Šta se sve krade po prodavnicama u Srbiji...

Kako kažu trgovci, na meti lopova najčešće su proizvodi koji lako mogu da se preprodaju na pijacama ili na ulici.

Krađe po zlatarama i poštama, koje se dešavaju svakoga dana, nisu zaobišle ni srpske trgovine. Prodavačica Jelena Smiljanić kaže da su kradljivci različitih godina, pola i obrazovanja. Takođe, nema pravila ni u tome koji su proizvodi na meti lopova.

“Kradu se slatkiši a devojke koje su tako fine kradu hemiju, znači šampone, kupke, dezodoranse, ovi što piju uzimaju čokančiće i tako, nema ništa određeno, uzimaju sve do čega stignu”, kaže Jelena.

Prodavci vide najrazličitije vrste krađa.

“Jedan je skoro dolazio, uzumao je hleb i hteo je da uzme deset čokolada. Ja sam to videla sa delikatesa i trčala sam na kasu - uspele smo da stignemo na vreme da nam vrati te čokolade”.

Slične priče mogu se čuti i u ostalim trgovinskim lancima koji posluju kod nas. U “Univereksportu” kažu da posetioci sve češće pojedu ili popiju neke od proizvoda, a da ne plate račun. Kafa i čokolada spadaju u artikle koji se najviše kradu.

“Tu su suhomesnati proizvodi koji imaju svoj značajan udeo, takođe postoje i neke nove taktike a to su zamene artikala ili pakovanja, postoje razni načini na koje se ljudi dovijaju kako bi uzeli robu bez plaćanja”, tvrdi Olivera Ćirković iz ovog trgovinskog lanca.

U policiji kažu da video nadzor nije jedino rešenje za otkrivanje lopova. Dodaju i da bi obezbeđenje u prodavnicama trebalo da ima veća ovlašćenja u hvatanju kradljivaca, jer bi na taj način bio olakšan posao policiji.

Često se dešava da obezbeđenje nema ovlašćenje da izađe za izvršiocem izvan objekta koji obezbeđuju i da ga sustigne i da mu oduzme robu, jer mu je tako naloženo od strane pretpostavljenog što je po meni nedopustivo, jer svaki građanin može da izvede hapšenje onog koga zatekne pri izvršenju krivičnog dela, a posebno lice koje se stara o bezbednosti tog objekta”, kaže Aleksandar Mitrović, šef odseka za suzbijanje džepnih krađa.

Iz MUP-a upozoravaju da bi protiv lopova bila podneta krivična prijava, potrebno je da vrednost ukradene robe bude veća od 5.000 dinara. Ako je ona manja, trgovci lopove mogu da gone samo po privatnoj tužbi, što najčešće ne čine jer im se zbog visine sudskih troškova i trajanja procesa to ne isplati.