Strongmen: Porno-planeta
17. novembar 2008.
Pošaljite komentar
Radnici industrije koja više zarađuje od američke košarke ili fudbala zabavljali su se u ekskluzivnom hotelu u Majamiju i kockajući se na brodu. Strongmen, naš specijalni izveštač s ovog raskošnog prijema, piše kako je njegov poslodavac te večeri potrošio nekih tričavih 350.000 dolara.
Piše: Milan Jovanović Strongmen
Izvor: magazin "Playboy"
 |
Linkoln taun kar, najprodavaniji luksuzni auto u Americi svih vremena, veći od najvećeg mercedesa, nečujno klizi Avenijom Kolins, tik uz Atlantski okean. Vožnja ovakvim kolima daje mi osećaj kao da sedim u dnevnoj sobi i menjam kanale na realističnom plazma televizoru. Društvo mi s radija pravi Lil Vejn uz logističku podršku debelog Rika Rosa. Pevaju o parama mladog milionera. Iznenada, pred nama se ukazuje stakleni džin nedefinisanog oblika, s kockastom rupom u sredini. Impresivna zgrada povezana mostom sa savremenom garažom preko puta, svojom pojavom jasno stavlja do znanja da je reč o samom vrhu svetske arhitekture. Prestižno priznanje AAA four diamonds, koje svrstava hotel Diplomat u tri odsto najboljih hotela, ne dodeljuje se baš nasumično. Naprotiv, preko 200 hotelskih inspektora iz AAA krstare inkognito svetom odsedajući po hotelima kao redovni gosti. Strogi agenti oštrim okom mere svaki detalj i upisuju u svoje beležnice. Ne ostaje mi ništa drugo nego da im verujem i da se prepustim impresivnoj pojavi kralja hotela s prestolom u gradiću Holivud na pola sata vožnje od Majami Biča.
Za promenu, stižem nekoliko minuta pre dogovora. Moj večerašnji klijent je neki mladi biznismen s Filipina. Parkiram se i šaljem SMS poruku da sam stigao. Dok se kao iskusan izviđač orijentišem po mahovini u džinovskoj parking garaži, u susret mi nailaze Megan Jones i Alexis Capri. Dve mlade zvezde porno industrije, više razodenute nego obučene, žure negde "nešto da nešto". Barem tako kažu. Pretpostavljam da im je zgodno da se tu nađu sa čovekom od poverenja koji im prenosi kolumbijske pozdrave u prahu. Megan, plavuša širokog osmeha, sa sisama kao otvorenim erbegovima posle čeonog sudara, grli me koliko joj poslovni atributi dozvoljavaju. Mladolika zvezda u usponu veb-sajta pure18 Alexis, smeđa, plavih očiju s licem nevinog izgleda, ponosno mi daje flajer s adresom svog tek aploudovanog sajta. Promenila je ime u Alexis Anderson i odlučila je da zagazi dublje u porno-biznis, ma šta to značilo. Na njenom reklamnom materijalu vidim da je razgibana i da ima vešte prste.
"Mala, nema biznisa za tebe dok snimaš scene samo sa svojim momkom”, kažem dobronamerno jer znam iz iskustva da je dosadno gledati je uvek s istim tipom.
"Raskinuli smo. Sada sam slobodna. Baš sam jutros snimala grupnu scenu." Vidim ponos mlade nade porno-industrije.
"Pa, čestitamo. Radovaćemo se dok gledamo. Obećavam." Priznajem da ću sigurno posetiti njen sajt.
Okrećem se prema Megan i u šali se uozbiljim kao latino zavodnik: "Kad raskineš s dečkom, ja sam tu... da te utešim... koliko mogu."
"Nemaš šanse – oženjen si."
"Kad čeljad nisu besna, kuća nije tesna", rekao bih, ali kako to da se prevede na engleski? Umesto toga, dobacujem u odlasku:
"Zapamti: tebi je potreban muškarac, a ne dečko".
