Inkluzija, škole i posebne potrebe

Iako je u Srbiji inkluzija zvanično zaživela, polazak dece sa posebnim potrebama u prvi razred nosi sa sobom brojne dileme, pa su roditeljima saveti stručnjaka uvek dragoceni.

Prikazati ovde celokupan tekst članka

Pošaljite komentar

  1. Najveći problem naše prosvete je što je sa inkluzijom ušla potpuno nepripremljena. Vezuju nas sa finskim programom a to uopšte nije tačno. Prošle godine je grupa prosvetnih radnika bila u Finskoj upravo zbog inkluzije i ono što se tamo radi je u totalnoj suprotnosti sa ovim što mi ovde radimo. Deca sa mentalnim problemima nemaju uopšte pristup redovnim školama već idu u specijalne škole i sa njima rade ljudi koji su školovani za to. Pod inkluzijom u Finskoj se podrazumeva rad sa decom koja slabije napreduju od ostalih (imaju trojke i dvojke) pa sa tom decom rade predmetni natavnici i kad oni dostignu nivo znanja ostalih vršnjaka iz odelenja oni nastavljaju da rade po redovnom planu. U Sloveniji pre nego je uvedena inkluzija u škole trebalo je 7 godina pripreme, svaka škola je zaposlila defektologa, pedijatra, logopeda i napravila je tim ljudi koji će da radi sa takvom decom Ovde govorim o mentalno zdravoj deci. U školi u kojoj radim imamo 10 deteta sa višestrukom ometenošću u razvoju. Ta deca nam u odeljenju vrše malu i veliku nuždu, skidaju se, puštaju neartikulisane glasove, cepaju knjige i sveske zdravoj deci i još mnogo drugih stvari. Kako u takvom odeljenju raditi sa normalnom i zdravom decom. Roditelji dece sa smetnjama treba da shvate da njihovoj deci nije mesto u redovne škole sa zdravom decom već da postoje specijalizovane ustanove i u njima školovani ljudi koji mogu pomoći njihovoj deci, a ne učitelji koji nisu školovani za rad sa takvom decom.
    (brado, 31. oktobar 2013 21:10)

    # Link komentara

  2. Inkluzija je odlična stvar u zemljama sa dobrim standardima. Na žalost onakvu inkluziju kakvu svako od nas stručnjaka zagovara i želi svakom detetu sa poteškoćama u razvoju teško je u Srbiji sprovesti. Ostaje pitanje da li je inkluzija o kojoj mi danas govorimo "Strategija ili eksperiment". Da ne pominjemo da u ovom procesu nisu prepoznati stručnjaci koji se po svom opredeljenju bave decom sa smetnjama u razvoju različitih tipova. Na žalost iz neznanja se sve svodi na logopeda koji je JEDINO KOMPETENTAN U OLASTI GOVORNE PATOLOGIJE a moramo priznati da je to najmanji procenat u okviru populacije dece sa poteškoćama u razvoju. Gde su deca sa autizmom, MR, slabovida, slepa gluva, nagluva deca sa telesnim smetnjama...Kakve veze logoped ima sa svima njima?
    POTREBNI SU NAM DEFEKTOLOZI RAZLIČITIH PROFILA u institucijama kao što su škole, vrtići, Domovi zdravlja, bolnice, savetovališta...
    (Danijela, 30. avgust 2012 14:57)

