Poznati svi detalji nove deonice auto-puta: Pet tunela, 34 mosta i tri petlje

Idejnim projektom predviđena je izgradnja 34 mostovska objekta i pet tunela, od kojih će najduži, Sutorman, imati dve tunelske cevi dužine 5,82 i 5,79 kilometara. Trasa će obuhvatiti tri petlje – Virpazar, Zupci i Zaljevo, odmorište sa benzinskom stanicom, bazu za održavanje autoputa, vatrogasni punkt i vidikovac, prenosi eKapija.

Podsetimo, prema dokumentu Ministarstva javnih radova koji prikazuje mrežu autoputeva i brzih saobraćajnica u Crnoj Gori, vrednost ove deonice procenjena je na oko 700 miliona evra.

Kompanija Monteput iz Podgorice podnela je Agenciji za zaštitu životne sredine zahtev za davanje saglasnosti na Elaborat procene uticaja na životnu sredinu za idejni projekat ove deonice, koja se u celosti nalazi na teritoriji opštine Bar.

Kao projektanti deonice navedeni su Institut Sigurnost iz Podgorice i Saobraćajni institut CIP iz Beograda.

Javna rasprava o elaboratu trajaće do 11. decembra 2026. godine, dok je javna tribina zakazana za 30. novembar u 10 časova, u Velikoj sali Skupštine opštine Bar. Zainteresovana javnost dokumentaciju može da pogleda u prostorijama Agencije ili da je preuzme sa njenog sajta.

Deonica je podeljena na dva dela: Virpazar–petlja Zupci, dužine oko 17,2 kilometra, i petlja Zupci–petlja Zaljevo, duga oko 6,8 kilometara.

Na početku se nadovezuje na planiranu deonicu Tološi–Virpazar, a na kraju na pravac Zaljevo–Sukobin, odnosno put prema granici sa Albanijom.

Od Virpazara preko Gluhog Dola i Sutormana do Zubaca

Prva poddeonica počinje u zoni Virpazara, u blizini postojeće benzinske stanice Kalamper Petrol, na stacionaži km 43+150. Trasa se odatle pruža prema primorju, kroz područje Gluhog Dola, u pravcu planine Sutorman, gde je predviđena izgradnja istoimenog tunela.

Nakon prolaska kroz planinu, autoput nastavlja kroz područje naselja Zupci, gde je planirana istoimena petlja. Ukupna dužina ovog dela trase iznosi oko 17,2 kilometra, a završava se na stacionaži km 60+319.

Na početku trase, oko 1,3 kilometra od njenog početka, predviđena je petlja Virpazar, preko koje će se autoput povezati sa postojećim magistralnim putem M-1.1. Petlja je projektovana kao čvor tipa "truba", sa dve direktne, jednom indirektnom i jednom poludirektnom rampom. Rampe su predviđene za jednosmerni saobraćaj, dok je centralna osa petlje projektovana za dvosmerni saobraćaj i povezana sa naplatnom stanicom.

U njenoj zoni planirana je baza za održavanje autoputa sa komandnim centrom, iz kojeg će se vršiti kontrola i upravljanje saobraćajem na ovoj deonici.

U okviru kompleksa gradiće se upravna zgrada, radionica za održavanje vozila, garaža za teretna i terenska vozila, skladišta opreme i materijala, magacin soli i agregata, kotlarnica, portirnica, vatrogasni dom, nadstrešnica iznad pumpne stanice, parking za zaposlene i trafostanice.

Upravna zgrada namenjena je smeštaju administrativnih i operativnih službi, uključujući upravu, službu za održavanje autoputa, kontrolu i upravljanje saobraćajem, intervencije, naplatu putarine i održavanje voznog parka. Predviđeni su i stacionar za dežurne, centar za kontrolu saobraćaja, manji restoran i arhiva planova.

U zoni Virpazara predviđeno je i odmorište sa benzinskom stanicom, i to sa obe strane autoputa. Na desnoj strani planirano je na približnoj stacionaži km 45+438,59, a na levoj na km 45+953,34. Ovi sadržaji obuhvatiće saobraćajne površine za pristup i parkiranje, objekte i instalacije potrebne za funkcionisanje odmorišta, kao i prostor za pretakanje i snabdevanje vozila gorivom.

Pre ulaska u tunel Sutorman biće izgrađene i posebne niše za zaustavljanje vozila koja prevoze opasne materije, kako bi se omogućilo njihovo bezbedno zadržavanje i organizacija transporta.