Ovako od prilike izgleda manje-više uobičajena komunikacija u porno-industriji. Znamo se dugo. I jednu i drugu sam čuvao više puta dok su snimale. Malu Aleksis sam baš ja prvi put uveo u do tada za nju nedostižni klub Mansion jer nema dovoljno godina. Ona se zauzvrat napila kao dupe i jedva sam je ugurao u taksi. Te večeri me je njena ad hok devojka, takođe porno-zvezda, ali iz Engleske, Dejzi Rok častila sa 400 dolara, pa nisam gunđao ni za šta.
Videvši ove dve ikone porno-biznisa južne Floride, javilo mi se da sam negde čuo za nekakvu porno-konvenciju u hotelu Diplomat ovog vikenda. Šta je, tu je. Punoletan sam i umem da se čuvam. Paziću da mi neko ne stavi drogu u piće i sve će biti u redu. Dugim koracima ulazim u hotel koji podseća na sajam automobila u Ženevi. Najnoviji modeli luksuznih automobila pretvoreni u superluksuzne produžene limuzine ponosno se šepure dok nekoliko običnih automobila izgledaju patuljasto. Brojno hotelsko obezbeđenje, vidno impresionirano mojom konstitucijom, prolazim bez zaustavljanja. Malo na foru, a malo i na silu, jer kakav sam ja to "vrhunski" bodigard ako treba da zovem nekog da me uvede u jebeni hotel. Na njihov pokušaj da im pokažem akreditaciju, ne zaustavljajući dobacujem da je moja akreditacija "nešto da nešto", baš kao što sam dobio objašnjenje od Aleksis i Megan. Dok su oni razmišljali šta sam im rekao, ja sam se već našao iza utvrđenog punkta obezbeđenja, gde počinje svet u koji obični smrtnici retko privire. Počinje porno-svet. Ali stvarno počinje. Tu, na samom ulazu u hotelskom lobiju u gužvi ljudi s akreditacijama oko vrata, ne mogu a da ne primetim desetak potpuno golih devojaka koje dobijaju neka priznanja od buckaste gospođe.
Oko njih je četrdesetak tipova s akreditacijama i nekoliko profesionalnih fotografa. Niko se ne gura da se slika s ribama ili da se ponaša kao voajer ili da je preterano oduševljen. To je siguran znak da publiku na dodeli čine profesionalci koji su se u svom radnom veku već nagledali golih žena. Dok analiziram ovaj interesantan skup, probam da provalim ko je Trevis, moj čovek za kontakt. Ubrzo mi prilazi momak srednjeg rasta, blago buckast.
- Ti si Milan?
- Trevis?
- U, jebote, koliki si čovek…
- Vežbam pomalo.
- Vežbam i ja, pa mi se ne vidi.
- Ma, vidi ti se, ne brini.
- Ma, ne stižem da vežbam, od posla.
- Vidim da si premoren.
- Vala jesam. Jedva čekam da prođe ovo sranje da se odmorim. Radim neprekidno 70 i kusur sati. Cela organizacija je na meni.
Vidim da sam mu napipao bolnu tačku.
- Je l’ ti treba neka pomoć?
- ON će sići u hol za 45 minuta. Ti bi mogao da pođeš sa mnom da pokupimo neke ribe i taman da ti ispričam šta je šta i kakav je plan.
ON je verovatno gazda njegove firme.
Ćutke klimam glavom i polazim za njim. Dok idemo ka sobi 18.024, saznajem obrise događaja. Kaže da je njegov gazda izuzetno bogat i mlad čovek i da je jedan od najvećih imena porno-industrije. Iznajmio je ceo Diplomat s milion soba za svoje goste. Koliko sam ja uspeo da razumem, svrha ove konvencije je da se nađu svi poslovni partneri firme DeeCash na istom mestu i napokon upoznaju. Veliki broj poslova se završava preko mejla, pa se dešava da se poslovni partneri nikad ne upoznaju tet a tet. Slažem se da međukompanijsko druženje u luksuzu ovakvog hotela može samo da poboljša poslovnu saradnju.
