Ciljana terapija raka dojke

Uprkos brojnim dostignućima u oblasti medicine, rak dojke je i dalje, izgleda, nezaustavljiv. U poslednjih 50 godina u porastu je i obolevanje, ali, nažalost, i umiranje od ove bolesti. Svaka osma žena u razvijenim zapadnim zemljama, i svaka 11 u našoj zemlji suočena je sa ovom dijagnozom. Godišnje se u Srbiji otkrije kod više od 4.000 žena, a umre 1.500 obolelih.

Iako su poznati neki faktori rizika za nastanak raka dojke - prva menstruacija pre 12 godine, kasna menopauza posle 55 godine, nerađanje ili rađanje posle 35 godine, nedojenje, hormonska stimulacija koja pospešuje začeće i ona koja se uzima u menopauzi, za 70 odsto obolelih još se ne šta je tačno izazvalo bolest. Jedino je izvesno da u 10 do 15 odsto slučajeva rak dojke ima jaku naslednu komponentu.

- Žene koje imaju specifične gene koji se povezuju sa rakom dojke treba često pratiti, čak i kad nemaju opipljiv tumor, kako bi se bolest otkrila u ranoj fazi kada može u potpunosti da se izleči - kaže u intrevjuu „Novostima“ profesor dr Radan Džodić, onkološki hirurg, direktor Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije. - Operacija može da se radi i preventivno kada nema tumora, a odstranjuje se žlezdano tkivo dojki, i istovremeno se uradi rekonstrukcija. Operisane žene moraju da dolaze na kontrole doživotno, jer nakon 15 godina bolest može ponovo da se javi kod jednog do tri odsto preventivno operisanih žena. Onima koje nose gene za rak dojke, a završile su sa rađanjem, treba ponuditi preventivno uklanjanje jajnika, jer se kod naslednog oblika bolesti često javlja i rak jajnika.

Foto: Image courtesy of scottchan / FreeDigitalPhotos.net * Šta još može da bude faktor rizika za nastanak raka dojke?

- Zračenje zida grudnog koša, kod žena koje su lečene od zloćudnih bolesti kao što su limfom i leukemija, posle 10 i više godina uslovljava tzv. indukovani rak dojke, koji je obično obostran. Gojaznost takođe povećava rizik, kao i alkoholizam. I veličina dojke verovatno ima značaja, jer recimo Japanke imaju male dojke i malu učestalost raka dojke.

* Ipak, čak 70 odsto žena koje imaju rak dojke nema nijedan od pomenutih faktora rizika. Kako to objašnjavate?

- Verovatno će tek genetska istraživanja moći to da objasne. Rak dojke ne možete da sprečite, ali možete da promenite nešto u navikama kako bi se smanjila učestalost. Recimo, može da se utiče na gojaznost, stres, zdrave navike. A pošto se zna da je rak dojke najčešći u petoj, šestoj i sedmoj deceniji, i da vrhunac dostiže posle 50. godine, te grupe žena treba sistematski pregledati. Mamografski snimak može da otkrije bolest na vreme, kada tumor može uspešno da se operiše i da se dojka očuva, a žena zadrži simetričan izgled. Tada se ne rade ni disekcije pazušne jame (uklanjanje limfnih čvorova), već se samo proveravaju limfni čvorovi „stražari“, koji su prvi na udaru širenja epitelijalnog malignog tumora, kakav je i rak dojke.

* Provera limfnih čvorova „stražara“ predstavlja novinu u hirurgiji?

- Provera limfnih čvorova „stražara“ je standard za rak dojke i za melanom kože. Oko 20 odsto žena sa rakom dojke ima metastaze u pazušnoj jami, iako se na ultrazvuku limfnih čvorova to ne vidi. Njima ćemo uraditi disekciju, ostalima nećemo. Sledeći korak je da se ženama koje su imale poštednu operaciju na osnovu parametara prognoze odredi da li će primati hemio, hormonsku ili molekularnu terapiju. Onima kojima je urađena poštedna operacija (ukloni se samo deo dojke) svakako se preporučuje radioterapija.