Petlja Zupci nalazi se pred kraj prve poddeonice, na stacionaži km 59+448,45. Ona predstavlja važnu vezu budućeg autoputa sa gradom Barom i lukom. Povezivanje će biti ostvareno preko priključne saobraćajnice čiji je početak planiran na kružnom toku na ukrštanju reke Željeznice i Bulevara dinastije Petrović, u blizini hotela Castello Babović.

U okviru petlje Zupci predviđena je bočna naplatna stanica za ulaz i izlaz sa autoputa, kao i niše za zaustavljanje vozila koja prevoze opasne materije. Za njih je obezbeđen prostor za parkiranje dva vozila.

Druga poddeonica prolazi iznad Starog Bara do Zaljeva

Druga poddeonica, od petlje Zupci do petlje Zaljevo, duga je oko 6,8 kilometara i pruža se brdovitim predelima prema Starom Baru i iznad njega. Na ovom delu trase smenjivaće se tuneli, mostovi, useci i manji broj nasipa, uz izgradnju potpornih konstrukcija za stabilizaciju kosina i nasipa.

Kao jedan od značajnijih objekata izdvaja se tunel Velembusi, planiran u području iznad Starog Bara. Na ovom delu predviđen je i vatrogasni punkt Velembusi, namenjen intervencijama i zaštiti korisnika autoputa.

Planiran je i vidikovac "Stara maslina", sa sadržajima za kratkotrajno zaustavljanje i odmor. U okviru ovog kompleksa predviđeni su parking prostori za putnička vozila i autobuse, pristupna saobraćajnica i površine za bezbedno uključivanje i isključivanje sa glavnog pravca.

Deonica se završava petljom Zaljevo, preko koje će se autoput povezati sa postojećim magistralnim putem M-1, regionalnim putem R29, koji je u fazi izgradnje, i planiranim putem prema Luci Bar.

Petlja je projektovana kao čvor tipa "truba", sa dve direktne, jednom poludirektnom i jednom indirektnom rampom. I na ovoj lokaciji predviđene su niše za zaustavljanje vozila koja prevoze opasne materije.

Pet tunela, najduži Sutorman sa cevima od gotovo šest kilometara

Na deonici Virpazar–Bar projektovano je pet tunela, a njihova izgradnja predstavlja jedan od najzahtevnijih delova projekta, posebno zbog dužine pojedinih tunelskih cevi i složenih geoloških uslova.

Na prvoj poddeonici, od Virpazara do petlje Zupci, predviđena su tri tunela. Tunel 1 Virpazar, koji će se graditi tehnikom "cut and cover", imaće dve cevi dužine po 300 metara. Tunel 2 Limljani imaće levu cev dugu 470 metara, a desnu 490 metara.

Najveći objekat je tunel 3 Sutorman, sa levom cevi dužine 5.821,65 metara i desnom od 5.792,40 metara.

Na drugoj poddeonici, od petlje Zupci do petlje Zaljevo, planirana su još dva tunela. Tunel 4 Velembusi imaće levu cev dužine 1.917,61 metar i desnu od 1.730,35 metara, dok je za tunel 5 Stari Bar predviđena leva cev od 292,83 metra i desna od 286 metara.

Projektovana 34 mostovska objekta, među njima i most Zupci dug 892 metra

Prema tabelarnom pregledu iz elaborata, na deonici je projektovano 34 mostovska objekta. Osim mostova na glavnoj trasi, obuhvaćeni su i podvožnjaci, nadvožnjaci i mostovi na rampama petlji Virpazar, Zupci i Zaljevo.

Među najdužim objektima na glavnoj trasi izdvaja se most Zupci, dužine 892 metra. Sledi most Vruća rijeka, dug 802,7 metara, dok je most Malo Oko projektovan na 663 metra. Most Bješkeza imaće 613 metara, a most Izvor 320 metara.

Na trasi su planirani i mostovi Željeznica 2, dužine 380 metara na levoj i 442 metra na desnoj kolovoznoj traci, kao i Potok Vickovića, dužine 330 metara na levoj i 230 metara na desnoj kolovoznoj traci.

Među ostalim objektima na prvoj poddeonici su mostovi Crmnica i Velje Oko, oba dužine po 60 metara, Drobnica od 230 metara, Kapa 1 i Kapa 2 od po 130 metara, kao i most Sutorman, dužine 120 metara na levoj i 80 metara na desnoj strani.