Odoka izračunavam kolika košta iznajmiti ceo hotel ove veličine. Mnogo je. Ne brinem se za njega. Pornografija na internetu je mnogo jak biznis, jači nego, recimo, američka košarka i fudbal zajedno.
U sobi 18.024 s predivnim pogledom morali smo da sačekamo 20 minuta da se završi snimanje porno-scene. Neki momak jebao neku od ovih što treba da pođe s nama. Riba je onako, ali je momak alal mu patka. Kurac mu je kao presađen s neke ogromne životinje. Bojim se da ne ubije ovu jadnicu tu na licu mesta, pa posle moram da svedočim po sudovima da je sama tražila patku. Već naviknut na snimanje scena seksa, nisam mnogo buljio. Više me je impresionirao neverovatan vidik s prozora apartmana na grad i okean. Kada je čovek konj završio svoje iživljavanje, čekali smo da ošpricaju farbom jebanu stranu. Pošto već kasnimo, polazimo odmah, a devojke će se ogrnuti bademantilima usput, kad se na njihovim atributima materinstva osuši farba. Ogromni ćelavi Srbin i četiri gole ribe s prefarbanim guzicama i sisama na kojima se šepuri logo Deecash skoro da nikome ne privlače pažnju. To je pravi dokaz da su svuda oko nas ljudi iz porno-biznisa. Doživeo sam da imam u obezbeđenju osam sisa ofarbanih u crno. Napredujem.
U holu hotela se već skupio popriličan broj ljudi. Čeka se polazak na brod za kocku koji otplovi nekoliko milja do međunarodnih voda jer tamo nema zabrane kockanja koja važi za veći deo teritorije, izuzimajući indijanske rezervate.
Uskoro se pojavljuje glavnokomandujući, visok kao šumska jagoda, indijskog izgleda, ćosav... Godine mu se čuvaju kao poslovna tajna i to ne zato što je star. Kad smo se upoznavali, njegova minijaturna ruka ne uspeva ni da obuhvati moju, a kamoli da stegne. Prema njegovom nalogu, Trevis i ja obaveštavamo ljude da su autobusi i limuzine spremni da prime putnike i odvezu ih u željeni provod. Minijaturni Dee nije hteo da pođemo dok se nije uverio da svi njegovi gosti, njih oko 150, imaju svoje mesto u luksuznim autobusima i limuzinama. Tek onda smo i mi seli u limuzinu napravljenu razvlačenjem eskalejd terenca i uputili ka pristaništu udaljenom 45 minuta vožnje. Navozao sam se u dosta različitih limuzina, mahom hamera i linkolna, ali eskalejd izgleda spektakularno. Blago podignuta bela limuzina s brižljivo odabranim hromiranim detaljima, s lamborgini vratima koja se otvaraju nagore i plavim svetlom ispod izgleda kao nabildovani svemirski brod koji lebdi, spreman da primi posadu za neku važnu svemirsku misiju. Unutra mini-bar, denon ozvučenje, ogromni plazma televizori komada dva i solidan lajt-šou koga se ne bi postidela nijedna naša diskoteka. Nas petnaestak smo se sasvim udobno smestili. Na TV-u se vrti snimak dodele nagrada s neke porno-konvencije iz Vegasa. Dve flaše don perinjona lagano odlaze u zaborav, a na moj užas, truckanje i umor deluju na mene kao toplo mleko i uspavanka na bebu. Počinjem da kljucam. To je ono kad se uspavam dok ne osetim da mi pada glava pa se trgnem. Vežbom, uspavljivanje i buđenje može da dostigne solidnu brzinu, pa spuštanje i dizanje glave mnogo liče na kljucanje.