    # Link komentara

  3. Ne mozete takvo dete skoro nista nauciti kada u odeljenju imate 30 i vise ucenika. Da imate 4-6 takvih ucenika mogli biste nesto uraditi, ali opet mnogo manje od nekog ko se skolovao za rad sa takvom decom. Budite sigurni da necu zanemarivati ostale ucenike zato sto u odeljenju imam nekoga ko mumla, peva, mase rukama, skace, udara se, povremeno ne zna gde se nalazi, ne razume prostu recenicu i sl. Takva deca ponekad treba da idu u redovnu skolu, obicno radi socijalizacije, ali mnogo cesce bi za njih bilo bolje da idu negde gde ce intelektualno napredovati. Ne radi se tu samo o zeljama ili skolovanju za rad sa takvom decom, problem je sto njima treba posvetiti mnogo vremena, a tog vremena na casu nema. Danas o prosveti odlucuju ljudi koji nikada nisu radili kao nastavnici. Jasno mi je da Obradovic misli da njegov Megatrend sprovodi inkluziju (i to u profesorskom kadru), jer on ne zna sta u praksi znaci fraza "dete sa posebnim potrebama". Kad vec on meni otezava posao i radi protiv interesa ucenika i prosvete (a zasto i ne bi kad je u ociglednom sukobu interesa), evo i ja cu njemu: ne upisujte Megatrend, skoro niko vas sa tim fakultetom nece zaposliti ako nemate debelu vezu, raspitajte se. Bolje zavrsite neku priznatu visu skolu, ako vec niste za fakultet.
    (VV, 30. avgust 2012 00:23)

    # Link komentara

  4. moj decak ima 21 godinu, ima vise dijagnoza-rpm, slabovid, vizuo-motorna koordinacija mu je losa i epilepsiju. Kada sam cula za roman Godina prodje, dan nikad, bila sam zatecena! Moj zivot se svodi na tu recenicu. U mom gradu do pre desetak godina nije bilo defektologa, logopedi nisu prihvatali ovakvu decu, tako da smo suprug i ja vodili dete u Beograd. Nisam nikada radila, jer ni u obdaniste ga nisu primili, ali sam sa njim jako puno radila, a kad god smo imali malo para placali smo i psihologa i fizioterapeuta, lekare ... Postigli smo neke rezultate sa njim, pa nam je psiholog koji je radio u jednoj od skola rekao da ga upisemo u istu, a ne u specijalnu. Prolazeci pored skole videh devojcicu slicnu nasem decaku kako stoji u dvoristu sama, uplakana, a ostala deca su se igrala. Mozda sam tek tada shvatila da moje dete ne moze da se uklopi u takvu sredinu i upisala sam ga u specijalnu skolu. Na zalost i tu je potreban individualan rad. Najteze od svega je sto 90% lekara, strucnjaka i drugih ljudi optuzuje roditelje za sve sto dete uradi, kaze, za sve sto ne zna, uvek je problem prezasticenost! Zato kod nas treba pricati o inkluziji, objasniti SVIMA da su ta deca predivna, puna ljubavi, da ih treba voleti, a oni to visestruko uzvrate. Mislim da nasa sredina nije dorasla primeni inkluzije, a stanje se godinama popravlja. Mogla bih roman napisati, a sve ovo pricam iz iskustva. A najveci deo ovakvih porodica jedva prezivljava, a to je takodje jako bitna tema...
    (milena, mama, 29. avgust 2012 22:55)

    # Link komentara

  5. Ja sam mama devojcice od 3 i po godine, a zatim nastavnik matematike u redovnoj skoli. Devojcica mi slabo prica i sumnjaju na autizam. ide u redovan vrtic. Smatram da je redovno obrazovanju stimulativnije za rad sa decom koja imaju neki problem. Ta inkluzija lepo funkcionise u Finskoj jer: Skole MORAJU da zaposle adekvatan strucan kadar za rad sa takvom decom, roditelji imaju personalnog asistenta, nema ih 30 u razredu. Inkluzija je lepo zamisljen projekat za koji je neko dobio pare , ali nazalost u Srbiji to ne moze da funkcionise. Ja ne mislim da posle 2-3 nedelje kursa sam strucna za rad sa decom sa posebnim potrebama. To nazalost vise kazem kao roditelj jer imam takvo dete. I mo detetu bi vise odgovaralo da ima u vrticu logoped i defektolog! Logopedi , defektolozi, surdopedagozi,...ne trebaju samo deci u skoli, vec i nastavnicima i roditeljima, a nazalost nema se para za decu, ali ima za Satelite, Kovacevice,...Mozda bih i ja kao nastavnik trebala da posaljem logoped , defektologe,..na kurs od 2-3 nedelje iz matematike pa da ocene moje ucenike! naravno da to nije resenje problema, jer treba svi zajedno da radimo kako bi deci bilo bolje, a ne da se problem prebacuje sa jedne ustanove, resora,...na drugi i tako ukrug. Sto vise dece treba staviti u redovne skole, defektolozi i logopedi nam ne trebaju,...najbolje ukinuti FASPER...i tako cemo ustediti pare na deci. A logopedi ce svoje tretmane da prebace u skole i ustede pare iz Republickog Fonda za Zdravstvo!
    (Marija, 29. avgust 2012 22:50)

