Rak je pre rezultat loše sreće nego načina života

Tim američkih stručnjaka pokušao je da objasni zašto su neka tkiva više miliona puta podložnija raku od drugih, prenosi BBC.

Rezultati pokazuju da je dve trećine analiziranih tipova raka izazvano samo slučajnim mutacijama, a ne načinom života.

Ipak, na neke od najučestalijih i najsmrtonosnijih tipova kancera i dalje utiče način života. Stoga britanska organizacija za istraživanje raka navodi da će zdrav način života i dalje pomoći da se znatno smanje šanse neke osobe za dobijanje ove bolesti.

Tim stručnjaka sa medicinskog fakulteta Univerziteta Džon Hopkins i škole za javno zdravlje Blumberg veruju da je odgovor na to kako nastaje rak u - načinu na koji se tkiva regenerišu.

Stare ćelije u telu stalno se zamenjuju novim ćelijama podelom matičnih ćelija. Međutim, svaka podela nosi rizik od opasnih mutacija koje usmeravaju matičnu ćeliju korak bliže ka tome da postane kancerogena. Brzina zamene ćelija razlikuje se u telu, pa je tako brža zamena u unutrašnjoj oblozi stomaka i sporija u mozgu.

Naučnici su poredili koliko se često matične ćelije dele u 31 tkivu u telu tokom jednog životnog veka sa šansama pojave raka u tim tkivima.

Oni su zaključili da su dve trećine tipova raka rezultat "loše sreće" nastale kada matične ćelije koje se dele pokupe mutacije koje se ne mogu sprečiti.

Ovi tipovi raka koji se, kako smatraju ovi stručnjaci, ne mogu sprečiti zdravijim načinom života uključuju gliboastomu (rak mozga), rak tankog creva i pankreasa.

Kristijan Tomazeti, profesor onkologije i jedan od istraživača, rekao je da se usmeravanjem na prevenciju ne bi sprečila takva vrsta raka.

"Ako se dve trećine slučajeva raka u tkivima objašnjava nasumičnim DNK mutacijama koje se dogode prilikom podele matičnih ćelija, onda promena načina života i običaja može da bude ogromna pomoć u sprečavanju nekih vrsta raka, ali ne mora biti toliko efikasna za razne druge vrste", rekao je on.

"Treba da usmerimo više resursa na nalaženju načina za detekciju takvih tipove raka u ranim, izlečivim fazama", dodao je Tomazeti.

Posle rezultata ove studije, postavlja se pitanje - da li je vreme da se veselimo, jedemo i pijemo šta želimo bez ikakvih briga? Odgovor je, kako navodi autor teksta, naravno, ne.

Svaki vid raka ima element slučajnosti, bacanje kockica koje odlučuje da li će nečiji DNK imati mutaciju koja vodi do raka.

Studija pokazuje da su dve trećine tipova raka jednostavno rezultat slučajnosti. Ali ostala jedna trećina i dalje je u velikoj meri pod uticajem životnih izbora koje pravimo.

Suviše pića, vremena provedenog na suncu ili preterana težina znače da se povećavaju šanse da obolimo. Treba se podsetiti da je pušenje uzrok petine svih slučajeva raka na svetu.

-- Pročitajte i Rak je i pitanje vaših izbora, razmislite pred 2015. --

Rezultati ove studije podsećaju nas da je rak često samo rezultat loše sreće i da je jedina opcija rana detekcija.

Ti nalazi ne treba da budu izgovor da se odmah odustane od novogodišnjih obećanja za zdraviji način života.

U SAD 6,9 odsto ljudi dobije rak pluća, 0,6 odsto rak mozga i 0,00072 odsto rak grla u nekom trenutku u životu.

Otrovne supstance iz dima cigareta mogu da objasne zašto je rak pluća rasprostranjeniji. Međutim, digestivni trakt je izložen mnogo većoj količini toksina nego mozak, pa ipak tumori mozga su tri puta učestaliji nego tumori creva.

Foto: pixabay.com