Ko finansira bum nekretnina u Crnoj Gori: Srbija i Nemačka u vrhu, Rusija tek deseta

Slede Nemačka, SAD i Švajcarska, dok je Rusija, godinama simbol stranog kapitala na crnogorskom tržištu nekretnina, pala na deseto mesto, piše Investitor.me.

Crnogorsko tržište nekretnina tokom prve polovine 2026. godine privuklo je 237,77 miliona evra stranog kapitala, a gotovo svaki četvrti evro stigao je iz Srbije, pokazuju detaljni podaci Centralne banke Crne Gore (CBCG) u koje je portal Investitor imao uvid.

Iz Srbije je od početka januara do kraja juna za kupovinu nepokretnosti u Crnoj Gori uplaćeno 55,75 miliona evra. To predstavlja 23,45 odsto ukupnih stranih ulaganja u domaće nekretnine.

Vrednost novca pristiglog iz Srbije bila je više nego dvostruko veća od ulaganja iz drugoplasirane Nemačke, iz koje je u crnogorske nekretnine plasirano 22,9 miliona evra.

Posle Srbije slede Njemačka, SAD i Švajcarska

Na trećem mestu nalaze se Sjedinjene Države, sa 20,84 miliona evra, dok je iz Švajcarske stiglo 18,5 miliona.

Turska zauzima peto mesto sa 16,34 miliona evra uloženih u nekretnine. Prvih pet zemalja zajedno je plasiralo 134,33 miliona evra, odnosno 56,5 odsto ukupnog iznosa.

Nemačka, SAD i Švajcarska zajedno su u crnogorske nepokretnosti uložile 62,25 miliona evra, što je približno 6,5 miliona više od iznosa pristiglog iz Srbije.

Deset vodećih zemalja zajedno je obezbedilo 173,33 miliona evra, odnosno gotovo 73 odsto ukupnih stranih ulaganja u nekretnine.

Rusija tek na desetom mestu

Posebno je primetna pozicija Rusije, čiji su državljani i kompanije godinama bili među najprepoznatljivijim učesnicima na crnogorskom tržištu nekretnina.

Tokom prvih šest meseci ove godine iz Rusije je za kupovinu nepokretnosti stiglo 5,37 miliona evra, čime je ta zemlja zauzela tek desetu poziciju. Ispred Rusije sada se, pored tradicionalnih evropskih tržišta, nalaze Poljska i Belgija.

Podaci ukazuju na promenu geografske strukture tražnje: kapital sa tržišta Srbije, Nemačke, SAD i Švajcarske dobija sve veći značaj, dok je udeo Rusije znatno skromniji.

CBCG prati zemlju plaćanja, ne pojedinačne investicije

Podatke ipak treba tumačiti oprezno. CBCG navodi da je izvor statistike platni promet sa inostranstvom i da su ulaganja raspoređena prema zemlji iz koje je izvršeno plaćanje.

To znači da zemlja plaćanja ne mora uvek odgovarati državljanstvu kupca niti zemlji krajnjeg vlasnika kapitala. Zbog toga je preciznije govoriti o novcu koji je stigao iz određene zemlje, a ne nužno o broju kupaca određene nacionalnosti.

Ukupna ulaganja stranaca u crnogorske nekretnine porasla su 3,89 odsto u odnosu na prvih šest meseci prethodne godine. Sa udelom od 51,99 odsto u ukupnom prilivu stranih direktnih investicija, nekretnine su ostale najveći pojedinačni magnet za strani kapital u Crnoj Gori.