Kako je Milo legalizovao prvi milion

Početkom avgusta te godine objavljeno je kako je Đukanović (njegovo preduzeće Kapital invest), oko sedam odsto akcija Prve banke kupio kreditom od neimenovane banke iz Velike Britanije. S tim u vezi je Uprava za sprečavanje pranja novca 19. avgusta 2007. objavila saopštenje. Proverom u Velikoj Britaniji navodno je ustanovila kako oko Đukanovićevog kredita ništa nije sporno.

Detalji te provere ni do danas nisu poznati. MANS-u je uskraćena mogućnost slobodnog pristupa informacijama u posedu Uprave o Đukanovićevom kreditnom zaduženju. Direktor Uprave, Predrag Mitrović, stavio je na dokumenta oznaku – strogo poverljivo, jer ,,podaci koje finansijsko-obaveštajna služba dobija od obveznika predstavljaju službenu tajnu”.

Kako se ispostavilo, Uprava avgusta pretprošle godine, sve i da je stvarno htela, nije mogla imati potpuni uvid. Ugovor o zalogu između Đukanovićevog Kapital investa i anonimne banke iz Velike Britanije, zapravo londonske filijale grčke Pireus banke, prijavljen je tek dva meseca kasnije Registru zaloga Privrednog suda u Podgorici.

Naime, u prijavi zaloga od 11. oktobra te godine stoji kako Kapital invest, kao zalogodavac, zalaže 8.000 akcija u Prvoj banci po nominalnoj ceni od 127, 82 evra.

,,Iz ugovora, potpisanog 11. jula, vidi se da vraćanje kredita garantuje kupljenim akcijama”, saopštila je Uprava avgusta 2007. Ispalo je ovako: Đukanović, najpre, dobija kredit u julu ,,garantujući” akcijama koje još nije ni bio kupio, zatim je u avgustu kupio akcije koje je založio tek u oktobru 2007. godine.

U ta tri meseca cene akcija Prve banke su vrtoglavo skočile a 11. oktobra 2007. vredele su čitavih 867 evra po akciji. Đukanović je tog dana svojih 8.000 akcija (tržišna vrednost 6.936.000 evra), stavio kod Pireus banke u zalog po staroj ceni od svega 127,82 evra (nominalna vrednost 1.022.560 evra). Za samo tri meseca Đukanović je bio ,,dobar” skoro šest miliona evra. U odnosu na tvrdnje Uprave o Đukanovićevom kreditu od 1.489.997 eura, ugovor o zalogu donosi podatak da se radi o manjoj sumi - od oko milion evra. Gde je, u međuvremenu, isparilo oko pola miliona kredita?

Kako je objavljeno, Đukanović je 3. avgusta 2007. kupio 11.657 akcija Prve banke, ali u ugovoru o zalogu od 11. oktobra 2007. stoji da je Kapital invest filijali Pireus banke založio svega 8.000 akcija. Kako je, odnosno čime, kupljeno preostalih 3.657 akcija?

Letos su Kapital invest i Pireus banke napravili aneks ugovora o zalogu, koji je datiran na 7. jul a prijavljen Registru zaloga dan kasnije. U opisu založene imovine stoji: ,,Pravo zaloge na osnovu ovog aneksa od 7. jula 2008. prestaje za 2.881 akciju Prve banke, a u zalozi ostaje 5.119 akcija”.

Već sutradan, 9. jula 2008. godine, Đukanović je na berzi prodao 2.540 akcija u Prvoj banci po ceni od čitavih 610 evra po akciji drugom, neimenovanom akcionaru banke, te ukupno inkasirao 1.549.400 eura.

Dilema i u ovoj transakciji je već viđena i odnosi se na način na koji je Pireus banka otpisala polaganje svog prava na 2.881 akcija po aneksu ugovora, ako je objavljeno da je Đukanović prodaju 2.540 akcija obavio na berzi tek dva dana kasnije!

Što se Đukanovića tiče, on nikada nije javno priznao da je kredit uzeo od filijale Pireus banke, već je govorio kako se zadužio kod ,,jedne inostrane banke”. Zbog čega je izbegavao da pomene Pireus banke?

Đukanović je tvrdio da je, tokom državničke karijere, ostvario brojna poznanstva, te kako njemu ne predstavlja problem da dobije kredit iz prvoklasnih inostranih banaka.

Đukanović je 2005. i 2006. godine imao ukupna mesečna primanja u iznosu od 456 evra, dok mu je 2007. plata bila 765 evra. Ostalo je nejasno da li je Đukanović imao već položena sredstva u Londonu ili negde drugo - što je on od uvek negirao - ili mu je grčka banka milion dala tek tako. ,,Kapital invest nema ni kreditnu ni poslovnu istoriju na osnovu koje bi se mogao zaduživati”, pisao je Monitor.

Ali, osobe koje su, u svojstvu ovlašćenih zastupnika registrovane oko Đukanovićevog kredita čine indikativan poslovno-rođački krug. Ispred Pireus banke se pojavljuje advokat Branko Čolović iz Beograda s kancelarijom u Budvi. Čolović je advokat kompanije Bepler i Džejkobson, registrovane u Londonu, vlasnika Zorana Bećirovića Ćoća, Đukanovićevog kuma. Zoranov mlađi brat, Dragan Bećirović, akcionar je (1.520 akcija) Prve banke, u kojoj je većinski vlasnik Aco, Đukanovićev brat.

U ugovoru o zalogu kao kontakt podaci Kapital investa upisan su telefonski broj i e-mail registrovani na advokata Anu Kolarević, Đukanovićevu sestru. I aneks ugvora o zalogu donosi kontakt podatke o Kolarevićkoj, koja je i akcionar Prve banke (1.921 akcija).

