Sport / Nebojša Tekić 5

Magična rukometna Bundesliga

Početkom 21. veka Nemačka je od Španije počela da preotima primat u evropskom klupskom rukometu. Ova sezona donela je potvrdu da je tranzicija kompletirana - u finalu Lige šampiona sastaće se Flensburg i Kil. B92 vam predstavlja uzbudljivo takmičenje u najjačoj evropskoj rukometnoj ligi - klub po klub.

Izvor:

Sve analize pokazuju da je rukomet od prelaska u novi milenijum sport broj dva po popularnosti u Nemačkoj. Zapravo, on tu poziciju deli sa jednim sportom koji na žalost u Srbiji nije primećen, a u pitanju je bijatlon. Rukomet je inače uvek imao zapaženo mesto u Nemačkoj, ali je poslednjih godina još više porasla njegova popularnost.

Zasluge za to pripadaju i reprezentaciji koja je napokon i to tek dolaskom Hajnera Branda na mesto selektora počela da beleži dobre rezultate, koji su posle evropskog zlata i olimpijskog srebra 2004. krunisani u januaru, kad su Panceri na svom terenu postali svetski šampioni. To je već ogromno interesovanje za rukomet podiglo još za stepenik više, a brojke najbolje govore: Sad već davne 1995. sve prvenstvene mečeve posmatralo je 578.081 gledalaca da bi već 2002. poseta prešla milion – 1.029.528. Rekord iz 2005. od 1.267.197. već je potučen sa 1.400.000 navijača koji su gledali mečeve u Bundesligi od januara 2006. do istog meseca ove godine. Impresivno i impozantno. Još je zanimljivije ako se zna da većina klubova dolazi iz gradića, od kojih mnogi nemaju više od 50.000 stanovnika. Što se tiče velikih gradova sa prvoligašem, mogu se nabrojati na prste jedne ruke. Hamburg ima tim tek nekoliko godina, tu je i Diseldorf, a Kil je ako ništa drugo veći od Flensburga i Lemga. Metropole poput Berlina, Minhena, Štutgarta ili Dortmunda su bez uspešnog kluba, dok Gumersbah ponekad koristi Arenu u Kelnu kad su važne utakmice. Nemci su, međutim, odavno procenili (i u potpunosti bili u pravu) da rukomet treba razvijati svuda i zato nije čudno što nema dela Nemačke koji nema tim u Prvoj ili Drugoj ligi. Setimo se samo kakvi su moćni timovi u SFRJ dolazili iz Šapca, Banjaluke i Bjelovara, ali se od tog recepta na ovim prostorima odstupilo, što iz opravdanih, što iz nekih drugih razloga.

Kad već spominjemo nemačku Drugu ligu da istaknemo da funkcionišu dve grupe – Sever i Jug. Obe imaju po 18 timova, a prvaci ulaze u društvo najboljih. To spominjemo zato što ove sezone u Drugoj ligi igra nekoliko svojevremeno veoma poznatih timova, a ujedno ćemo podsetiti i da u tako jakoj ligi ipak ponekad ipak ima finansijskih problema. Pogotovo veliki udarac za nemački rukomet dogodio se 2005. kad su zbog manjka novca Bundesligu napustili TUSEM Esen i Valau Masenhajm, koji su te sezone bili osmi, odnosno deseti, a da ironija bude veća prvopomenuti su te sezone osvojili Kup IHF. U Nemačkoj međutim u svim ligaškim takmičenjima od fudbala, preko rukometa, do hokeja i košarke, postoji pravilo da licence moraju da budu uplaćene do određenog roka i ako se to ne uradi nema praštanja. Poslovanje kluba mora da bude čisto do poslednje nekad marke, a sad evra pa su se tako ovi timovi našli u nižem rangu jer nisu poštovali sve obaveze. Pogotovo je potonuo Valau iza koga je ostalo 19 sezona u Bundesligi i dve titule (1992. i 1993. godine), a sad se takmiči u Regional ligi. TUSEM je u društvu najboljih proveo 26 sezona i izuzetno je trofejan klub sa 3 titule (1986, 1987, 1989) i 3 nacionalna kupa. Sada je TUSEM na čelu tabele u grupi Jug, ali slavni klub ima samo bod više od još jednog nekad jakog tima koji dolazi iz Dormagena (13 sezona u Bundesligi). U međuvremenu sa mape nestali i nekad vrlo kvalitetni Nidervircbah (11 sezona), za koji su svojevremeno igrali Nedeljko Jovanović, Stefan Olson i Kristijan Švarcer, a zagubio se i vrlo solidan klub iz Hamelna (10 sezona). U finansijskoj krizi bio je i Netelštet koji je vratio staro ime TuS Libeke, a sad jaki HSV Hamburg je zapravo nastao na ostacima Bad Švartaua, koji je zvanično prestao da postoji 2001, a prethodno je dve godine funkcionisao zajednički tim. Višestruki prvak iz DDR, ekipa Empora iz Rostoka, sastavila je po ujedinjenju Nemačke samo dve sezone u Bundesligi. Kad u obzir uzmemo spomenute timove koji više nisu u Bundesligi, jasno je da su šansu iskoristile neke druge ekipe.