Na pristaništu soc-realistička zgrada je poput kontrolnog punkta, gde se svima pregledavaju lične isprave. Kocka nije dozvoljena mlađima od 21 godinu. Malo me čudi što Dee pokazuje pasoš, a ne američku vozačku dozvolu. Posle provere dokumenata pokretnim stepenicama dolazimo do broda. Pošto se radnja odvija u Americi, zemlji koja važi za domovinu najgojaznije nacije, čim smo ušli na brod, svi gosti pravac u restoran. Vrlo komplikovan meni, po principu švedskog stola, jedva odoleva talasima pornografa koji, eto, po potrebi mogu biti i kockari početnici. Iako nisam bio mnogo gladan, lako sam se setio nekih švedskih reči: biftek, pileće belo, ruska salata, sladoled... Međutim, zbog situacije, morao sam da prećutim svoje znanje jezika iako su mi švedske reči odzvanjale iz stomaka preteći da budu otete s poslužavnika.
Stojim po strani dok moj principal obilazi goste. Koliko mogu da procenim ljude na prvu, ovaj Dee je sasvim okej tip. Nije hteo da sedne dok svi gosti ne nađu mesto. Pa još ide od stola do stola da se uveri da je svim poslovni prijateljima dobro.
Nakon večere, radnja se seli na palubu s luksuznim bazenom i barovima s gratis pićem. Mislim gratis za sve osim za jednog, koji je duboko zavukao ruku u svoj džep. U filmovima sam gledao da se snajke na palubi broda obavezno ogrnu jer je ‘ladno. E, ovde nije bilo tako. Suptropska klima je grejala kao iz udžbenika na nekih 30 Celzijusa i 200 odsto vlažnosti. Ja sam se, kao najkrupniji, najviše znojio zbog vlage i vrućine, ali to mi je posao. Sramota je slagati. Sramota je ukrasti. Nije sramota biti znojav kao svinja.
Filipinski tajkun je tražio je da ga ne pratim baš rame uz rame, ili, kako mi to stručno kažemo, kao da mu držim kišobran, već da budem na rastojanju. Kao ne poznajemo se. Teoretski, tako je lakše pratiti osobu koju čuvaš, ali je večeras teorija zatajila. Kako držati na oku čoveka koji je visok kao redar iz VII-2? Tu dolaze do izražaja iskustvo i improvizacija. Uglavnom igram po osećaju i pratim poglede i pokrete ljudi dok se on pojavljuje i gubi u gužvi oko šankova s besplatnim pićem koji kao da su namagnetisani. Kada vidim da se ljudi srdačno pozdravljaju ili pričaju s nečim nevidljivim, znam da je on tamo negde. Orkestar odeven u havajske košulje osvežava mi sećanja na muziku od pre 20 godina, a ja pokušavam da prikrijem privremenu razrokost. Jednim okom profesionalno pratim omalenog gazdu, dok drugo oko pomno drži na nišanu porno-divu Pumu Swede. Kad bi ona samo znala koliko smo ona i ja bliski preko interneta.
Iz maštarenja pod radnim nazivom "dete u poslastičarnici" budi me slika koja mi se iz perifernog vida ne uklapa u spokojnu atmosferu besplatnog all inclusive. Pažnju mi privlači neki tip. Skrećem pogled ka njemu i na prvi pogled ne vidim ništa sumnjivo. Lep crnac sportske građe, malo viši od mene, deluje sasvim OK. Možda je samo malo popio ili je pod uticajem droga, pa je glasniji od drugih gostiju. Ono što odudara od normalnog ponašanja je prenaglašena gestikulacija. To, samo po sebi, ne mora ništa da znači, ali mi intuicija kaže da obratim pažnju na njega. Višegodišnje iskustvo je pokazalo da se meni ne pali tihi alarm bez razloga. On kao da je predosetio da ga merkam, pa je prišao da se pozdravi sa mnom:
- Brother, you are one big mother fucker!
- Istina. Kako si, brate? Je l’ se dobro zabavljaš?
Pomeram se u stranu da mogu u istoj liniji da vidim i klijenta i razlog za tihi alarm.
- Sve je ekstra. Mnogo se dobro osećam...
Vidim da već ima poteškoća u sklapanju rečenica.