* Da li u radioterapiji raka dojke ima nekih pomaka?

- Trenutno ovu terapiju izvodimo spolja, preko kože, ali se u svetu već radi intraoperativna radioterapija dozom od 16 do 20 greja, što je praktično četiri puta manja doza nego kad se zrači spolja, i obavlja se u jednom danu. Kada se odstrani mali karcinom dojke, a limfni čvorovi nisu zahvaćeni, stavlja se intraoperativno sonda za radioterapiju, a pacijent je i dalje pod dejstvom anestezije. Na taj način se kompletira lečenje za minimalni rak dojke, i dodaje hormonska terapija.

* Koje su novine u lečenju raka dojke koje se primenjuju nakon operacije?

- Molekularna ili ciljna terapija nam omogućava da, zahvaljujući nekim novim markerima, praktično za svakog pacijenta odredimo individualan lek. Očekujemo da ćemo u budućnosti moći iz periferne krvi da otkrijemo DNK ćelija raka, i da na osnovu analize u aparatima za genetiku tačno odredimo koji je lek adekvatan. Već sad imamo izmenjenu klasifikaciju raka dojke, a pristup svakom bolesniku je drugačiji.

* Na osnovu čega je pristup drugačiji?

- Na primer, ako pacijentkinja ima nizak stepen zloćudnosti tumora, visok nivo hormonskih receptora, HER 2 je negativan, a indeks proliferativnosti nizak (ima mali broj deoba malignih ćelija), nalazi se u najboljoj prognostičkoj grupi i njoj ne treba dati hemioterapiju, već samo hormonsku terapiju. Sa druge strane, ako neko ima pozitivne HER 2 receptore i veliki indeks proliferativnosti, dobiće poseban vid hemioterapije i ciljani citostatik u dužem vremenskom perodu.

* Da li su nam dostupni svi lekovi koji se koriste u svetu?

- Mi nemamo za sve bolesnike najnoviju generaciju lekova, ali imamo standarde u lečenju. Naravno, postoji tu još modaliteta koje treba da obezbedimo, i delova koje treba zakonski da uredimo da bi novi lekovi bili dostupni. Ali osnovni problem je novac.

* Koliko generacija smo u zaostatku za preparatima koji se već primenjuju u svetu?

- Ne kasnimo previše. Recimo, molekularna terapija, koja je budućnost, još nigde nije uvedena kao standard. Žena sa rakom dojke u Srbiji može da računa na zlatni standard, i te troškove pokriva RFZO.

* U kom procentu „zlatni standard“ može da dovede do potpunog izlečenja?

- To zavisi od stadijuma bolesti. Recimo, četvrti stadijum može da se uvede u hronicitet, ali izlečenja nema. A čak 10 odsto žena se prvi put javi na pregled u četvrtom stadijumu bolesti i na njihovo lečenje se potroši više novca nego na ostalih 90 odsto. Mi to moramo da preokrenemo, da potenciramo prevenciju, a onda ćemo imati veliki procenat izlečenih. Naravno, oni posle 10, 15 ili 20 godina mogu da dobiju novi rak dojke ili rak štitaste žlezde ili neki drugi maligni tumor, te ih stoga treba doživotno kontrolisati.

* Kada se treba javiti lekaru s obzirom na to da rani rak dojke nema simptome?

- Milimetarski rak dojke ne može da se napipa, nema tegoba, ali žena koja svakog meseca pregleda dojku može da primeti i malu promenu, i da se javi na pregled. Žena može bolje da pregleda sopstvene dojke nego bilo koji lekar.

* Kog dana u ciklusu bi trebalo da se obavlja samopregled dojki?

- Svakog meseca, između sedmog i 10. dana od početka ciklusa.

Foto: Omalix Martinez / Flickr.com

Izvor: Novosti.rs