Pre nego što se osvrnemo na trenutnu situaciju na tabeli i komentar za svaki od timova završićemo uvodni deo još jednim podsetnikom za sve fanove Bundeslige. Prvi šampionat Nemačke u rukometu održan je 1950, a premijerni šampion bio je Policaj iz Hamburga, koji je osvojio prve četiri titule. Kil je prvu titulu osvojio 1957, ali je tih godina apsolutno dominantan bio Gepingen. Federacija je 1965. donela odluku o formiranju dve grupe (Sever i Jug), a pobednici su igrali majstoricu za prvaka. Početkom sedamdesetih se na sceni pojavljuje Gumersbah, koji od 1973. do 1976. osvaja četiri titule, a poslednji prvak po starom sistemu bio je tim Grin-Vajs Dankersen 1977. Te godine se donosi odluka o formiranju jedinstvene Bundeslige i ove sezone je na programu jubilarni 30. šampionat. Kao prvi šampion nove Bundeslige pamti se Grosvalštat 1978. koji je zajedno sa Gumersbahom i TUSEM Esenom vladao sve do početka devedesetih. Oni koji prate Bundesligu u poslednjih pet ili šest godina verovatno zaboravljaju da era Kila, Flensburga, Lemga i Magdeburga (koji se  u šampionat uključio 1991, po raspadu DDR), počinje tek od 1994. Od tad su Zebre uzele 9 titula, Lemgo 2, a Magdeburg i Flensburg po jednu. Mnogo se toga promenilo pa je sad Grosvalštat epizodista, a Gumersbah se napokon posle dugo godina lutanja vratio u vrh.

Nakon osvrta na istoriju, sada prelazimo na tekuća dešavanja u Bundesligi gde smo već stigli do finiša prvenstva, s obzirom da je odigrano 26 od 34 kola. Do kraja ima još da se igra, ali je najbitnije da se borba za titulu vodi utroje – između Kila, Gumersbaha i HSV Hamburga, dok Magdeburg ima samo teoretske šanse, a Flensburg je serijom katastrofalnih rezultata praktično ispao iz trke. Timove ćemo prokomentarisati po položaju na tabeli i odmah će Vam pasti u oči da je ona podeljena praktično na tri dela, što je uobičajeno za Bundesligu u njenoj modernoj eri. Polovina lige je ušla u sezonu samo sa ciljem da zadrži prvoligaški status s obzirom na manje ambicije, kadar i budžet u odnosu na velike. Nekoliko timova se održava na sredini tabele, a sedam ekipa se odavno izdvojilo sa pretenzijama za plasman u evro-kupove, dok smo već spomenuli one najače koji ciljaju titulu. Na prvi pogled bi se reklo da zbog toga ima dosta izvesnih mečeva, ali upravo kiksevi favorita na gostovanjima manjim klubovima zapravo sve rešavaju.

