Zaštita zdravlja u egzotici

Egipat, Turska i Dubai su sve češća odredišta za odmor. Osim za klasične agencijske turističke aranžmane,srpski turisti se odlučuju i za samostalna putovanja u te zemlje. Neophodno je biti dobro upoznat sa svim što može narušiti zdravlje.

Mnogo se može obaviti pre samog polaska na put. Posebno je važno da se za putovanje pripreme hronični bolesnici, deca i trudnice. Neke pripreme su opšte, bez obzira kuda se putuje, a neke su specifične i određene karakteristikama odabranog odredišta.

Putnička dijareja

Najčešći zdravstveni problem koji može da zadesi putnike jeste dijareja, stoga je najbitnije obratiti posebnu pažnju gde se konzumiraju hrana i piće.

Od lekova je neophodno poneti antibiotik i antidijaroik da bi putnik što pre mogao da započne terapiju.

Dijareja se smatra ozbiljnom ako se ima tri ili više stolica tokom osam sati, odnosno pet ili više stolica tokom 24 sata. Naročitu pažnju zahteva dijareja koju prate mučnina, povraćanje, grčevi, povišena temperatura ili krv u stolici.

Za takva stanja obično se prepisuje hinolonski antibiotik, i to ciprofloksacin dva puta dnevno ili levofloksacin od 500 mg jednom dnevno tokom tri dana. Hinoloni se generalno dobro podnose, ali povremeno mogu prouzrokovati osetljivost na sunce i ne primenjuju se kod dece, trudnica i osoba koje su alergične na hinolone.

Alternativna terapija je rifamiksin od 200 mg tri puta dnevno ili azitromicin od 500 mg jednom dnevno. Rifamiksin ne bi trebalo da uzimaju osobe koje imaju povišenu temperaturu ili krv u stolici, kao ni trudnice i deca mlađa od dvanaest godina. Azitromicin se ne primenjuje kod pacijenata koji su alergični na eritromicin i druge makrolide.

Antidijaroici poput loperamida ili difenoksilata treba da uspore učestalost stolica, ali ne i da potpuno zaustave crevnu peristaltiku. Ti lekovi se ne primenjuju kod dece mlađe od dve godine. Terapijska opcija za trudnice u tretmanu putničke dijareje jeste azitromicin ili antibiotici treće generacije cefalosporina.

Većina putničkih dijareja je takva da ne zahteva antibiotike i antidijaroike, već samo odgovarajući unos tečnosti. Međutim, ako je dijareja ozbiljna i praćena krvavom stolicom, povišenom temperaturom i groznicom, jakim bolom u stomaku, ili ako traje više od 72 sata, medicinska pomoć je neophodna.

Iako su efikasni, antibiotici se ne preporučuju kao profilaksa zbog mogućih neželjenih efekata i razvoja rezistentnih sojeva bakterija, osim kod imunokompromitovanih osoba, kojima se i savetuju.

Nekada se desi da su na putovanju neophodni lekovi koji se ne ponesu sa sobom. Ako se taj lek može kupiti bez recepta, potrebno je posavetovati se sa farmaceutom.

Hrana i piće

Da bi se što više smanjila verovatnoća da će se doći u kontakt sa uzročnicima putničkih infekcija, neophodno je poštovati određene higijenske preporuke. Vodu sa česme ne treba piti dok se prethodno ne prokuva, filtrira ili hemijski ne prečisti. Alkoholna i osvežavajuća pića ne treba hladiti kockicama leda koje zasigurno potiču od neprečišćene vode sa česme.

Preporuka je da se jede samo voće i povrće koje je oljušteno ili kuvano. Opasno je jesti kuvanu hranu koja stoji nekoliko sati na sobnoj temperaturi. Kupovina hrane i pića sa uličnih kioska gotovo se svuda smatra rizičnom. Sirovo ili nedovoljno termički tretirano meso i ribu ne treba jesti. Neke vrste ribe mogu sadržati otrovne biotoksine čak i ako su termički obrađene i nikad ne treba konzumirati barakudu.