- Brate, ako imaš neki problem, samo mi reci. Ja sam glavni za obezbeđenje ovde. OK?
Bacam žandara pik na sto.
- Hvala, brate.
Ideja mi je bila da mu kažem: majstore, nemoj da praviš sranja na mom brodu.
Nisam baš siguran da kroz njegov staklasti pogled dolazi bilo kakva informacija do mozga. Sad znam da nije samo pijan, po zenicama očiju kapiram da je na ekstaziju ili spidu. A zlatno pravilo opreza kaže: mali supermen na početku večeri - veliki na kraju.
Ovako izbliza kao da mi je poznat od negde. Čini mi se da je on jebač po profesiji, odnosno porno-glumac. Nije zvezda jer bih ga prepoznao odmah, ali kao da sam ga viđao po porno-sajtovima. A koliko vidim, i gospođice porno-glumice su očigledno familijarne s njim. U svakom slučaju, držaću ga na oku kad god je u blizini mog klijenta, a za ostale putnike postoji brodsko obezbeđenje.
Pogled mi se vraća na Pumu Swede. Nažalost, ne uspevam da joj tražim ili dam autogram jer omaleni Dee ponovo nestade u gužvi, ali ovog puta ne uspevam da pročitam po ponašanju ljudi gde je. Kockarski se opredeljujem za stepenice i u zadnjem trenutku ga vidim kako zamiče po crvenom tepihu prema kazinu. Toliko sam se koncentrisao da pratim filipinskog pornografa kako on želi, da ni on sam nije uspevao da me spazi. Kadgod sam mogao, pratio sam senku ili odraz njegove siluete na bilo kakvom sjajnom predmetu. Totalno sam utripovao da sam nevidljivi čovek. Za to vreme moj klijent sistematski je obilazio kazino i svakom kog prepoznaje davao gomilicu žetona u vrednosti od 1.000 dolara. Brojao sam prvih 35 minuta dok je razdavao oko 80.000 dolara. Prestao sam da brojim kad je dvojici tipova iz Kalifornije dao po 25.000... Da imaju ljudi da se kockaju. A razbacivalo se žetonima cele večeri. Samo je špartao od stolova do blagajne i vraćao se sa žetonima koje bi nosile dve gole devojke s natpisom DeeCash na grudima. Nosači su mu bili potrebni jer mu je jedna ruka uvek bila zauzeta čašom s ledom prelivenim džek denijelsom, koji je disciplinovano cirkao.
Blago ožedneo, i dalje sam se trudio da ga što neupadljivije pratim. Uvek sam bio u njegovoj okolini praveći se da razgledam stolove ili slot mašine. Nekada sam i sedeo prateći igru za stolom, ali sam uvek bio dovoljno daleko da ne moram biti povezan s njim, a dovoljno blizu da mogu da reagujem ako mu zatrebam. Ugrabio sam trenutak dok je Dee pričao s grupom ljudi a ja bio uz šank da naručim za sebe veliki đus. Ožedneo sam od ovog trčkaranja gore-dole po brodu. Na brzinu eksiram punu čašu i sa zakašnjenjem od nekoliko sekundi počinjem da osećam snažan miris votke u sopstvenom dahu. U jebote, eksirao sam đus-votku. Valjda je šanker hteo da mi krišom učini uslugu pogrešno protumačivši moju konspirativnu narudžbinu. Vrlo brzo počinjem da osećam poznatu toplinu u ušima i obrazima i nežno omekšavanje hoda. Valjda neće niko da me nanjuši da mirišem na alkohol. Nisam imao mnogo vremena da analiziram ljude oko sebe. Najlakše sam prepoznao nekoliko porno-zvezda. Za tipove koji ćaskaju s video-montažerima iz moje firme pretpostavljam da su montažeri, a ova druga grupa s naočarama su programeri. Oni sa skupim satovima sa brdom žetona su vlasnici kompanija koje sarađuju sa DeeCashom. One sa sisama što ih ne poznajem su, naravno, nove glumice. One su od Deea dobijale žetone svakih pola sata. Sponzor večeri koji se odlično provodio dajući svoj novac drugima da se kockaju jednom mi je u prolazu pružio gomilu žetona. Valjda me prepoznao, a nije ukapirao ko sam ja, onako pripit. Nisam siguran da umem sebi da objasnim zašto, ali odbio sam poklon od hiljadu dolara.
