Radikalna moda

E da znate, niste jedini. I šesedesetsedmogodišnjem japanskom dizajneru Isi Mijakeu (Issey Miyake) je to dosadilo. On je 2004. svoj dizajnerski studio preimenovao u laboratoriju, zadavši poslednji udarac modnoj pisti. Dvedeset i tri manekenke su nosile jednu haljinu, a on je s osmehom na licu svoje kreacije preselio s modne piste u galeriju.

Mijakeovi sunarodnici i vršnjaci, Rei Kavakubo (Rei Kawakubo) i Jođi Jamamoti (Yohji Yamamoto), takođe nikada nisu želeli da se pomire s pravilima zapada te su razvijali jedan novi izgled garderobe, ni nalik Šanelovom New Look-u.

Svo troje prave različitu odeću, ali imaju vrlo slične osnovne crte. Njihova garderoba je umetniko-tehničko remek delo, više pokretna skulptura nego haljina. Otuda i mogućnost da garderobu s njihovim potpisom možete nositi zauvek.

Ova trojka načinila je veliki promenu u globalnoj modi unoseći u nju japansku estetiku. Izvršili su veliki uticaj na dizajnere poput Helmuta Langa i Martina Margiele, kao i na jednog našeg kreatora pod inicijalima D.O.

Kao dečaci – Comme des Garcons

Rei Kavakubo je 1969. godine osnovala marku Comme des Garcons. Iako je po obrazovanju filozof, najpre je radila kao stilista i u tekstilnoj kompaniji a onda je 1981. stigla u Pariz s, tada šokantnom, kolekcijom „Hiroshima Chic“. U to vreme, korišćenje tamnih boja a naročito crne nije bilo popularno, te ona postaje predstavnik modne avangarde. I to ne samo zbog boje.

Njena moda se koncentriše na strukturu samog predmeta, više nego na površinu. Ona odbija zadata pravila. Izvrnuti džepovi i predugi rukavi postaju njen rukopis. Rasklapa jakne i izvrće im stranu, ili ih sklapa na potpuno novi način. Comme des Garcons je specijalizovan za antimodu i umetnost – njenim modelima nekada nedostaje rukav, ili neki drugi deo.

Spektar boja koje koristi je umeren: crna, tamno siva i bela, obično u kombinaciji s borbenim čizmama. Pored odeće, Rei Kavakubo dizajnira kompletan vizuelni identitet svoje kompanije, od grafičkog predstavljanja, preko bočica za parfeme, do enterijera svojih prodavnica, a bavi se i dizajnom nameštaja i kostima. Fotografi koji sarađuju s njom imaju samo jedan zadatak: pomeranje granica modne fotografije.

Kako je inovativnost materijala za kuću Comme des Garcons bila uvek važna, Rei za svaku novu kolekciju razvija potpuno nove materijale. Od uvek je povezivala modu i umetnost, tako da su se u njenim prodavnicama mogle pronaći instalacije mnogih umetnika. Rei je doktor mode. Naime, 1997. godine primila je počasnu doktorsku diplomu londonskog Royal College of Art.

Pleats please

Isi Mijake (Issey Miyake) je prvi od japanskih dizajnera koji je postao planetarno poznat. Njegova moda je kompletno prožimanje istoka i zapada. High-tech materijali su njegova opsesija, a priroda mu je inspiracija. U njegovim modelima su jednako zastupljeni najlon i silikon, kao i tradicionalni kineski papir za kišobrane. Materijali od kojih je sačinjena njegova garderoba ne mogu se kopirati. Nekada pravi modele koji izgledaju kao da im je potrebno uputstvo za upotrebu da bi ih nosili, dok nekada pravi potpuno jednostavnu garderobu, poput kolekcije Pleats Please.

Kolekcija Pleats Please je napravljena od jednostavnih komada i sastoji se od 14 kombinacija koje se mogu nositi odvojeno ili slojevito, u zavisnosti od vremena i stila. Materijal je nemoguće izgužvati, pere se ručno ili mašinski i jako se brzo suši. Tako ste za tren oka spremni za rendez-vous. Kolekcija se prodaje u posebnim radnjama i predstavlja stilizovanu alternativu džinsa i majce, otuda i podatak da je za pet godina prodato 900.000 komada. Ova garderoba je namenjena svim generacijama i polovima, za zapadne standarde je prihvatljive cene.