Na drugoj poddeonici predviđeni su mostovi Burtaši, Rikavac, Stari Bar, Vruća rijeka, Stara maslina i Sveti Marko, kao i nadputnjak NP23 Velembusi. Most Stari Bar imaće dužinu od 162,7 metara na levoj i 209,7 metara na desnoj kolovoznoj traci, dok će most Sveti Marko biti dug 346 metara na levoj i 432 metra na desnoj strani.

Posebna grupa mostovskih objekata planirana je na petlji Zupci. Tu su most Nova Željeznica, nadvožnjak Željeznica i četiri mosta na rampama. Na petlji Zaljevo predviđeni su mostovi na rampama, među kojima se izdvaja most Volujica, dužine 613 metara.

Četiri vozne trake, širina 3,5 metara i brzina do 110 km/h

Autoput će imati dva fizički odvojena kolovoza, sa po dve vozne trake u svakom smeru. Širina svake vozne trake iznosiće 3,5 metara, dok su zaustavne trake projektovane sa širinom od 2,5 metara.

Između kolovoza predviđen je razdelni pojas širine četiri metra. Projektovana je i infrastruktura za odvodnjavanje, zaštitu i bezbedno odvijanje saobraćaja.

Za autoput su usvojene računske brzine od 110, odnosno 100 kilometara na sat, u zavisnosti od karakteristika pojedinih delova trase. Rampe petlji projektovane su za brzine od 40 do 60 kilometara na sat, dok su za puteve koji se ukrštaju sa autoputem predviđene brzine od 30 do 40 kilometara na sat.

Na pojedinim delovima trase predviđene su i dodatne trake za spora vozila. U tom slučaju projektovani profil obuhvata četiri vozne trake širine po 3,5 metara i dve dodatne trake za spora vozila, takođe širine po 3,5 metara.

Zbog izrazito brdovitog i planinskog terena, izgradnja će zahtevati obimne zemljane i građevinske radove. Duž trase smenjivaće se useci, zaseci i nasipi, uz izgradnju mostova, vijadukata, tunela i potpornih konstrukcija.

Tunelski sistemi, odvodnjavanje i prateća infrastruktura

Pored izgradnje glavne trase i objekata, projekat obuhvata kompletnu infrastrukturu neophodnu za funkcionisanje autoputa.

U tunelima će biti instalirani sistemi ventilacije, rasvete i protivpožarne zaštite, hidrantske mreže, sistemi za dojavu požara, SOS komunikaciju i video-nadzor, kao i oprema za kontrolu kvaliteta vazduha i centralni nadzor. Predviđeni su i sistemi za bezbednu evakuaciju korisnika u slučaju vanrednih situacija.

Odvodnjavanje atmosferskih voda sa kolovoza biće rešeno sistemom rigola, slivnika i revizionih okana. Voda će se prikupljati i odvoditi na tretman kroz separatore pre ispuštanja.

Za potrebe autoputa biće izgrađene i odgovarajuće elektroenergetske, telekomunikacione, hidrotehničke i mašinske instalacije, uključujući sisteme rasvete, signalizacije i napajanja pratećih objekata.

Na mestima gde postojeći dalekovodi i druga elektroenergetska infrastruktura budu u sukobu sa planiranim objektima, predviđena je njihova zaštita, prilagođavanje ili izmeštanje.

Radovi na više gradilišnih frontova

Izgradnja ove deonice predstavlja složen građevinski poduhvat zbog konfiguracije terena, značajnog učešća useka i nasipa, kao i velikog broja mostovskih, tunelskih i drugih inženjerskih objekata.

Radovi će obuhvatiti pripremu terena, izvođenje glavnih građevinskih radova, kao i završne radove na uređenju prostora i njegovom dovođenju u projektovano stanje.

Zbog obima i karakteristika trase, radovi će biti organizovani na više istovremenih gradilišnih frontova, posebno na lokacijama tunela, mostova, dubokih useka i visokih nasipa. Njihovo izvođenje zahtevaće međusobno usklađivanje različitih grupa radova.

Projektnom dokumentacijom definisano je da će za potrebe izgradnje autoputa biti trajno i privremeno angažovano ukupno 13.349.975,76 kvadratnih metara zemljišta. Trajno zauzimanje odnosi se na površine koje će biti iskorišćene za trup autoputa, prateće sadržaje i putno zemljište, dok će deo prostora biti privremeno korišćen tokom izvođenja radova.