Posle 26. kola za dno tabele prikucan je novajlija Ajntrajt iz Hildeshajma koji je osvojio samo 4 boda u 25 susreta (imaju meč manje sa Nordhornom). Ta ekipa je drugi put član Bundeslige i do sad ima katastrofalan skor u dve sezone: 4 pobede, 3 remija i 56 poraza! Opstanak im beži sedam bodova i gotovo je izvesno da se vraćaju u Drugu ligu. Spomenućemo da ovu ekipu vodi nekad poznati ruski rukometaš Valerij Gopin i da uprkos tome što su osvojili tako malo bodova imaju nekoliko poznatijih imena. Hildeshajm je 7. februara pojačao Vladimir Matović, koji je do sad odigrao 7 utakmica i postigao 18 golova. Drugi strelac tima je nekadašnji reprezentativac Sven Lakenmaher, koji je uprkos tome što ima 36 godina postigao 103 gola, a atraktivan je i Damijan Kabengele koji dolazi iz Konga, više nego egzotične zemlje za rukomet, koji je u Africi razvijen samo u zemljama Magreba.

17. mesto, TuS Libeke 8 bodova: Teška borba za opstanak ove ekipe, a uprava se nada da će ih spasti čuveni hrvatski trener Velimir Kljaić, koji je preuzeo kormilo u drugom delu sezone. Reč je o fantastičnom treneru koji je sa Hrvatskom 1996. u Atlanti osvojio olimpijsko zlato, a u Nemačkoj je ostavio dubok trag. Sa Valauom je 1992. osvojio duplu krunu, Gumersbah je prošle sezone doveo do 3. mesta, a radio je još u Mindenu, TUSEM Esenu i Grosvalštatu. TuS Libeke je računajući i period kad se zvao Netelštet, već 17. sezonu u Bundesligi, a u prethodna dva šampionata bio je jedanaesti, daleko od opasne zone. Ovoga puta su u velikoj opasnosti jer je skor od 4 pobede i 21 poraza zaista loš. To je uticalo i da ekipa ima u procentima skoro najmanje ispunjenu dvoranu (kapacitet 3.300 – prosek 2.055), a našim ljubiteljima rukometa njihov loš položaj ne prija i zbog dosta srpskih igrača u timu. Branko Kokir (32), član je Libekea od 1. jula prošle godine i ima ugovor do kraja sezone. Do sad je odigrao 19 mečeva uz 40 golova. Dragan Sudžum (28. aprila puni 29 godina) zabeležio je nastup na 18 utakmica i bio je precizan 42 puta, pa je on šesti, a Kokir sedmi strelac tima. Poput Kokira i Sudžum ima ugovor do kraja sezone, sa tom razlikom što je on u Libekeu od jula 2005. Damjan Blečić (27) takođe ima ugovor do kraja sezone i član je ove ekipe od septembra prošle godine, a do sad je odigrao 15 utakmica i postigao je 13 pogodaka. Kljaić još računa na odličnog strelca Rolfa Hermana i Islanđane Birkira Gudmundsona (golman) i Torira Olafsona, pa je zaista pomalo čudno da se TuS Libeke toliko slabo kotira. Ako sudimo po minimalnom porazu u sredu uveče od Gumersbaha (32:31 u gostima), moguće je da ipak Kljaić svojim znanjem dovede ekipu do luke spasa, jer se već vidi napredak.