"Ja se zaista ne kockam, a i kad radim, ne dozvoljavam ništa da mi odvuče pažnju. Reputacija se teško pravi, a lako i brzo gubi," odgovaram kao iz udžbenika za telohranitelje i dodajem u sebi: dovoljno je što sam pijan. Ja ne tvrdim da imam bogzna kakvu reputaciju, ali barem sam veliki i uvek ozbiljan, pa obučen u crno delujem profesionalno.
Kako je veče odmicalo, tako se Dee češće zadržavao u istom društvu. Stalno je išao od stola do stola i bilo ga je skoro nemoguće videti duže od nekoliko minuta s istim ljudima. Jedino je čaša sa smeđom tečnošću bila stalno s njim. Primećujem da je počeo nežno da se tetura, neprimetno za druge, ali ne i za mene, koji samo njega gledam. Instinktivno skraćujem rastojanje na nekih pet metra. Pokazalo se - u pravom trenutku. Neka devojka s kojom je već stajao u toku večeri je dotrčala do njega i uspaničeno rekla nešto kao:
"Onaj veliki ga je udario..."
Koliko mogu da uhvatim fragmente njihovog razgovora, izgleda da je neko udario njenog muža. Dee je odmah krenuo za njom u deo kazina gde je nastao problem. Tu sam već u borbenoj gotovosti, skroz zalepljen za malog gazdu. Izgleda da je mirni deo večeri gotov. U prostoriji gde su dens podijum i stolovi za poker i rulet zatičemo onog crnca koji mi je bio sumnjiv još početkom večeri i ‘vatamo momenat kada kaubojkom udara iza uva prvopristiglog momka iz hotelskog obezbeđenja. Momci koji rade na brodu, kako ja vidim, nisu vični jer su se prepali da mu priđu. Crnac je složio neku zlu facu i jebao nam majku svima u sobi, ali to mene savršeno ne interesuje. Ja imam svog klijenta.
"Milan, go get him!"
ŠTA? ŠTA, BRE, DA URADIM? Koga da gethimujem? Onoga što bije i rukama i nogama kao sveti Ilija? Pa, nisam, bre, ja... u situaciji da odbijem. Surova realnost je da moram da zaštitim gazdu, a posredno i njegovo društvo. Iznenađujem sebe i vrlo odlučnim korakom polazim ka poznavaocu borilačkih veština. Blefom pokušavam i sebe da ohrabrim. Čarolija samopouzdanja me napušta u trenutku kad kapiram da nemam svoj omiljeni pendrek na rasklapanje, niti onu veliku lampu kojom se obično služim u tučama. A to znači i da ćemo se tući u neravnopravnim uslovima po mene, odnosno fer. Barem da smo trojica s moje strane, ali nismo. Nekoliko koraka, koliko mi treba da pređem do Brusa Lija, deluju mi kao minsko polje. Mozak mi radi intenzivno. Ako krene tom desnom nogom, moram da uđem u njega i probam da ga oborim, da mu ne dam šansu da zamahne nečim drugim. Ne znam odakle mi pade na pamet, ali vadim onu malu ali moćnu lampu i u onom polumraku ga zaslepljujem. S onim raširenim zenicama od spida svetlost mu je delovala verovatno još jača. Dok energično prelazim zadnja dva metra koja nas dele, pokret kojim sam izvadio lampu produžujem i u laganom poluluku bacam lampu na njega. Onako nadrogiran, on je nastavio pogledom da prati svetlost lampe i instinktivno pošao da je odgurne od sebe. Ja sam nastavio svoju kretnju direktno ka njemu i spustio jedan snažan direkt nišaneći pola metra iza njegovih grudi, kroz njega i na dole. Da ne poveruje čovek, ali dok je on hvatao lampu, ja sam direkt zavukao tačno ispod njegovih ruku direktno u pleksus. Pao je kao kula od karata. Osetio sam ogromno olakšanje i želju da dignem ruke iznad glave. Zašto da ne. Dok mu je brodsko obezbeđenje navlačilo lisice, ja sam s podignutom pesnicom slavio pobedu:
"Who's da man?"
