Mali odgovorio Nikeziću: Građani neće dozvoliti lopovima da se vrate na mesto zločina

I dok, u lopovskom maniru, iz prikrajka čeka moje izjave, skače samo tamo gde misli da može da se okoristi.

Iz minusa se ipak teško stiže do građana. Jer Vam je reputacija u istom minusu u kom ste zemlju ostavili 2012. godine, bez novca na računu čak i za penzije.

U tom snu Nikezić i dalje mulja sa konsultantskom firmom svog oca dok narod pati sa prosečnom platom od 330 evra i penzijom od jedva preko 200 evra. U tom snu, nije sve stalo na 619 miliona evra koliko se slilo na račune firmi njegovog šefa Dragana Đilasa. U tom snu narod je preokupiran borbom za goli opstanak jer je životni standard na lestvicama nedostojnim jedne evropske zemlje i još se nije probudio da mu na izborima pokaže šta misli o njemu.

Neko, ipak, mora da mu kaže da Srbija danas sanja i živi jedan drugi san.

Dosanjali smo san da smo među top tri najbrže rastuće ekonomije u Evropi, dosanjali smo san da smo konačno, i prvi put u istoriji, zemlja sa investicionim kreditnim rejtingom, dosanjali smo san da nam je BDP premašio 80 milijardi evra, a plate i penzije streme ka ciljanih 1.400 odnosno 650 evra do kraja 2027.

Jasno mi je da je san svakog lopova i kriminalca da se vrati na mesto zločina koji mu je doneo milione, ali Nikezić i Đilas moraju, takođe, razumeti, da im građani Srbije to nikada više neće dozvoliti.

Kako dozvoliti onima koji su uništili našu zemlju da se domognu bilo kakve funkcije opet u njoj. I, siguran sam da im građani više ne bi dozvolili ni da budu upravnici zgrade, a kamoli državnog budžeta.

Znamo zašto.

Jer srpski BDP od 33 milijardi evra u 2012. je ogledalo njihove stručnosti, sposobnosti, namera i političkog kredibiliteta.

Srbija je prošle godine ostvarila rast BDP-a od 3,9 odsto, a smanjena projekcija MMF-a za ovu godinu je 3,5 odsto, zbog domaćih dešavanja i izrazito promenjenog globalnog okruženja.

Očekuje se nešto niži rast realne privatne potrošnje, usled slabljenja potrošačkog optimizma, povećanog opreza i izražene neizvesnosti. Istovremeno, javna potrošnja beleži rast, dok investicije i spoljnotrgovinska razmena beleže usporavanje, što je posledica kombinacije unutrašnjih faktora i pojačanih globalnih tenzija, rastuće neizvesnosti i izraženijih protekcionističkih mera na međunarodnom tržištu.

Žalim zbog smanjenih prognoza jer razumem šta to znači. A, istovremeno baš to Nikezić ne razume jer mu dobrobit javnih finansija i životni standard građana nikada i nisu bili u fokusu.

Žalim što ekonomija zemlje trpi bezobrazluk i bezobzirnost srpske opozicije i beskrupuloznih političara kakvi su pomenuti. Jer, mnogo je rada, godina i truda tokom bolnih reformi u protekloj deceniji uloženo da dođemo do ovih stopa rasta, do kontrolisanog i bezbednog nivoa javnog duga, do makroekonomske stabilnosti. Koliko je to teško kada vam je polazna tačka bankrotirana zemlja, zna svako ko se iole razume u ekonomske tokove jedne države.

Svima ostalima, Nikeziću, Đilasu i sličnima želim da nastave da samo sanjaju dalje o svojim malverzaicjama, jer Srbija im to više nikada neće dozvoliti.

Laku noć.