Zvuk i miris u savršenoj harmoniji

Naša čula pojedinačno funkcionišu i kada nešto pomirišemo, to ne možemo i da čujemo. Kada pomirišete cvet, miris se bez prekida prenosi od nosa do mozga. Međutim, taj proces nije jednostavan. Istraživanja pokazuju da se naša čula mešaju, što ovaj proces čini mnogo komplikovanijim nego što je inače.

Proces saradnje čula nam omogućava da lakše i bolje spoznamo svet oko sebe. Često povezujemo teške i tupe zvukove sa velikim objektima, iako sam zvuk nema toliku težinu i veličinu. Na osnovu veličine i spoznaje zvuka, naši preci su odlučivali da li da beže od predatora, bez zaustavljanja i korišćenja čula vida.

Većina studija potvrđuje uparivalje čula sluha i vida, što nije iznenađujuće s obzirom da se često koriste zajedno. Istraživanja koja uključuju i druga čula, smatraju da zvuk i miris ponekad formiraju neobično uparivanje.

Sa činjenicomo povezanosti čula mirisa i sluha, američki istraživači Danijel Veson i Donald Vilson počinju istragu u “zagonetnom” području mozga. Taj deo mozga, poznat kao mirisni izraštaj je fiziološki dobro postavljen da prima informacije i mirisa i zvuka. Neke ćelije su se ponašale drugačije kada su se oba čula predstavljala zajedno. Istaživači ističu da iza fenomena postoji neki evolucioni smisao.

Oksfordski istraživački tim, sa odeljenja psihologije na čelu sa profesorom Čarlsom Spensom istaživao je vezu između mirisa i zvuka. Istaživanja su pokazala podudarnost učesnika u eksperimentu prilikom spajanja određenog mirisa sa zvukom. Rezultati istraživanja pokazuju da prijatnost i složenost, ali ne i intezitet igraju glavnu ulogu pri izboru specifičnog zvuka, koji odgovara mirisu. Osobina mirisnog nadražaj predstavlja psihološku dimenziju, koja se dosledno podudara sa karakteristikama zvuka.

Ovakve studije nam pomožu da definišemo naše shvatanje čula. Možda ćemo jednog dana naručivati kafu, ukoliko samo čujemo neku određenu pesmu, koju vezujemo za određen miris.

The Sound of Smell: Demo from Rachael Morrison on Vimeo.