Brzi hod mobilne telefonije

Mobilna telefonija je jedan od najpopularnijih vidova komuniciranja u savremenom svetu. Ona mobilnom korisniku pruža izvanredan telefonski servis, prenos podataka (sms, mms, faks, elektronska pošta...), konekciju na Internet, privatnost i bezbednost komuniciranja... i još mnogo toga.

Istorija: Ubrzani dugi koraci

Motorola Dyna-Tac i Apple iPhone

Na početku je sve izgledalo vrlo skromno. Moglo bi se reći da je počelo 1946. godine, kada je Švedska uvela prvu mobilnu mrežu. Reč je bila o uređaju koji se montirao u policijske automobile i koji je predstavljao svojevrsnu kombinaciju voki-tokija i telefona. S obzirom da nije predstavljao potpuno samostalan mobilni telefon, veza se ostvarivala putem centrale i operatera koji je realizovao konekciju sa traženim brojem. Uređaj je omogućavao 5–6 poziva u toku jednog trajanja baterije. Te iste godine startovala je i radiotelefonska industrija u SAD. Prvi automatski sistem počeo je sa radom 1956. godine. Motorola je 1964. unapredila mobilnu telefoniju koja se ugrađivala u kola, a kasnije su tzv. portabl-uređaji bili osposobljeni za upotrebu van kola. Ista kompanija je 1973. predstavila prototip DynaTAC (Dinamic Adaptive Total Area Coverage) portabl radiotelefonski sistem. Džepni mobilni telefoni bili su nezamislivi.

Od te prve mobilne mreže, pa do pojave prve digitalne mobilne mreže, puštene u rad 1992., tzv. GSM (Global System for Mobile Communications) standarda – prošlo je 46 godina. U međuvremenu, menjao se i izgled mobilnog telefona. Pojavljuju se aparati sve manjih dimezija, teški oko stotinak grama, koji rade na baterije i mogu da se ponesu svuda.

Sa pojavom GSM standarda označen je revolucionarni početak „digitalnog” prenosa u mobilnoj telefoniji. Mobilni telefoni koji su se koristili samo za glasovnu komunikaciju dobijaju nove, ranije teško zamislive funkcije koje pružaju nove mogućnosti. GSM standard nas upoznaje sa pojavom pod imenom SMS (Short Message Service) koja nam je postala svakodnevna potreba. Upoznaje nas sa blagodetima rominga, prenosom podataka za računar, mogućnošću da pristupamo WAP-u...

Trend mobilnosti je počeo da uzima sve više maha, a sa njime i rast potrebe za sve obimnijim prenosom podataka putem mobilnih telefona. To je, sa svoje strane, od mobilne mreže zahtevalo veći kapacitet prenosa. Tada u priču ulazi GPRS, kao novi način prenošenja podataka putem mobilnog telefona koji je doneo prekretnicu u razvoju.

Pojavljuju se telefoni sa novim funkcijama. Zanimljiv je podatak, recimo, da je Nokia prva izbacila na tržište mobilni sa ekranom u boji, a prvi telefon s kamerom predstavio je –Sharp.

GPRS (General Packet Radio Service) je tehnologija koja spaja GSM i Internet. Uvođenje GPRS-a omogućilo je šest puta brži protok podataka. Razvija se i nov servis usluga MMS – servis prenosa multimedijalnih poruka. Sada je moguće stvarati, slati i primati poruke koje, pored texta, sadrže zvuk i/ili sliku. GPRS nam je doneo niz novih primamljivih mogućnosti: brzo i lako konektovanje na Internet putem GPRS veze, stalan pristup globalnoj mreži, slanje i primanje elektronske pošte, pregled bankovnog računa mobilnim, snimanje fotografija putem ugrađenog aparata i njihovo slanje na e-mejl ili na drugi telefon koji tu opciju podržava, polifone melodije, itd.

Akcenat je stavljen na atraktivne usluge prenosa zvuka i slike informativnog i zabavnog karaktera na koje će se korisnici rado i kontiuirano pretplaćivati. Tehnologija prenosa podataka se unapređuje. Uvodi se EDGE tehnologija u GSM standard.

