Ko je obeležio US open 2011? (ATP)

Uprkos velikim očekivanjima javnosti, Mardi Fiš razočarao je i došao samo do četvrtog kola, a Endiju Mariju i dalje izmiče prva Grend slem titula.

Janko Tipsarević zabeležio je jedan od najboljih rezultata u karijeri, Viktor Troicki je podbacio, a u tekstu ćemo se baviti i mladićima koji bi trebalo da predstavljaju budućnost svetskog tenisa.

Vicešampion: Rafael Nadal. Španac je u prvom meču sa Golubjevom igrao vrlo loše i momak iz Kazahstana mogao je da mu zada ozbiljne probleme samo da je imao više koncentracije i sreće u presudnim momentima sva tri seta. Međutim, kako nas je već i navikao na Grend slem turnirima, Nadal je svakim mečom dizao nivo igre, a u najboljem izdanju bio je u okršajima sa Endijem Rodikom i Endijem Marijem.

U tim mečevima kretao se izvanredno, a Rodika je naprosto oduvao sa terena prepustivši mu samo šest gemova. Marija je veoma lako ’prolazio’ na mreži i u skoro svakom ključnom poenu bio je smireniji, što mu je na kraju i donelo trijumf.

Ako je u prelomnim poenima imao psihološku prednost nad Škotom, to nije bio slučaj u finalu sa Đokovićem. Naprotiv, Nadal je bio nervozan, samo na momente agresivan, ali ključna razlika u odnosu na njihovo finale iz 2010. godine bio je servis – Španac je prošle godine servirao fantastično, čak i najbolje u karijeri, a sada mu je Novak mnogo lakše vraćao servise i dolazio do prednosti u poenu.

Na to je uticalo i pet uzastopnih poraza od Đokovića tokom finala, videlo se da Špancu nedostaje sigurnosti i samopouzdanja, a bezbroj puta je ponovljeno da vera u sebe baza Nadalova igre koja se ipak zasniva na što manjem broju grešaka.

Rafael i sam priznaje da je psihološki trenutno na vrlo lošem mestu u odnosu na Đokovića i to je glavni problem sa kojim će morati da se suoči pred njihove buduće bitke.

„On je uvek bio dobar na ovoj podlozi, a meni je uvek bilo teško da ga pobedim ovde u prošlosti. Sada nije bilo ništa drugačije jer je bolji nego ikada ranije. Ali ja idem odavde sa saznanjem da sam na pravom putu da ga pobedim“, izjavio je Rafael posle poraza u finalu.

Da li je na pravom putu, ostaje da se vidi, ali utisak je da je Đoković finale u Njujorku dobio lakše nego svih pet prethodnih.

Malo je nedostajalo: Rodžer Federer. Generalno gledano, Rodžer je u polufinalu odigrao odličan meč, ali na tako visokom nivou odlučuju nijanse. Te nijanse ranije bi uvek bile na Federerovoj strani, ali sada nije bilo tako iz dva razloga. Prvi, Đoković je briljantan i igra jednu od najboljih sezona, možda i najbolju u istoriji tenisa. Drugi, Federera je izdao servis kada je bilo najpotrebije.

Tokom cele karijere Rodžer se oslanjao na servis u najvažnijim trenucima meča – na Rolan Garosu je meč završio asom, čak je i u petom setu do meč lopti servirao neverovatno. I u dva najvažnija poena servirao je zadovoljavajuće, ali nije mnogo rizikovao. Đoković jeste i to mu se isplatilo.

Uprkos teškom porazu, Federer mora da bude zadovoljan igrom koju je prikazao u Njujorku. Congi se revanširao za poraz na Vimbldonu i u tom meču pružio je izvrsnu partiju igrajući taman onoliko koliko mu je bilo potrebno protiv tog dana veoma dekoncentrisanog Francuza.

Prvi put od 2002. godine Federer nije osvojio Grend slem titulu i ostaje da se vidi kako će to uticati na njega. Do sada je na slične izazove i blage padove u karijeri odgovarao još žešćim radom. Nema razloga da tako ne bude i ovoga puta, pa će ponovo pogrešiti oni koji Rodžera šalju u penziju.

Najveće razočaranje: Mardi Fiš. Sudeći prema igrama na američkoj turneji, tipovao sam da će se Fiš napokon dokopati polufinala u Njujorku, ali ponovo se pokazalo tačnim da pripremni turniri baš i nisu pouzdan pokazatelj. Ipak, bio sam oduševljen Fišovim napretkom, pre svega u kretanju i bekhendu. On je izgubio u osmini finala od Conge – uopšte nije sramota ispasti od Francuza, ali razočaralo je što Fiš nije umeo da iskoristi činjenicu da je raznovrsniji teniser i što mu se ruka stegla u ključnim momentima meča.

