanija naglašava da želi da osigura kontinuitet poslovanja, stabilizuje aktive i zaštiti radna mesta dok se tranzicija dovršava pod nadzorom regulatora.

U praksi, to znači da bi postojeća mreža pumpi u zemljama poput Hrvatske i Srbije, koja je deo Lukoilove inostranne imovine, pod Karlajlom mogla da ostane u funkciji – uz moguće promene u upravljanju, brendiranju ili poslovnoj politici.

Ključna imovina: Irak i Balkan

Najveća strana imovina Lukoila je naftno polje West Qurna 2 u Iraku, jedno od najvećih na svetu, u kojem ruska kompanija ima 75% udela. Proizvodnja ovog polja premašila je 480.000 barela dnevno u aprilu, prema podacima ruske novinske agencije Interfax.

U Evropi, Lukoil poseduje rafineriju Lukoil Neftohim Burgas u Bugarskoj, kapaciteta 190.000 barela dnevno, što je čini najvećom rafinerijom na Balkanu. Kompanija ima i rafineriju Petrotel u Rumuniji, kao i udele u naftnim terminalima i maloprodajnim lancima goriva širom kontinenta.

Hrvatska: 45 benzinskih pumpi i 339 miliona evra prihoda

Lukoil je u Hrvatskoj prisutan od 2007. godine, kada je osnovana kompanija LUKOIL Croatia d.o.o. Danas posluje kroz mrežu od 45 benzinskih pumpi i zapošljava 422 radnika.

U 2024. godini Lukoil je u Hrvatskoj ostvario 339 miliona evra prihoda, dok je neto dobit iznosila 6,1 milion evra. Eventualna promena vlasnika mogla bi značiti novu strategiju širenja ili rebrendiranja na hrvatskom tržištu.

Srbija: Drugi najveći lanac benzinskih stanica

Prema zvaničnim podacima kompanije, Lukoil Srbija d.o.o. je drugi najveći lanac po broju benzinskih stanica u zemlji. Kompanija zapošljava oko 180 radnika, dok kroz partnersku mrežu angažuje još oko 800 ljudi.

Lukoil u Srbiji posluje putem 112 benzinskih stanica i raspolaže sa dva skladišta goriva – u Doljevcu i Ostružnici, što ga čini jednim od ključnih igrača na domaćem tržištu nafte i derivata.