Zaštita od insekata i krpelja

Tokom poseta ruralnim predelima neophodno je nositi dugačke rukave, dugačke pantalone i šešire, a u nekim situacijama i čizme, u koje treba uvući nogavice. Na zdravu kožu obavezno nanositi repelente koji sadrže 25-50 odsto deet (n,n,-diethyl-3-methylbenzamid) ili 20 odsto pikaridina, ali ne na oči, usta ili otvorene rane. Proizvodi koji imaju nižu koncentraciju repelenta zahtevaju češću primenu, a oni sa višom koncentracijom deet povećavaju rizik od neurološke toksičnosti, posebno kod dece, a ne pružaju bolju zaštitu.Deet i pikaridin ne primenjuju se kod dece mlađe od dve godine.

Dodatna zaštita postiže se primenom sredstava sa permetrinom na odeću, obuću i mreže na krevetima, tamo gde postoje. Centralna klima, kao i mreže na prozorima određenog dijametra, bolji su vid zaštite.

Posle izleta na mesta na kojima postoji opasnost od krpelja neophodno je proveriti čitavu površinu tela i ukoliko se krpelj nađe, izvaditi ga pincetom. Mnoge bolesti koje se na taj način prenose mogu biti prevenirane ako se krpelji brzo uklone.

Specifičnosti zemalja u koje se najčešće putuje za svaku zemlju karakteristične su neke bolesti. Lista bolesti koje mogu zadesiti ljude na putu nikad nije konačna, bez obzira na kom se delu planete putnik nalazi. Zato navodimo neke od onih koje se mogu javiti u zemljama koje se sve češće biraju za odmor, a to su Egipat, Turska i Ujedinjeni Arapski Emirati.

Egipat

Bolesti koje prenose insekti u ovoj zemlji jesu denga hemoragična groznica, filarijaza i leišmanijaza. Zaštita od ujeda insekata istovremeno je i zaštita od tih bolesti.

Shistosomijaza je parazitska infekcija uzrokovana parazitom shistosoma, koji izaziva hroničnu upalu mokraćne bešike. Taj parazit živi u vodama u ovoj zemlji, posebno u delti Nila, ali i na drugim mestima.

Preporuka je da se ne praktikuju plivanje, rafting i druge sportske aktivnosti u jezerima, ribnjacima, potocima, rekama.

Posle svakog kontakta sa vodom koja bi mogla biti kontaminirana neophodno je dobro se istrljati i osušiti peškirom da bi se smanjila mogućnost od shistosomijaze, ali to svakako nije pouzdana prevencija.

Kupanje na plažama Mediterana i Crvenog mora ne nosi tu opasnost jer su one generalno nezagađene, kao što je bezbedno i kupanje u dobro hlorisanim bazenima.

Ostale infekcije koje mogu zadesti putnike, naročito one koji se duže zadržavaju u tom području, jesu tuberkuloza, hepatitis b i c (prevalenca je > 15 odsto u Egiptu).

Marta 2006. godine Svetska zdravstvena organizacija proglasila je Egipat zemljom u kojoj je iskorenjen polio, mada ima slučajeva ulaska obolelih iz okolnih zemalja.

Virus ptičjeg gripa otkriven je među živinom u Egiptu 2006. godine, kada su obolevanje i smrtni ishodi zabeleženi među ljudima. Stoga je neophodno izbegavati sve kontakte sa pticama, uključujući i domaću živinu tj. kokoši i patke kao i divlje ptice, odnosno farme živine i pijace gde se mogu naći žive ptice.

Opasnost od malarije u Egiptu je vrlo mala. Profilaksa se ne preporučuje.

Turska, Dubai

Na Srednjem istoku, posebno u zemljama koje izlaze na Mediteran, može se javiti bolest kutana leishmanijaza. Pouzrokuju je paraziti leishmania, prenose leteći insekti papatači, a manifestuje se na koži. U tim krajevima postoji rizik da se oboli i od visceralne leishmanijaze, koja se manifestuje kao oboljenje unutrašnjih organa, na primer slezine, jetre, koštane srži. Ona se ređe javlja samo u nekim oblastima u Turskoj.