EDGE (Enhanced Data for Global Evolution) tehnologija donosi unapređenje prenosa podataka u okviru postojeće GSM mreže i čini ga bržim dva do tri puta nego putem GPRS-a. EDGE čak nije ni samostalan – on je dodatak GPRS mrežama i ne nudi ništa osim povećanja brzine, a predstavlja posljednju fazu komuniciranja podataka unutar GSM standarda.

Razvoj: Ubrzano uvećanje, ili...?

Sistemi treće generacije (3G) postepeno se uvode na globalnom nivou od 1999. godine, a zasnovani su na odabiru i unapređenju najboljih karakteristika fiksnih i pokretnih komunikacijskih sistema i stapanju u jedan pokretni komunikacijski sistem. 3G je omogućio brzine prenosa podataka dvostruko veće od EDGE-a, odnosno četvorostruko veće u poređenju sa GPRS tehnologijama.

Sistem 3G nam omogućuje istovremeni video-poziv između 2 aparata koji podržavaju 3G. Osim toga, 3G je doneo sa sobom još brži prenos podataka, brzi Internet, mogućnost gledanje televizijskog programa preko mobilnog telefona, slušanje muzike, gledanje video spotova i filmova. Drugim rečima, prenos multimedijske usluge u pokretu nezavisno od vremena i lokacije korisnika – bilo kada, bilo gde!

Savet ministara Evropske unije je svojevremeno predvideo da bi do kraja 2005. godine 3G tehnologija trebalo da pokrije 80 odsto evropske populacije. A u našoj zemlji?

U našoj zemlji je tek krajem 1996. godine puštena u rad prva digitalna telefonska mreža (GSM). Uvođenje GPRS-a odigralo se sedam godina potom (2003. godine), kada je, radi poređenja, tek oko 15 odsto stanovnika Srbije koristilo Internet.

Krajem 2006. godine u Srbiju stiže 3G mreža. Sa jedne strane, nakon samo 3 godine od uvođenja GPRS-a, a sa druge strane – u trenutku kada 3G postoji već 7 godina i prisutan je u više od 80 zemalja sveta. Prva je aktivira Mobilna telefonija Srbije, dok je drugi operater u Srbiji – Telenor (bivši Mobtel) – tek od 1. marta 2007. omogućio komercijalno korišćenje. U međuvremenu i kompanija VIP mobajl počela je da pruža uslege mobilnog operatera i omogućila 3G mrežu.

Međutim, paralelno sa implementacijom mreža, telekomunikacioni operateri moraju da vrše značajne promene u organizaciji procesa. Kvalitet usluge mobilnih tehnologija trebalo bi rapidno da se unapredi. Novi biznis modeli zahtevaju uvođenje u organizaciju snažnog sektora za multimedijalne usluge i razvoj ponude sadržaja kao što su TV, muzika, filmovi, radio, igre i drugo.

Sa svoje strane i Ministarstvo Telekomunikacije Srbije je raskrstilo ruke i pokrenulo se, pa je tako najavljen konkurs za WiMax licence, za korišćenje WiMax tehnologije, koja omogućava bežični pristup Internetu i pružanje telefonskih usluga.

Budućnost: Sledeća G(eneracija)

I dok se u Srbiji još uvek „navikavamo“ na 3G tehnologiju, jer nam je dostupna tek godinu dana, dotle se u svetu punom parom radi na 4G tehnologiji. Specifikacija 4G je već objavljena, a trebalo bi da zaživi već 2010. godine.

4G mreže koriste LTE (Long Term Evolution) tehnologiju koja se bazira na Internet protokolu. Teoretski maksimum prenosa je 173 Mbps, što je 25 puta više od tehnologije koja se koristi u 3G mrežama.

LTE mreža je testirana u Berlinu, u realnim uslovima, gde je bez ikakvih problema postignuta brzina je od 100 Mbps i više, što je ravno brzini prenosa koju omogućuju optički kablovi. LTE mreže koristiće antene s mogućnostima višestrukog prijema i odašiljanja, čime će se značajno povećati propusnost podataka u poređenju sa 3G-om.

U kompaniji Nokia obavezali su se da će do 2015. godine povezati oko pet milijardi korisnika novom 4G LTE tehnologijom. Predviđanja su da će LTE tehnologija kroz narednih nekoliko godina postati osnova mobilnog pristupa Internetu u Evropi i Severnoj Americi.