16. Veclar, 11 bodova: Veclar je tim koji godinama tavori pri dnu tabele, ali uvek sačuva prvoligaški status. Ovo im je deveta sezona u Bundesligi, a u prethodna tri šampionata bili su 12, 14. i 15. Sada ista pesma i teška borba sa rivalima sa dna. Trener je na početku sezone bio Dragan Marković koga je zamenio Folker Mudrov, a Milan Vučićevič (29) je po dolasku u tim 29. januara ove godine odigrao 8 utakmica i postigao je 34 gola. Vučićević ima ugovor do kraja sezone kao i Nebojša Golić koji je jako dugo, tačnije od 2001. u Veclaru. Ove sezone je međutim Golić odigrao samo 3 utakmice i postigao je 5 golova. U Bundesligi i ovako loše plasirani timovi imaju u svojim redovima odlične rukometaše, pa su u Veclaru i vrlo dobri grčki strelac Savas Karapidis (121 gol), hrvatski golman Valter Matošević, Islanđanin Robert Sigvatson i domaći reprezentativac Lars Kaufman. Verovatno bi imali im koji bod više da u prelaznom roku nisu prodali najboljeg igrača Aleksandrosa Alvanosa u Gumersbah. Da napomenemo da se Veclar do 1992. zvao Dutenhofen i da je 1998. igrao u finalu Kupa IHF.

15. Melsungen, 12 bodova: Prošle sezone su prvi put igrali u Bundesligi i odlično su se snašli pa su sa 11 pobeda osvojili 12. mesto. Ovog puta ih očekuje žestoka borba za opstanak jer igraju dosta slabije nego u prošlom šampionatu. U Melsungenu je od avgusta prošle godine Vladica Stojanović (25) koji ima ugovor do 2008. Odigrao je 21 susret i sa 68 postignutih golova je četvrti strelac tima. Legendarni golman Zoran Đorđić brani i u 40. godini, u Melsungenu je od avgusta 2005. Ove sezone je branio na 25 mečeva i uspeo je čak i da postigne jedan gol. Čuveni ''Paša'' u oktobru puni 41 godinu, a kao i veći broj naših igrača ima ugovor do kraja sezone. Predrag Kontić je u ovom timu 10 godina što je zaista prava retkost i u tekućem šampionatu je postigao 35 golova. Melsungen u svojim redovima ima samo tri Nemca (jedan od njih je odigrao samo 2 meča), a tu su još dva Belorusa, trojica Grka, četvorica Čeha (među njima je najbolji strelac Petr Hazl sa 76 golova) kao i po jedan Bosanac i Slovak. Tipično za Bundesligu.

14. Diseldorf, 14 bodova: Još jedan tim koji se bori da spase živu glavu. Trenutno su na lepom odstojanu od Tus Libekea i verovatno će na kraju završiti sezonu slično kao i prethodne dve, kad su bili 14. i 15. Ovo im je 14. sezona u Bundesligi, ali su već dugo samo epizodisti. Imaju vrlo malu prosečnu posetu (1.920), što je još jedan dokaz da se u velikim gradovima rukometni klubovi teško bore za mesto pod suncem. Poznati su po tome što imaju samo tri stranca što je potpuna suprotnost u odnosu na prethodno spomenuti Melsungen i većinu ostalih timova. Stranci su Rus Kogut i Grci Vasilakos i Kokolodimitriakos, koji je do sad postigao 105 golova. Trenutno najbolji igrač Diseldorfa je Frank Berdlinger (30) koji je postigao 133 pogotka.

13. Balingen, 14 bodova: Jedini debitant u Bundesligi mimo očekivanja vrlo lako može da sačuva status prvoligaša. Novajlijama je uvek teško, ali se Balingen poput Melsungena prošle sezone odlično snalazi. Golman ove ekipe je Milan Kosanović (25) koji je branio na 23 meča. Došao je u Balingen avgusta 2006. i ima ugovor do 2008. Dosta pomaže i veteran Jerg Kunce (39, bivši reprezentativac), a odličan potez bilo je angažovanje Korejca Ći Hjo-Čoa, koji je od dolaska u februaru već postigao 41 gol na 7 utakmica.

12. Minden, 15 bodova: Poznata ekipa, o čemu svedoči 20. sezona u Bundesligi, ali je poslednjih godina u padu. Oni su 2004. bili 13, 2005. su se jedva spasli na 16. mestu, a prošle godine su bili opet 13. Ove sezone bez pravog napretka. Ističe se izvanredni strelac Štefan Just (142 gola), a Rus Dmitri Kusiljev je vrlo precizan i u 37. godini. Tu je i Islanđanin Snori Gudjonson kao i dvojica rukometaša iz BIH – golman Malik Beširević (koji je držvaljanin Holandije) i Mirko Čehajić. Minden je imao osetnije promene u sastavu pred ovu sezonu, pa tako za ovu ekipu više ne igraju Ognjen Backović i Ivan Vukas.    