Virus Zapadnog Nila tj. rna virus iz porodice flaviviridae prenose komarci. Kod većine zaraženih nema simptoma. U slučaju manifestne infekcije simptomi su temperatura, slabost, mučnina, povraćanje, izrazita mialgija, artralgija i glavobolja. Manje od jedan odsto inficiranih ima teške neurološke sindrome: meningitis, encefalitis ili flakcidnu paralizu. Zaštita od ujeda insekata istovremeno je i zaštita od tih oboljenja.

Male boginje i dalje se javljaju u ovom regionu, kao i polio, mada ređe. Obolevanje od virusa ptičjeg gripa, takođe, je zabeleženo. Moguće je i obolevanje od bruceloze, a neki slučajevi su zabeleženi u Dubaiju. To je oboljenje domaćih i divljih životinja koje se prenosi na ljude direktnim kontaktom sa životinjom ili konzumiranjem mlečnih proizvoda od nepasterizovanog mleka. Početni simptomi su slabost, povišena temperatura, groznica, a mogu se javiti i bolovi u nogama, depresija, zamor.

Malarija

Malarija je parazitska infektivna bolest čiji je izazivač parazit roda Plasmodium, koji prenosi komarac. Opasnost od tog oboljenja postoji u Turskoj, i to u blizini granice sa Sirijom. Za one koji putuju u tu oblast preporučuje se profilaksa. Najveća opasnost od inficiranja traje od maja do oktobra.

Simptomi tog oboljenja su povišena temperatura, drhtavica, preznojavanje, glavobolja, bolovi u telu, mučnina i povraćanje, zamor. Oni mogu javiti od sedam do devet dana posle ujeda inficiranog komarca. Ako se povišena temperatura javi u prvoj nedelji putovanja, malo je verovatno da potiče od malarije, ali, u svakom slučaju, treba potražiti lekarsku pomoć.

Malarija može dovesti do anemije i žutice. Infekcija Plasmodium falciparumom, ako se brzo ne tretira, može dovesti do oštećenja bubrega, kome i smrti. Putnici se mogu inficirati virusom malarije čak i ako koriste zaštitna sredstva. Bolest se može razviti i godinu dana od povratka s puta iz malaričnih oblasti, tako da je neophodno tražiti pomoć ako se povišena temperatura javi tokom narednih godinu dana i uvek informisati doktora o putovanju.

Tokom više godina, lek izbora bio je hlorokin, koji nije skup i dobro se podnosi. U profilaksi, preporučena doza je 500 mg nedeljno, nedelju-dve pre putovanja, tokom putovanja i četiri nedelje posle povratka. Hlorokin može prouzrokovati slabije neželjene efekte, uključujući gastrointestinalne tegobe, glavobolju, vrtoglavicu, poremećaj vida i svrab, dok ozbiljnije neželjene reakcije nisu uobičajene. Drugi izbor jesu lekovi meflokvin, atovakvone/proguanil i doksiciklin.

Meflokvin se uzima jednom nedeljno u dozi od 250 mg. Terapija se započinje nedelju-dve pre puta i primenjuje i tokom putovanja i četiri nedelje nakon povratka.

Meflokvin može prouzrokovati neuropsihijatrijske simptome, uključujući mučninu, povraćanje, nesanicu i noćne more. Retko se javljaju ozbiljne reakcije poput depresije, anksioznosti, psihoze, halucinacije. Ne bi ga trebali koristiti pacijenti koji su imali neurološki ispad, pate od psihijatrijskih bolesti, poremećaja provodljivosti u miokardu, ili imaju alergije na hinin ili hinidin.

Atovakvone/proguanil je kombinacija koja je skoro dokazana i uzima se jednom dnevno.

Terapija se započnje dva dana pre puta, uzima se tokom puta i sedam dana nakon povratka. Neželjena dejstva leka uglavnom su blaga i uključuju abdominalni bol, mučninu, povraćanje, glavobolju, dijareju i vrtoglavicu. Ozbiljna neželjena dejstva leka su retka.

Doksiciklin je efikasan, ali može pojačati reakciju na sunce, što ograničava njegovu primenu u tropskim krajevima.