    # Link komentara

  6. Dokle vise da osobe koje nemaju dovoljna saznanja moraju sve nas da uce metodikama rada i potrebama deteta, a nemaju dana iskustva u ucionici i radu sa njima, zasto se ti strucnjaci ne zapitaju kako to da do sada DILSove obuke, istrazivanja sa terena i problemi nisu izasli u javnost da se o njima raspravlja jer znaju da su rezultati sprovodjenja ovako zamisljene inkluzije porazavajuci po njih i da su pare koje su uzeli procerdane , zasto sva ta dokumenta nisu predstavljena na javnim debatama, gde mozemo videti kakva su misljenja nastavnika, ucitelja, roditelja i dece o ovako lose pripremljenoj inkluziji nego se i dalje kriju po fiokama li montiraju price.
    Niko nije protiv inkluzije a najmanje mi defektolozi koji insistiramo na ukljucivanju dece u vrsnjacka okruzenja jer to je cilj naseg rada sa njima, ali kritikujuci spec skole da su skupe a sada napraviti duplo skuplji model za koji nasa drzava koja je motor Balkana nece imati jos narednih 20 godina,velika parodija.Moramo
    1. Insistirati da se utvrde odgovorni ljudi iz Ministarstva koji su prokockali pare koje treba da vracaju nasa deca kako bi sebi omogucili honorare a sve ostalo ostavili nedovrseno
    2. insistirati da svaka skola u strucnom timu ima po jednog defektologa
    3. ukinuti doedukacije na FASPERU(da prestanu da degradiraju svrsene studente)
    4. promeniti strukturu IRK i zahtevati defektologa kao stalnog clana
    5. Hrvati su sve ovo uradili do detalja ali mi izmisljamo nesto sto niko nema niti moze da plati
    (Fasperovac, 29. avgust 2012 22:14)

    # Link komentara

  7. Dodacu jos da interresorne komisije imaju naredjenje da svu decu salju u skole bez obzira na sposobnosti. Na taj nacin se sprecava gasenje specijalnih skola. Na zalost, ma koliko bili fleksibilni neka deca zbog svog stanja jednostavno nisu u mogucnosti da pohadjaju skolu, vec im je osim tog klasicnog sedenja u klupama potrebno omoguciti aktivnosti primerene njihovom stanju. Nisam ja za to da bilo ko ostaje bez posla, vec da se napravi bolji okvir koji bi od specijalnih skola i razvojnih grupa napravio resursne centre ili jednostavno da kazem bazu. Medjutim, defektolozi kao struka potpuno su zaobidjeni u procesu inkluzije. Krivice ima i kod defektologa ali i u tome sto lekari i psiholozi sa nipodastavanjem gledaju ka toj struci. Ali, samo oni koji su direktno u praksi i svakodnevno rade sa tom decom znaju do tancina koje su potrebe tog deteta. To ne moze da zna ni jedna komisija ma ko god je sastavljao.
    Inace, neko je napisao da ce personalni asistenti biti sa srednjom skolom. Greska je u terminu, u pitanju su pedagoski asistenti. Koji ce naravno biti edukovani na seminarima koje ce im drzati ko zna ko, ali sigurno neko ko je vrlo malo ili skoro nikad nije radio u praksi sa decom koja imaju razlicite smetnje u razvoju. Da li bi voleli da sa vasim detetom radi neko ko je zavrsio recimo srednju kozarsku?
    A o asistivnim tehnologijama, stanovanju uz podrsku a i samoj inkluziji kojoj je cilj dobrobit deteta a ne primena radi primene verovatno jos nije vreme da se govori.
    (Oligofrenolog, 29. avgust 2012 21:10)

