Komšijama se gasi najpoznatija mlekara

Mlekara "Bohnec" tada će prestati sa otkupom mleka, a vlasnica Marijana Bohnec kao glavne razloge navodi pad primarne proizvodnje mleka u Hrvatskoj i niske cene uvoznih proizvoda, posebno sireva. 

Mlekara je koristila isključivo domaću sirovinu i nije mogla konkurisati velikim uvoznicima po cenama.

Iz "Bohneca" pojašnjavaju da je uvoz mlečnih proizvoda postojao i pre ulaska Hrvatske u Evropsku uniju, ali je tada bio kontrolisan kvotama. Nakon ulaska u EU dolazi, kažu, do nekontrolisanog uvoza viškova mlečnih proizvoda iz drugih evropskih zemalja. 

Mlekara Antun Bohnec osnovana je 1934. godine u Hrastovskom, gde su proizvodili puter i trapist. Proizvodi su se prodavali u Ludbregu, Koprivnici, Varaždinu, a kupci su ih mogli nabaviti i direktno od kuće. Mleko su prikupljali s područja Slanja i Hrastovskog.

Od 1990. do 2000. godine mlekara je povećala proizvodnju s približno 7.000 na čak 20.000 litara mleka dnevno. Tada je, osim članova porodice, zapošljavala još radnika i otkupljivala mleko od oko 600 kooperanata s područja Ludbrega i okolnih opština.

Proizvodni asortiman Bohneca obuhvatao je polutvrde sireve (gaudu, edamer, trapist), sveži sir, topljene sireve, slani sir, kiselu i slatku pavlaku, puter, jogurt i mleko. 

Poslednje četiri godine Mlekara Bohnec poslovala je s godišnjim prihodom od oko milion evra, ali je u istom periodu ostvarila i kumulativni gubitak od gotovo 800.000 evra. Svake godine beležen je negativan rezultat, prenosi hrvatski portal Index.