Poput Čolovića, Kolarevićka je ujedno advokat i Bećirovićevog Beplera i Džejkobsona, i to ne samo onomad, za vreme opevane privatizacije hotela u Budvi (Avala) i Kolašinu (Bjanka i Lipka), već i sada.

Grčka Pireus banka se u regionu vezuje za Duška Kneževića, vlasnika Atlas grupe i niza drugih kompanija. Pireus banka je u Srbiji 2005. kupila Atlas banku. Kneževićev Fin invest ima prijavljene poslovne aranžmane upravo s londonskom filijalom Pireus banke. Izvršni direktor Kapital investa, Radislav Jovović, predavač je na Kneževićevom Univerzitetu Mediteran. Knežević je, u jednom intervjuu, odbacio mogućnost da je pomogao Đukanoviću da dobije kredit.

Kapital invest je registrovan 23. februara 2007. godine, a jedini vlasnik, izvršni direktor i ovlašćeni zastupnik je bio Đukanović. MANS je avgusta 2007. pokrenuo postupak utvrđivanja konflikta interesa jer Đukanović, tada poslanik, nije na vreme prenio pravo upravljanja na drugo lice.

Komisija za utvrđivanje konflikta interesa, odlukom od 9. novembra iste godine, odbacila je inicijativu MANS-a, tvrdeći da je u „Centralnom registru Privrednog suda 19. septembra 2007. upisan prenos upravljačkih prava – izvršnog direktora i ovlašćenog zastupnika na Radislava Jovovića iz Podgorice“.

Kao dokaz u odluci Komisije naveden je „akt Centralnog registra od 19. septembra 2007. godine. Ali, taj akt nije zaveden 19. septembra 2007, odnosno, nije predat (prijavljen) toga dana, nego tek 11. oktobra 2007. godine, kako i stoji u elektronskom indeksu Centralnog registra.

Ovaj podatak, promakao je svima. Upravo je 11. oktobra 2007. osim ugovora o prenosu upravljačkih prava (Centralni registar), prijavljen i ugovor o zalogu (Registar zaloga) kojim je Kapital invest založio 8.000 akcija za Đukanovićev kredit kod Pireus banke.

Malo je verovatna slučajna podudarnost da istog dana (11. oktobra 2007.godine) Kapital invest prijavljuje i ugovor o zalogu i prenos upravljačkih prava. U prijavi zaloga od 11. oktobra 2007. kao ovlašćeno lice Kapital investa naveden je Jovović, iako je ugovaranje kredita i prema sopstvenom priznanju, vodio isključivo Đukanović. Član 11. Opštih indikatora sumnjivih transakcija, koji se odnose na poslove pranja novca, glasi: ,,Klijent daje neadekvatno objašnjenje zbog čega u posljednjem trenutku mijenja imena lica koja koristi u vezi sa transakcijom”.

Spektar ,,neadekvatnih objašnjenja”, umnožio se od jesenas, kada se Prva banka našla na rubu bankrota. Deo medija je letos tvrdio kako je 1,5 milion evra, zarađenih prodajom akcija, Đukanović odmah iskoristio da vrati kredit. Ali, to se nije desilo sve do kraja 2008. kada je država, odnosno Igor Lukšić ispred Ministarstva finansija, sklopilo niz pojedinačnih ugovora o zalogu s akcionarima Prve banke.

U najnovijoj prijavi Registru zaloga, koju je 19. decembra 2008. potpisao i dostavio Lukšić, stoji da Ministarstvo finansija Vlada Crne Gore prima u zalog svih 10.466 akcija Kapital investa u Prvoj banci. Svega dan ranije, Đukanović je izjavio:

,,Moja prva firma Kapital invest bila je zadužena u inostranstvu, i te obaveze je trebalo servisirati. Na berzi sam prodao deo akcija koje je ta firma imala i razdužio je”.

Lukšić je sklopio s Kapital investom založni aranžman po staroj ceni od 127,82 evra po akciji (ili 1.337.764 eura), dakle, upravo po onoj ceni akcija iz 11. jula 2007. kada je Đukanović podigao kredit.

Cene akcija Prve banke su od tada skakale do neba, a Đukanović je deo njih skupo prodao i milionski zaradio. Kreditom je Đukanović, pred javnošću, pribavio i ,,alibi” o poreklu svog novca.

I nakon što je prošlog decembra Lukšić (ubrzo imenovan za potpredsednika Đukanovićeve Vlade) podneo ugovor o zalogu akcija Kapital investa, dostavila je i Pireus banka prijavu prestanka ugovorne zaloge za Đukanovićev kredit.

Prema Zakonu o zalozi kao sredstvu od obezbeđenja potraživanja iz 2002. godine, Registar zaloga uopšte nije nadležan, niti proverava istinitost pojedinačnih ugovora. Kakvi su uistinu svi drugi detalji veze vodećeg crnogorskog političara i jedne banke-filijale u Londonu, ostaje, do daljnjeg, stroga tajna, kako je poručeno iz Uprave za sprečavanje pranja novca koja je deo Lukšićevog Ministarstva finansija, odnosno, svi skupa, formacijski deo Đukanovićeve Vlade.

Đukanović je za Vesti izjavio i da je podigao drugi, novi kredit, na osnovu biznis projekta s nekretninama koje, skupa s poslovnim partnerom, ima u Budvi.

Novi Đukanovićev kredit je sada težak pet miliona. Kažu, najteže je zaraditi (ili legalizovati) prvi milion. Onda je sve lakše.