Stentovi samo za pacijente sa infarktom

– Na dijagnostičku proceduru za ugradnju stenta u ovom času u Kliničkom centru Srbije u Beogradu čeka 900 bolesnika, dok na ugradnju čeka oko 200 pacijenata – potvrdio je za „Politiku” docent dr Arsen Ristić, direktor Klinike za kardiologiju KCS.

On dodaje da se zbrinjavaju hitni slučajevi i da nisu stali potpunio sa ugradnjom stentova, ali da materijala za rad imaju za još otprilike nedelju dana.

– Razlog nestašice materijala nije u novcu, nego u tome što kasni nacionalni tender, koji su nadležni ubrzali koliko god je moguće. Postigli smo dogovor sa Republičkim fondom za zdravstveno osiguranje da KCS napravi manju nabavku i reši probleme dok se za mesec dana ne završi centralni tender – najavljuje dr Ristić.

U Kliničkom centru Niš, po podacima dobijenim iz ove ustanove, na ugradnju stenta čeka 191 pacijent, a period do operacije traje najmanje šest meseci. Od ovog broja 82 bolesnika imaju zakazan termin za ugradnju.

– Primamo najugroženije pacijente, ali ne možemo da primimo sve kojima je stent potreban. Listu čekanja imamo za ljude koje pozivamo na koronarografiju, na osnovu koje donosimo odluku o tome kome je potreban stent i oni čekaju od dva do, najduže, tri meseca. Trudimo se da u najkraćem roku i po redu hitnosti pozivamo ove pacijente na ugradnju i to bude u roku od 90 dana – kazao nam je docent dr Goran Davidović, načelnik Kardiološke klinike KC Kragujevac.

Trenutno ugradnja stentova je stala i u Institutu za kardiovaskularne bolesti u Sremskoj Kamenici (mada ovu informaciju juče niko i zvanično nije mogao da nam potvrdi), a neke bolnice su prestale da izvode ove intervencije čak i kod urgentnih stanja.

Da li će se odlaganje operacije odraziti na zdravstveno stanje pacijenata?

– Bilo bi bolje da nikakvih listi čekanja nema, ali i u najbogatijim zemljama sveta, na primer u Engleskoj, imate liste čekanja: na stent se čeka šest meseci. Da imamo dovoljno materijala naše liste čekanja bi se svele na nekoliko meseci – kaže dr Ristić.

Međutim, Beograđanin R. P. stent čeka tačno godinu dana, znači mnogo duže od trenutne alarmantne situacije sa nedostatkom materijala: iako su mu posle infarkta lekari ugradili dva stenta i nakon oporavka rekli da će mu za tri meseca biti potreban novi stent, naš sugrađanin još nije stigao na red za operaciju jer materijala nema.

Da li je moralno, stručno i ekonomski opravdano objašnjenje da u zdravstvu i državi nema para da obezbedi dovoljno stentova za sve, te da neko mora i da sačeka?

– Ima indikacija gde bolesnik može da sačeka izvesno vreme, a negde ne može. Razumem da se stentovi čuvaju za urgentna stanja i da se zbog opšte krize racionalizovano koriste. Naravno, ta štednja treba da bude što manja i da se obuhvati i neko ko nije mnogo ugrožen u tom času – kaže akademik i profesor emeritus, Miodrag Ostojić, kardiolog.

Stent je, po objašnjenju našeg sagovornika, metalna oprugica, koja se pomoću balona i žice stavlja u suženi krvni sud i predstavlja način lečenja bez premca za one koji imaju akutni srčani udar.

Ovaj kardiolog dodaje da bez obzira na to što se borimo sa nestašicom i krizom, kod akutnog infarkta miokarda stentovi su apsolutni prioritet.

– U Srbiji se stentovi godišnje ugrađuju kod 4.000 pacijenata. Zadovoljan sam i takvim rezultatom, jer pre ulaska u projekat „Stent za život” imali smo 19 odsto pacijenata zbrinutih na ovaj način u odnosu na sadašnjih 50 odsto – kaže naš sagovornik.

Izvor: Politika.rs