A.P.O.C.

2001. godine Mijake zajedno s Dai Fuđivarom (Dai Fujiwara) izbacuje novi koncept A.P.O.C. (A Piece of Cloth), pravljenje garderobe iz jednog komada. Naime, mašine kontrolisane kompjuterom izbacuju beskrajno dugačke rolne gotovih majica ili suknji. Mušterija, u samoj radnji, seče svoj komad, sama bira dužinu rukava ili suknje. Svojim konceptom Mijake potpuno razbija granice i uključuje samog kupca u proces kreiranja i proizvodnje odeće. Posle uspeha u Japanu svoj „komad platna“ možete kupiti i u Parizu.

ME

ME je najnoviji brand Isi Mijakea. Koncept radnja u Tokiju na samo 20 kvadratnih metara prodaje samo majice. Majice su različitih oblika, materijala i dezena ali su sve iste veličine. Napravljene su tako da pristaju svakome. Prodavnica radi je po sistemu samoposluge. Izaberete oblik koji želite da probate, zatim ukucate u mašinu boju i materijal i uzmete svoju majicu, koju vam zapakovanu u plastičnu providnu tubu izbacuje mašina. Naknadno pakovanje vam je potpuno bespotrebno, a tubu možete koristiti i kasnije.

Gospodar crne boje

Jođi Jamamoto (Yohji Yamamoto) ipak najviše ostaje lojalan tradicionalnoj japanskoj odevnoj tradiciji. Mešanjem egzotičnog japanskog stila i garderobe sa zapada postiže jedinstveni apstraktni stil. Devedesetih godina je bio poznat po svojim suknjama i mantilima nalik kimonu. Inspirisan je jednostavnim geometrijskim formama  i tradicionalnim materijalima. Jamamoto pronalazi načine uključivanja savremene konstrukcije sportske odeće i završnih detalja kako bi prikazao postmodernističku uličnu modu, u koju uključuje i funkciju zaštite i izdržljivosti odeće. Jednako dobro eksperimentiše s novim tehnologijama i materijalima, kao što koristi i sirove tradicionalne.

U njegovim prvim kolekcijama ženski modeli su bili napravljeni od „muških“ tkanina. Sam kaže da je, okružen Japankama u odeći nalik šarenim lutkicama, pomislio da je žena u vojničkoj uniformi jako seksi. Sredinom sedamdesetih počinje saradnju s Rei Kavakubo, i kreativno i emotivno. Njihova veza traje i danas.

Kako je Jamamoto najpoznatiji po stalnoj upotrebi crne boje, 1995. godine započinje izradu linije Yohji Yamamoto+Noir. Skoro kompletno crna s iznenadnim ubacivanjem svetlih boja, ova kolekcija se sastoji od klasičnih Jamamotovih modela. Svake sezone deo kolekcije se menja dok deo ostaje uvek isti.

Jamamoto voli da sarađuje s drugim umetnicima. Pravio je kostime za opere Tristan i Izolda, Madam Baterflaj, kao i za Vima Vendersa (Wim Wendersa) i Takeši Kitana (Takeshi Kitana). Jedini je japanski dizajner odlikovan francuskom titulom viteza u oblasti umetnost (Chevalier de L'Ordre des Art et Lettres), koju dodeljuje francuski ministar kulture.

Instinkti za istoriju

Mijake, Kavakubo i Jamamoto su su oduvek pratili svoj instinkt. Na njih nisu uticali ni trendovi ni želje publike, otuda je njihovim umetničkim vizijama više mesto u istoriji umetnosti nego u nekom glossy magazinu.

Ako vas zadesi sreća da možete sebi da priuštite njihovu garderobu bićete zauvek dobro obučena osoba. Za razliku od evropskih dizajnera, u njihovoj garderobi nikada ne možete biti optuženi da ste obučeni kičasto, šljašteće ili neukusno, a na gala otvaranjima će vam zavideti sve mlade intelektualke.

Ako vam je uskoro potrebna odežda za venčanje, kontaktirajte dobrog Jođija i zamolite ga da vam ustupi šešir prečnika 4 metra, koji je zajedno s venčanicom zatvorio njegovu reviju 1999. godine. I ne zaboravite da pitate i za četiri štapa od bambusa, kojim će vam četiri najbolja mladića pridržavati vaš šešir.