Nikad u životu nisam uradio nešto slično, niti mi je padalo na pamet. Jebem li ga, da li slabije podnosim brodove ili me ponelo gradivo?! Možda je od votke? Šta je - tu je. Pobedio sam opasnog protivnika pred domaćom publikom, pa je red da se malo poradujem. Ako treba da se stidim, stidim se... Pomalo.
Ovaj incident je primetno ubio atmosferu na brodu koju je samo delimično popravio performans dveju devojčica na šipki. Dve gole devojčice, naravno. Malo su se igrale sa šipkom, malo međusobno. Onda je usledilo ljubljenje i lizanje u koje su uvukle i dobrovoljca iz publike. Sve u svemu, solidan seks na mini-bini u kazinu koji je zadnjom tačkom privukao dosta publike. Oko Filipinca je desetak ljudi koji su prežvakavali minuli incident. Ja sam u centu pažnje jer je Mister Dee bio impresioniran mojim gestom, pa se neprekidno hvalio pred okolinom da je njegovo obezbeđenje najbolje na svetu. Pa, dobro, ako čovek tako kaže.
Ubrzo su se pojavila svetla s kopna. S moje strane dugopriželjkivano pristajanje u luku je suočilo Mr Deea s pogrešnom odlukom. Naseo je na loše odglumljeno kajanje utamničenog kik-boksera jebača i naredio brodskom obezbeđenju da ga puste. Skidanjem lisica prekršena je procedura po kojoj uhvaćenog uvek predaju obalskoj policiji. Ja sam probao da predočim mom poslodavcu da najverovatnije pravi grešku i ukažem na "mali supermen - veliki supermen" pravilo, ali s druge strane, čovek nije hteo da komplikuje situaciju i uvlači policiju u proslavu svoje firme. Mogu da razumem. Prišao sam crncu i rekao mu da ima drugu šansu i da dobro razmisli šta će uraditi jer, ako dejstvuje policija, čeka ga spavanje u zatvoru, a možda i robija. Stakleni pogled je prolazio kroz mene dok je klimao glavom. Jebem li ga, da l' se kaje ili stondira.
- Šefe, ovaj će napraviti sranje ponovo! Ne bih ga stavljao u autobus s ljudima.
- Ma, okej je... Ako i napravi sranje, uvek možemo da zovemo muriju! - potvrđuje svoju odluku Dee. Ni njemu se ne dovodi policija na događaj koji organizuje njegova firma. Nikom nije do negativnog publiciteta.
Još jednom sam, pred povratak u hotel, skrenuo pažnju problematičnom momku da će biti uhapšen ako napravi i minimalni incident u busu. U našem eskalejdu sam doživeo bujicu pitanja. Iznenada sam svima postao interesantan. Mene je prošla euforija i uglavnom glumim frižider, i to ne samo oblikom tela.
Hladno i ledeno odgovaram, čime pospešujem njihovu impresioniranost bodigardom koji ume da se bije. Nekoliko njih mi uzimaju brojeve telefona, obećavaju da će me voditi u Vegas, Kanadu... Pominje se i Holivud, ali ne ovaj lokalni, nego onaj pravi u Kaliforniji. Bez obzira na to što znam da su to prazne priče, strpljivo saslušam šta ko ima da kaže.