    # Link komentara

  8. Evo jos nekih detalja. Nekadsnju komisiju za razvrstanje zamenila je interesorna komisija. Nekada su lekar specijalista odgovarajuće grane medicine i defektolog odgovarajuće struke bili povremeni članovi, dok ih danas nema u sastavu interresorne komisije. Cak ni izvestaj defektologa koji svakodnevno radi sa detetom nije merodavan, vec se na osnovu jednog vidjenja deteta daje ocena i misljenje da li dete treba da ide u redovnu ili specijalnu skolu. Upis u vrtic je drugaciji i tu se obicno roditeljima preporucuje redovan vrtic dok se mogucnost upisa deteta u razvojne grupe potpuno zanemaruje. Verujem da roditelji imaju razlicita iskustva sa razvojnim grupama, da im nekada deluju i suvise depresivno a i da upisivanje deteta u redovan vrtic nekada sluzi i kao prividno resenje roditeljima da njihovo dete nema problem. Medjutim, upravo bi prvo dolazak u razvojne grupe bio pravi put jer se vrlo cesto desava da deca tamo zavrsavaju sa pet ili sest godina, kada su roditelji isprobali gotovo sve i tek na kraju dosli tamo gde je trebalo da budu na pocetku. U razvojnim grupama je broj dece od 4-6 i svakom detetu se moze pruziti puna paznja, detaljno utvrditi njegove preostale sposobnosti i na osnovu njih kreiran vaspitno obrazovni plan. Ako se roditelj odluci za razvojne grupe uvek bi trebalo da se raspita, obidje objekat i dobro je ako su razvojne grupe blizu redovnog vrtica jer se stalno organizuju aktivnosti koje obuhvataju decu iz redovnih grupa i onu iz razvojnih.
    (Oligofrenolog, 29. avgust 2012 19:43)

    # Link komentara

  9. Inkluzija podrazumeva prilagodjavanje sredine (skole, nastavnika i svih ostalih) potrebama deteta. Na nasu zalost, ovaj humani koncept koji se polako razvijao u zemljama zapadne Evrope ovde je uveden bukvalno preko kolena a najvise da bi se opravdala sredstva koje su dobijana iz EU da bi se realizovali razni projekti vezani za inkluziju. Pa smo tako dobili da je jedna od potpisnica brosura o inkluziji koje stampa Ministarstvo diplomirani orijentalni filolog ili vam seminar o tom famoznom IOP-u drzi profesorka Nemackog koja ni na jedno konkretno pitanje nas koji smo se skolovali da nesto tako i pisemo nije umela da odgovori. Nemojte se ljutiti na profesore i vaspitace u vrticima jer oni jednostavno nisu edukovani da rade sa tom decom. Cak i da jesu, u razredu koji ima dvadeset i kusur djaka ili predskolskoj grupi sa tridesetpetoro dece nemoguce je ovoj deci pruziti adekvatnu paznju i sa njima raditi kvalitetno, ma koliki da su im potencijali. Ona zahtevaju individualan rad, sto zahteva prisustvo defektologa (ne samo oligofrenologa, vec i drugih smerova u zavisnosti od stanja deteta). U predskolskim ustanovama je i moguce dobiti defektologa koji ce pratiti i raditi sa detetom, dok je to veoma tesko kada je u pitanju skola, a ako se ne varam u nekoj bliskoj buducnost bi trebalo da zazivi zamisao da osobe sa bilo kojom zavrsenom srednjom skolom mogu da postanu personalni asistenti. Ovako zamisljena inkluzija vrlo brzo ce propasti. A za tako nesto niko nece snositi odgovornost.
    (Somatoped, 29. avgust 2012 19:15)