11. Vilhelmshafen, 19 bodova: Tek peta sezona u Bundesligi, ali pokazuju veliku stabilnost jer i treću godinu za redom obezbeđuju opstanak davno pre kraja. 2004. su bili 11, a prošle dvanaesti. Imaju odličnog golmana Poljaka Adama Vajnera, ali se pojačanje iz Mađarske David Kacirz nije proslavilo sa 7 golova na 18 mečeva. Zanimljivo je da je u kadru i Italijan Renato Rui, a dobrom kvalitetu ekipe ponajviše doprinose Islanđanin Gilfi Gilfason i najbolji strelac Manuel Liniger (119 golova) koji je Švajcarac.

10. Grosvalštat, 26 bodova: Još jedna loša sezona za ekipu koja je uz Kil i Gumersbah učenik svih 30. šampionata Bundeslige. Šest puta su bili prvaci (78, 79, 80, 81, 84, 90), četiri puta pobednici Kupa (80, 84, 87, 89), evropski šampioni dva puta (79, 80) i jednom su slavili u Kupu IHF (1984). Osnovani su davne 1888. ali svi ovi veličanstveni rezultati su davna prošlost jer je Grosvalštat godinama na marginama. Pre dve godine su bili tek 13, ali su se oporavili prošle i osvojili su sedmo mesto, a sad će završiti još jednu neprimetnu sezonu između tih pozicija. Ove sezone su jedini tim u ligi koji ima isti broj pobeda kod kuće i na strani. Nadu u bolje sutra koje nikako da dođe nudi solidni strelac Aleksandar Peterson, uz koga su u timu reprezentativac Jan-Olaf Imel, Danac Anders Ehsler i vrlo solidan par golmana Markus Rominger i Kriša Hanavald. Sve je to dovoljno ipak samo za sredinu tabele, a potpuno je jasno da bi sa Dominikom Klajnom koji je otišao u Kil bili mnogo bolje plasirani. Međutim, ponuda Zebri je finansijski bila neodoljiva, a Grosvalštat je daleko od budžeta šampiona.

9. Gepingen, 29 bodova: Ova ekipa je veoma poznata u nemačkom rukometu i do 1972. je osvojila devet titula. U Bundesligi međutim nisu bili šampioni, a ovo im je 17. sezona. Pokazuju konstantan napredak pa su posle 14. mesta 2004. već 2005. bili 9, zatim je 2006. usledila 8. pozicija za koju se i sad bore. Trener je Velimir Petković koji je prethodno vodio Veclar, a u timu je kolonija srpskih igrača koja pruža odlične partije. Vukašin Rajković (24) koji je u Gepingenu od decembra 2005. ima ugovor do 2008, a ove sezone je drugi strelac tima sa 113 golova na 26 utakmica. Nikola Manojlović (25) je stigao u avgustu 2005. i u ovom šampionatu je bio precizan 83 puta u 26 utakmica pa je šesti golgeter ekipe. Golman Ivan Gajić (27) je u decembru potpisao ugovor do kraja sezone i do sad je branio na 5 utakmica. Tu je i pomalo zaboravljeni Aleksandar Knežević koji ima već 39 godina, a u Gepingenu je čak od 1999. Ove sezone je odigrao samo 5 mečeva i postigao je jedan gol. Od ostalih igrača treba istaći najboljeg strelca Rumuna Dragoša Nikulae Opreu sa 121 golom i reprezentatvica Mihaela Krausa (23).