Uvek ista priča: Endi Mari. Treći put ove sezone Škot je izgubio od Rafaela Nadala u polufinalu nekog od Grend slem turnira. Bio je to možda i najbolji meč na celom turniru, videli smo duele sa osnovne linije, sudare slajsove, drop šotove i lobove, a na kraju je pobednik bio Nadal.

Mari je igrao izvanredno tokom većeg dela meča, ali bilo je tužno gledati kako olako propušta prilike do kojih je mukotrpno došao. Ipak, veliki plus za Endija jer je napokon pokušao nešto da promeni u igri – bio je neuporedivo agresivniji nego inače, imao je 44 vinera i 55 neiznuđenih grešaka. Glavni problem i dalje je isti – psihološki prilaz važnim mečevima.

Srbi u Njujorku: Posle dva plasmana u četvrto kolo (oba puta na Vimbldonu), Janko Tipsarević konačno se plasirao u četvrtfinale Grend slem turnira. I laicima je jasno da je za to najzaslužniji napredak na servisu – u duelu osmine finala sa Huanom Karlosom Fererom Tipsarević je napravio 20 asova.

Sjajan otpor pružio je i Đokoviću u četvrtfinalu, sumnjam da bi uspeo da prođe čak i da se nije povredio, ali vrlo je verovatno da bi meč otišao u pet setova. Izgleda da se Janko potpuno posvetio tenisu i da mu karijera u kasnoj fazi doživljava kulminaciju. Nadajmo se da će Tipsarević nastaviti u istom stilu.

Za razliku od Janka, Viktor Troicki je razočarao ispavši od Alehandra Falje u prvoj rundi. Viktor je ponovo iskazao boljku koja ga muči tokom cele karijere – ne može da završi meč kako treba i kako dolikuje Top 20 igraču. Ovoga puta to mu se osvetilo i neugodni, levoruki Kolumbijac oteo mu je pobedu u pet setova.

Igru Novaka Đokovića detaljno smo analizirali u posebnom tekstu.

Budućnost: Ove godine na Grend slem turnirima imali smo ozbiljne proboje mlađih tenisera – Miloš Raonić stigao je do četvrtog kola u Melburnu, a Bernard Tomić do četvrtfinala na Vimbldonu. Nikako da jedan od nesumnjivo talentovanih mladića počne da igra dobro u kontinuitetu, a ove sezone imali smo samo četvoricu igrača u glavnom žrebu sa 20 i manje godina – Dimitrova, Herisona, Tomića i 18-godišnjeg Soka, koji nije ni u prvih 500 na ATP listi.

Od svih njih najviše me je razočarao Rajan Herison – ispao je u prvom kolu od Čilića sa 6:2, 7:5, 7:6, propustio je veliki broj prilika da meč učini neizvesnijim, a utisak je i da igrački nije mnogo napredovao. servis mu je zatajio svaki put kada je bilo potrebno, a stil igre mu je pasivniji nego poslednji put kada sam imao priliku da ga gledam. Uz to, bio je previše nervozan od samog starta i olako je pravio neiznuđene greške uprkos svom stilu igre bez mnogo ravnih i napadačkih udaraca.

Grigor Dimitrov takođe je ispao u prvom kolu u tri seta od Gaela Monfisa, ali ostavio je bolji utisak. Zaista je neverovatno koliko mladi Bugarin stilom igre podseća na Federera, fizički je već sazreo i očekujem brzi napredak u njegovoj igri. Za to će mu biti potrebno mnogo rada kako bi dobio na kontinuitetu i sigurnosti, a čini se da najviše mora da popravi kretanje i da bude za nijansu strpljiviji i koncentrisaniji u toku poena.

Posle briljantne igre na Vimbldonu, Bernard Tomić je izbacio Majkla Janija u Njujorku, a u drugoj rundi je Čiliću uzeo samo tri gema. Morao je da pruži jači otpor u tom meču i Tomiću, baš kao i ostalima, nedostaje kontinuitet. Džek Sok takođe je došao do druge runde i ispao je od Rodika u tri seta.

Od uslovno rečeno mlađih tenisera najbolji rezultat ostvario je 22-godišnji Donald Jang – nekadašnji prvi junior sveta pobedio je Lacka, Vavrinku i Čelu, pre nego što je ispao od Marija u osmini finala. Uprkos sjajnom rezultatu u Njujorku, nisam siguran da Jang može da dosegne visine koje su mu se ranije predviđale, a to je Top 10 – za način igre koji gaji nije dovoljno brz, udarci mu nisu snažni, a ni servis mu nije baš na visokom nivou. Ipak, Jang je sada na 57. mestu na ATP listi i možda mu uspeh na US opena bude odskočna daska za dalju karijeru. U svakom slučaju bilo bi lepo videti novo lice u vrhu.