    # Link komentara

  10. (fizicar, 29. avgust 2012 14:49)
    To sam kolega i napisala, pročitajte pažljivo. Ponavljam, neću ga ništa naučiti jer ne znam da ga naučim, jer ni mene nisu naučili. Tražim i želim da me nauče da bi ga naučila. Prosto, kolega fizičaru.
    (hemičarka, 29. avgust 2012 18:05)

    # Link komentara

  11. Tačno je da na tzv.edukacijama nastavnici nisu naučili ništa. Možemo postaviti pitanje zašto, ali bolje je postaviti pitanje na koji način pomoći odraslim ljudima koji treba da prihvate koncept celoživotnog učenja kao sveto slovo. Sam proces inkluzije je traljavo počeo, loše vođen i naravno da imamo ovakve probleme neprihvatanja inkluzije ne stručnih radnika, a na kraju ni roditelja, jer zašto bi oni slali dete u školu gde će biti lošije tretirani od druge dece, kad postoje specijalne škole gde su ova deca oslobođena ovog pritiska. Naravno, u celom procesu niko se ne pita o najvećem interesu deteta, što bi trebalo da bude osnovni princip svake ustanove i svakog iole kompetentnog stručnjaka. Srbija je društvo u tranziciji. U Srbiji još uvek funkcionišu specijalne škole i zato je kod nas još uvek na snazi delimična inkluzija. Ali mi moramo kao društvo stremiti ka potpunoj inkluziji, kako bi se menjali i na taj način omogućili da svima bude dobro. Tako jedna hemičarka mora da iskaže svoj stav, ali stav je promenljiva kategorija i nadam se da će ona i drugi kao ona uspeti da prevaziđu zatvorenost prema različitostima, a to se najbolje popstiže edukacijom. Zato defektologe u škole, a nastavnike na dodatnu edukaciju, jer očigledno ovo do sada ne valja, a podsetiću Vas sve da smo svi u ovu struku ušli zbog empatije prema deci, pa valjda se to odnosi na svu decu kakva god bila!
    (Mr.T!, 29. avgust 2012 16:47)

    # Link komentara

  12. Ni psiholog ni pedagog nisu obuceni da rade sa decom sa posebnim potrebama u obrazovnom sistemu, pa cak ni logopedi (oni su klinicki kadar).. a kamoli neko ko je zavrsio prirodne ili tehnicke nauke pa predaje kao nastavnik na nekom predmetu. Zasto sam ja studirao pet godina defektologiju, slusao metodike matematike, srpskog, pozn.p., likovnog, fizickog, ... drzao casove, spremao specijalne programe za nastavu... a? I uvek sam se pitao, kako neko ko nije kompetentan za neku temu stavlja sebe iznad sopstvene kompetentnosti?! Inkluzija, pre svega ukljucuje defektologa u skolu (drustvo), pa zatim dete.... ironija! Napravite zakon koji omogucava detetu da se pravilno razvija i obrazuje!
    (Rodni, 29. avgust 2012 16:14)

    # Link komentara

  13. Sve dok se konačno ne zagrebe po površini i DEFEKTOLOZI, koji su JEDINI stručan kadar koji može da se nosi sa ovom situacijom, ne povežu sa nazovi 'timom' koji treba da pomogne deci (svoj deci), apsolutno ništa od ove priče neće biti... Samo mazanje kao do sada i još veća patnja onima kojima, tobože, želi da se pomogne
    (JelenaF, 29. avgust 2012 16:14)

