NBS objavila odluku o referentnoj kamatnoj stopi

Prilikom donošenja ovakve odluke, Izvršni odbor je pre svega imao u vidu ostvarenu i očekivanu inflaciju i faktore iz domaćeg i međunarodnog okruženja koji utiču na njeno kretanje. U poslednjim mesecima 2025. godine inflacija se stabilizovala na nivou neznatno ispod centralne vrednosti cilja Narodne banke Srbije (3 ± 1,5%), navedeno je u saopštenju NBS. 

Izvršni odbor očekuje da će inflacija nastaviti da se kreće oko centralne vrednosti cilja do marta ove godine, tj. tokom perioda važenja Uredbe o posebnim uslovima za obavljanje trgovine za određenu vrstu robe, kojom su ograničene trgovinske marže u veletrgovini i maloprodaji, kao i da će u granicama cilja 3 ± 1,5% ostati i nakon toga, do kraja 2026. kao i u srednjem roku. Tome treba da doprinesu najavljeno donošenje sistemskih zakona kojima će se sprečiti nepoštene trgovačke prakse, zatim popuštanje troškovnih pritisaka iz međunarodnog okruženja, kao i dolazak nove poljoprivredne sezone, pod uslovom da bude bolja od prošlogodišnje, dok će u suprotnom smeru delovati rast raspoloživog dohotka za potrošnju i niska baza iz septembra prethodne godine. Ipak, ni po osnovu rasta raspoloživog dohotka za potrošnju ne očekujemo veće inflatorne pritiske jer će rast zarada biti praćen i rastom produktivnosti, dok su mere Narodne banke Srbije za podsticaj kreditne aktivnosti prema građanima s nižim primanjima odmerene tako da ne izazovu prekomeran kreditni rast, koji bi mogao da se negativno odrazi na cenovnu i finansijsku stabilnost. Pored toga, podršku makroekonomskoj stabilnosti i privrednom rastu Narodna banka Srbije pruža i održanom relativnom stabilnošću deviznog kursa.

U obrazloženju svoje odluke Izvršni odbor naglašava da je i dalje neophodan pojačan oprez u vođenju monetarne politike, s obzirom na i dalje prisutnu nestabilnost u međunarodnom okruženju. Geopolitičke tenzije, uz pooštrenu carinsku politiku, jačanje protekcionizma, kao i visoku osetljivost finansijskih tržišta na održivost javnog duga u pojedinim razvijenim zemljama, umanjuju investiciono i potrošačko poverenje na globalnom nivou, što ima negativan uticaj na izglede za rast svetske privrede. Istovremeno, geopolitičke tenzije i rast protekcionizma mogu znatno uticati na proizvodnju i izvoz domaće prerađivačke industrije u segmentu prerade nafte i proizvodnje osnovnih metala. Kada su u pitanju odluke o monetarnoj politici vodećih centralnih banaka, projekcije Sistema federalnih rezervi (FED) koje su objavljene nakon sastanka u decembru ukazuju da bi se i u ovoj godini mogao očekivati nastavak smanjenja raspona referentne stope, dok će Evropska centralna banka verovatno zadržati visinu svojih osnovnih kamatnih stopa do kraja 2026. godine, jer se procenjuje da je dostignut cilj za inflaciju.

Prema proceni Republičkog zavoda za statistiku, realni rast bruto domaćeg proizvoda u Srbiji u 2025. iznosio je 2,0%, što je gotovo u potpunosti u skladu s novembarskom projekcijom Narodne banke Srbije. Rast su vodili uslužni sektori, kao i industrija, i pored problema u proizvodnji naftnih derivata od oktobra, zahvaljujući pre svega povećanim proizvodnim kapacitetima u automobilskoj industriji, dok je pad zabeležen u građevinarstvu i u manjoj meri u poljoprivredi. Najviše zahvaljujući dobrim rezultatima automobilske industrije, robni izvoz je zabeležio rast od 8,0%, prema proceni Republičkog zavoda za statistiku, dok je robni uvoz bio veći za 7,3%, kao rezultat nastavka uvoza repromaterijala i opreme, ali i većeg uvoza potrošne robe usled povećanja raspoloživog dohotka stanovništva. Rastu raspoloživog dohotka doprinosi pre svega realni rast prosečne zarade od 7,1% u 2025. godini, zatim povećanje penzija, ali i povoljniji kreditni uslovi i dvocifreni rast kredita namenjenih potrošnji. Izvršni odbor očekuje da će rast bruto domaćeg proizvoda ubrzati u ovoj i narednoj godini, uz pozitivan doprinos i potrošnje i investicija u osnovna sredstva, čemu treba da doprinese realizacija investicija planiranih programom Skok u budućnost – Srbija Ekspo 2027, pri čemu će u 2027. pozitivan doprinos imati i neto izvoz usled održavanja specijalizovane izložbe Ekspo. 

Izvršni odbor će nastaviti da prati i analizira trendove na domaćem i međunarodnom tržištu i da odluke o budućoj monetarnoj politici donosi od sastanka do sastanka u zavisnosti od podataka koji budu pristizali, izgleda u kretanju inflacije i njenih ključnih faktora, kao i procene efekata donetih mera monetarne politike. Istovremeno, prilikom donošenja odluka Izvršni odbor će voditi računa da se obezbedi očuvanje finansijske stabilnosti i povoljnih izgleda privrednog rasta.

Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će se razmatrati ekonomska kretanja i doneti odluka o referentnoj kamatnoj stopi održaće se 12. februara 2026. godine, saopšteno je.