Na parking ispred hotela dolazimo malo pre autobusa koji trubi i ablenduje. Ne povezujemo baš u trenutku o čemu je reč, ali kada su ljudi počeli da istrčavaju iz autobusa, traže pomoć hotelskog obezbeđenja i zovu policiju, počeli smo da kapiramo da zarobljenik koji je dobio drugu šansu ponovo bije. Brzo se penjemo na stepenište da bolje vidimo situaciju u autobusu, baš u trenutku kada prva tri policajca ulaze. Crnac oborio nekog na sedište i pesnicom ga više puta udara. Vidimo neku žena kako proba da ga odvoji i dobija udarac u glavu. Prvi policajac prilazi i samouvereno proba da ga odvuče sa žrtve. Jasno vidimo kako je policijska šapka udara u staklo autobusa baš tu, pred nama, kada je dobio udarac u glavu. Znao sam šta sledi.
- Pazi sada kako će ga prebiti!
Znao sam da je tu jebeni kraj zezanja s crncem. Udareni policajac s novom dozom opreza fintira udarac u glavu i baca se oko struka prežaljenom. Druga dvojica policajaca preskačući preko sedišta hvataju osumnjičenog jedan za ruke, a drugi oko vrata i obaraju ga u vrlo čudnom položaju na autobusko sedište. I kao što sam predvideo, počeli su besomučno da ga tuku pesnicama i pendrecima. I to pendrek koriste kao koplje bodući ga nemilosrdno u stomak i genitalije. Povremeni zamasi kaubojki su jenjavali kako je crnac gubio svest. Ovo je bilo jedno od brutalnijih prebijanja koje sam video. Onesvešćenom mu stavljaju lisice i guraju mirišljave soli pod nos da bi mogli da ga izvedu iz busa. Onako ošamućenog, više su ga izneli nego izveli iz autobusa. Iz jednog od dva tek pristigla auta s rotacionim svetlom izlazi neki ćelavi pandur i zadaje dva jaka aperkata u lice poluonesvešćenog koji pada licem ka asfaltu jer su mu ruke bile vezane iza leđa. Osumnjičeni za napad na policajca prilikom podizanja s tla sasvim slučajno udara glavom u autobus, a zatim i u policijski auto. Policajci ga vuku kao komad starog nameštaja koji ide u đubre i namerno mu lupaju glavom o sve i svašta. Vidim da je Dee skroz zblanut i blago ubledeo, pa mu objašnjavam:
- S policijom u južnoj Floridi nema zezanja. Otkako su ponovo preuzeli Majami pod kontrolu nakon rata kubanskih i kolumbijskih bandi, policija je toliko jaka i surova da nikakva mafija ne uspeva. Policija je sada mafija. Kod njih ne važi oko za oko. Oni idu dva oka za oko, obe ruke i jedna noga. Da se zna ko je glavni. Nedavno je tip potegao pištolj na policajca baš iza moje zgrade. Te noći sam čuo desetak pucnjeva. U zvaničnom izveštaju na TV-u rečeno je da se prestupnik ubio kad je došla policija. Dakle, nema zezanja. Nobody fuck with Chuck.
Dee me gleda i dalje zblanuto, kao da će mu pozliti.
- Ne podnosim nasilje. Idem u sobu.
Zavlači ruku u džep i broji sedam novčanica od po sto dolara za svaki sat proveden s njim. Uzimam novac s dubokim naklonom. On nastavlja da broji i daje mi još 700 dolara.
- Ovo ti je bonus za večeras. Hvala ti puno. Vidimo se sutra... Javiću ti kada. Idem sada, nije mi dobro.
- Razumem, gospodine...
A ništa mi nije jasno. Kako je čovek potrošio 350.000 dolara, a da nije kupio zgradu, stan ili barem automobil?
MAGAZIN PLAYBOY U NOVEMBARSKOM BROJU DONOSI:
- Poklon DVD sa Pamelom Anderson
- Beba Tošić iz Survivora na duplerici Playboya
- Strongmen: Porno planeta
- Hju Hefner: Zašto sam raskinuo sa Holi
- Lepotice Putinove Rusije
- Klub najbržih: Testirali smo najmoćnije automobile na svetu
pretraži po celom b92.net
više