    # Link komentara

  14. Inkluzija nije nikakvo resenje.
    Ja sam profesor u jednoj srednjoj skoli i mogu vam reci da s obzirom kakva su deca danas, bezobrazna, samoinicijativna, podrugljiva, takvo jedno dete sa smetnjama moze samo da prodje kroz veliko odbacivanje vrsnjaka, podsmeh da ne pricam o fizickom zlostavljanju.
    S druge strane dete sa smetnjama u razvoju moze da ometa nastavu, ni samo ne moze da isprati program rada a neretko da ispolji neki vid agresije.
    Smatram da treba raditi sa takvom decom ali izricito nakon obrazovanja posebnih ustanova gde ce raditi oligofrenolozi koji jedini i jesu strucni za tako nesto. Uz potpunu posvecenost. I nemojte smatrati da je lose po njih napraviti podelu, kada nesto ne funkcionise jednostavno treba napraviti kompromis. I NIKAKO nastavnici i profesori ne mogu kroz tu kako nazivate ,,obuku'' proci kroz SVE ono sto je neophodno za rad.
    I onako ce nam drzava funkcionisati samo onda kada budu svi radili poslao za koji su kompetentni. Mada to je verovatno nikad.
    (igo, 29. avgust 2012 15:43)

    # Link komentara

  15. Imam u odeljenju decu sa posebnom potrebama, pisem 4 IOP-a (iako bi po pravilniku smelo najvise 2, ali ko pita). Nemam problem da prihvatim takvu decu i da radim sa njima... Ali... nama treba pomoc: kako mislite da je moguce posvetiti se svima u toku nastave i prosecnima, i nadarenima i deci sa teskocama (a imam ih 30 u odeljenju)? Iako se beskrajno trudim, neko je u toj prici uvek zapostavljen... Uz defektologe koji bi stalno bili prisutni i koji bi se fokusirali samo na decu sa teskocama u ucenju i ponasanju, svima bi nam bilo lakse! Zakonom i jesu predvidjeni asistenti, ali drzava naravno nema novca... Koga briga za decu i prosvetne radnike?
    (Uciteljica, 29. avgust 2012 15:23)

    # Link komentara

  16. Inkluzija bi bila prihvatljivija kada bi u svakoj školi radio po jedan oligofrenolog. Ipak su oni najkompetentniji za rad sa decom sa razvojnim poteškoćama...
    (Aca Farmerka, 29. avgust 2012 15:05)

    # Link komentara

  17. Jelice, hoću da me nauče kako da radim sa takvom decom, da mi daju jasna upustva, a nisam ih dobila. Prosto je tako, novac dobijen za taj projekat je potrošen na šetkanja komisija po EU, a bolje je bilo da su nas nastavnike edukovali. E to je problem, mi nismo naučeni. Zašto moje NEznanje poredite sa NEželjom?
    (hemičarka, 29. avgust 2012 14:53)

    # Link komentara

  18. "Ali ga neću ništa naučiti, jer ne znam da radim sa takvom decom.
    (hemičarka, 29. avgust 2012 09:55)"

    Hemicarka, kad god sam rekao, za bilo sta u zivotu, ja to necu uspeti, zaista nisam uspeo.

    Na Vasem mestu ja bih rekao da ocekujem da ce biti velikih problema u nastavi jer nisam obucen niti pripremljen za rad sa decom ometenom u razvoju, niti je program tome prilagodjen. Trazio bih da me neko obuci i prilagodi program. Dok god tvrdimo da to ne mozemo i ne sagledamo da ne samo mozemo, vec i moramo, nista nece biti bolje.
    (fizicar, 29. avgust 2012 14:49)

    # Link komentara

  19. Tim za individualno – obrazovne potrebe deteta postoji i u mojoj skoli, samo sto roditelji odbijaju saradnju. Uglavnom nam prete tuzbom i batinama. Nastavnici nisu obuceni za rad sa decom sa posebnim potrebama. Uglavnom idemo na seminare, na kojima nam psiholoskinje, pedagoskinje i ostale feministinje prodaju maglu. Pricaju kako je to savrseno uredjeno u Svedskoj, Nemackoj (imamo iste zivotne standarde); na nasa pitanja izbegavaju odgovore. I naravno, neko za prepisivanje ovih neprilagodjenih programa iz Evrope i drzanje seminara zgrce ogromne pare!
    (nina, 29. avgust 2012 14:46)

