U Evropi očevi na porođaju, u Srbiji sa kumom u kafani

"Kada sam se porađala, moj suprug je bio na porođaju uz mene i to je ovde nekako uobičajeno iako on ima pravo da bira da li će da bude prisutan ili ne. Posle porođaja u bolnici sve objasne: kako kupaš bebu, oblačiš je, na šta sve treba da paziš... I sada delimo sve obaveze, jednom ga kupam ja, drugi put on“, priča za B92 majka sedmomesečne bebe Sanja R. koja sa svojim suprugom živi u Švajcarskoj.

U našoj zemlji je slučaj nešto drugačiji. Samo pojedine bolnice dozvoljavaju očevima da prisustvuju porođaju, dok druge podređuju sve isključivo majci. Čini se da se verovanje "ocu tu nije mesto" i danas neguje.

"Ja sam se porodila u KBC Zvezdara, tamo je očevima dozvoljeno da prisustvuju porođaju. Moj suprug je prisustvovao, ništa nismo platitli. Morao je da ima čist nalaz brisa grla i nosa da bi bio u sali. U Zvezdari je sjajno osoblje, uče porodilje da oblače bebu i vode računa o dojenju i pupku bebe, ali tate ne uče jer su porodilje tamo nekoliko dana i ne ulazi niko. Zato parovi u toku trudnoće mogu da idu u škole roditeljstva koje se organizuju u sklopu domovima zdravlja“, priča majka jednogodišnjaka Bojana B.

Babica Gordana Babić iz KBC “Dr Dragiša Mišović” ističe da nakon renoviranja bolnice nemaju uslova za prisustvo očeva i da o svemu informišu i obučavaju majke.

“Majke budu uz dete od samog porođaja uz apsolutno stalni naš nadzor i asistenciju. Kompletnu obuku imaju. Ono što mi pružamo je potpuno optimalno i sve drugo je suvišno. Toliko se bavimo mamama, trudimo se da ih sve naučimo, od dojenja, povoja, prepovijanja, brige oko pupčane ravni, mislim da pružamo maksimum i mislim da je potpuno suvišna ta priča otac na porođaju”, navodi Babićeva.

Činjenica je da se slika na zapadu čak i po ovom pitanju razlikuje od one u Srbiji. Ipak, pojedina istraživanja pokazala su da prisustvo oca na porođaju može loše da utiče na sam porođaj, ali i na kasniji odnos sa partnerom. U slučaju ova dva para, to se nije dogodilo.

"Meni je čak bilo lakše, jer sam znala da je tu, daje ti da piješ vodu, hladi te, diše sa tobom... On nije razočaran i nije ga to promenilo, čak ni u odnosu sa mnom. Sad sa zadovoljstvo priča o tome. Kaže - muškarci ne misle da je to tako teško“, ističe Sanja.

"Mi smo imali sreće, jer je sve kratko trajalo. Značilo mi je što je bio tu, iako nisam bila za to, jer nisam znača šta me čeka. Kažu doktori da utiče na seks, da se ljudi posle razilaze, nama stvarno nije uticao. Ivan kaže da to nije neki čin koji može da se svidi ili ne nego je poseban sam po sebi. Kod nas je sve brzo prošlo, pa je možda zbog toga osećaj drugačiji“, dodaje Bojana.

Foto: Thinkstock

Kakvo je mišljenje naših lekara?

Dejan V. Pavlović, ginekolog u GAK Narodni front, gde je prisustvo oca na porođaju dozvoljeno, ističe za B92 da ono ne može negativno da utiče na sam porođaj i da apsolutno važnu ulogu ima ginekolog, jer nije retkost da otac svoijim "sugestijama" dekoncentriše porodilju.

"Što se tiče njihovog kasnijeg odnosa, naravno da sam porođaj, osim što je najsvetiji čin, ima i svoje vizuelno dramatične segmente, ali uz adekvatno pripremljen par, porođaj bi trebalo samo da upotpuni harmoniju među mladim roditeljima, o čemu govore i sami roditelji nakon 'zajedničkog porođaja'", ističe Pavlović.

U najvećem broju slučajeva, oba partnera procenjuju da su poboljšali i unapredili svoj odnos nakon zajedničkog iskustva porođaja, naglašava doktorka Maja Milosavljević, šefica Kabineta za perinatalnu i reproduktivnu psihijatriju Instituta za mentalno zdravlje.

“Iz kulturoloških i socijalnih faktora zastupljenost partnera na porođaju nije podjednako učestala u svim delovima sveta. U našoj sredini prisustvo očeva porođaju je sve učestalije, ali još uvek nedovoljno rasprostranjeno. Iako se prisustvovanje porođaju smatra pozitivnim iskustvom u životu muškarca, ono može biti i visoko stresan događaj koji može ostaviti određene posledice”, priča Milosavljevićeva za B92.

“Ono što može predstavljati najveću traumu za muškarca, tokom porođaja, jeste prisustvovanje bolovima koje trpi partnerka, nemogućnost da joj on u tome pomogne, ali i razne medicinske procedure tokom porođaja, pa čak i samo prisustvo krvi. Ukoliko razviju simptome depresivnog poremećaja, to dalje može uticati na njihovu roditeljsku ulogu, ali i na partnerski odnos (sa učestalim konfliktima), kao i funkcionalnost celokupne porodice”, zaključuje Milosavljevićeva.