    # Link komentara

  20. Danas sam prebacio dete iz redovne u specijalnu skolu,teska srca ali sam morao.Inkluzija u Srbiji je uzasno daleko zbog stavova kakve ima Hemicarka i velikoj vecini prosvetnih radnika!
    (Nenad, 29. avgust 2012 13:48)

    # Link komentara

  21. Speciijalnih edukaore-rehabilitatora (bivših defektologa) u ovom procesu nema nigde. Osim logopeda, postoji i specijalni edukator rehabilitator koji je 5 godina učio da zna koje su specifičnosti kognitivnog razvoja, pa motoričkog razvoja, pa sluha. Imate i smer koji školuje kadrove koji se bave prevencijom nasilja. U redovnim školama svi ovi profili su retkost iako su veoma kvalitetno školovani na Fakultetu za specijalu edukaciju i rehabilitaciju, Univeryiteta u beogradu.
    U većini civilizovanih zemalja ovaj profil je prvi među jednakima kada je reč o kreiranju IOP-a i psihoedukativnoj proceni. Znači dete, roditelj, specijalni edukator rehabilitator, pedagog, psiholog, po potrebi socijalni radnik. To bi trebali da budu članovi iop tima i da zajedno učestvuju u nastavnom procesu. Dok ne budete imali u školama sve ove profile i mnogo asistivnih pomagala koje neko ume da koristi i sa tehničkog i sa metodičkog aspekta, dok nemate razvijene servise podrške, zaboravite na inkluziju. P.S "posebne potrebe" su prevaziđena terminologija
    (halmax, 29. avgust 2012 13:23)

    # Link komentara

  22. Hemicarka, sa takvim stavom, nigde necemo dogurati - uskogrudim i zatvorenim...Opustite se, to su samo deca, tako im i pridjite. Pitanje je samo da li to uopste zelite...
    Cinjenica je da ima praznina u zakonu, potrebna je praksa i pre svega dobra volja i sa strane prosvetnih radnika i roditelja.
     (Jelica, 29. avgust 2012 11:49)

    # Link komentara

  23. Jedan divan projekat koji nas osvescuje i govori nam da za nas narod mozda jos uvek postoji nade...licno poznajem ceo sekretarijat Ministarstva prosvete i indirektno ljude iz UNICEF-a koji su zaduzeni za projekat socijalne inkluzije...PONOSAN SAM NA NJIH!
    (Razume se, 29. avgust 2012 11:40)

    # Link komentara

  24. Nekoliko puta je naglaseno da je potrebno da roditelji i zaposleni saradjuju i jasno je zasto to mora da se govori iako je sasvim logicno jer je dogovoriti se ista sa vecinom njih svakom roditelju koji ima dete sa posebnim potrebama zaista nemoguce.
    Govorite o inkluziji koja je zapravo na zadnjem mestu, ali hajde da se dotaknemo nje i kazemo da inkluzija dece sa blagim autisticnim dijagnozama podrazumeva pratnju strucnjaka u skoli umesto dodatne godine u predskolskoj ustanovi, jer pobogu mi to mozemo da priustimo kao i terapije u Jovanovoj koje su ama bas za svaki dzep!

    Ovakva prica o inkluziji je jednako uvredljiva kao da ste stali i popljuvali i nas i nasu decu.
    (roditelj, 29. avgust 2012 10:43)

    # Link komentara

  25. ja nisam edukovana na fakultetu a ni kroz seminare da radim sa ovakvom decom. Prosto ne znam i u dilemi sam kako da pravim poseban program. Očito ću prelomiti, dati mu 2. i trpeću ga na času. Ali ga neću ništa naučiti, jer ne znam da radim sa takvom decom.
    (hemičarka, 29. avgust 2012 09:55)

    # Link komentara

Maslačak - u borbi za krvne sudove

23.04.2014. | Izvor: Danas.rs | Komentari: 0
Charles Harvey/Flickr.com

Osim što pospešuje rad bubrega, jetre i želuca, maslačak snižava nivo holesterola, leči čireve, ekceme i kožne bolesti.