8. Kronau-Estringen, 30 bodova: Tek treća sezona Kronaua u društvu najboljih gde su prošle sezone odmah po povratku (jer su ispali 2004. godine) najavili velike ambicije osvajanjem šestog mesta. Ovog puta maksimum im je sedmo mesto, ali su uspeli da se plasiraju među četiri najbolja u Kupu. Činjenica da će sledeće sezone za njih braniti Hening Fric, reprezentativni golman iz Kila, dovoljan je pokazatelj da imaju dobar budžet i jedan su od retkih timova koji se odmah po ulasku u ligu našao u gornjem delu tabele. Uostalom, igraju u dvorani kapaciteta 13.200 gledalaca i to je veoma moderna SAP Arena u Manhajmu. Trener je Rus Igor Ševcov koji između ostalog računa na iskusnog 35-godišnjeg zemljaka Dmitri Torgovanova. Tu su i dva Poljaka koja su blistala na Svetskom prvenstvu i to golman Slavomir Šmal (28) i Mariuš Jurasik (30), a Kronau može da se pohvali i sa tri nemačka reprezentativca. Istina Oleg Veliki (29) je Ukrajinac, a Andrej Klimovec (32) Belorus, međutim igraju dugo u Bundesligi i već su nastupali za Pancere. Nedavno je u državnom timu debitovao i Uve Genshajmer, koji ima samo 20 godina, ali je već postigao 102 gola, dok je Mihael Hes (23) takođe veoma zapažen kao treći strelac ekipe.

7. mesto, Lemgo 35 bodova: Lemgo igra 24. sezonu u Bundesligi i može da se pohvali sa titulama iz 1997. i 2003,  uz koje imaju još tri Kupa i Kup EHF 2006. i Kup kupova 1996. U ovom šampionatu Lemgo igra jednu od najslabijih sezona poslednjih godina. 2004. (branili titulu) bili su treći, a zatim su usledili četvrto i peto mesto u prošle dve sezone. S obzirom na trenutnu situaciju na tabeli teško da mogu više od šestog mesta, što znači da konstantno gube pozicije. Uprkos tome je dvorana uvek rasprodata (5.383 gledaoca po meču), ali je ceh tokom sezone platio trener Mudrov pa je sad u stručnom štabu Folker Cerbe, bivši as reprezentacije i Lemga. Tim je jak, ali mnoge stvari ne idu u prilog Lemgu. Veteran Markus Baur (36) na kraju sezone odlazi u Švajcarsku, ali je još veći hendikep odluka Čeha Filipa Jihe da pređe u Kil. Jiha uskoro puni 25 godina i ove sezone je postigao 131 gol. Ovom treba dodati da Danijel Štefan (33) i dalje ne uspeva da sanira povredu, koja je bitno uticala na njegovu karijeru, pa je ove sezone odigrao samo 9 utakmica u kojima je postigao 16 golova, dok se Kristijan Švarcer (37) polako priprema za penziju. Svetla tačka je naravno Florijan Kerman (29), jedan od najzaslužnijih za zlato na SP, koji je ove sezone postigao 122 gola. Tu je i odlični Mađar Tamaš Močai (28 godina, 106 golova) i mladi Islanđani Logi Geirson (23) i Asgeir Ern Halgrimson (24), tako da tim ima kvalitet za Ligu šampiona, koja im u ovom trenutku beži 5 bodova, uz ne baš lak raspored do kraja. Lemgo je osnovan 1911, a grad iz koga dolazi ima 42.000 stanovnika i nalazi se u Vestfaliji.

6. mesto, Nordhorn 38 bodova: S obzirom da imaju meč manje (sa poslednjeplasiranim Hildeshajmom), rukometaši Nordhorna imaju realne šanse da se nađu u kvartetu koji će izboriti ulazak u Ligu šampiona. To nije iznenađenje jer je tim iz Donje Saksonije osmu sezonu za redom u Bundesligi, s tim da poslednjih godina igraju po sistemu toplo-hladno pa su tako 2005. bili šesti, a prošle sezone tek deveti, tako da je očigledan ogroman napredak u tekućem šampionatu. Osnovani su tek 1981. i po tradiciji se (kao i Kil) uzdaju u švedske internacionalce, koji su i sad najbrojniji. Tako su trenutno u kadru golman Peter Gencel, Jesper Larson i Matijas Fransen, a trener je Ula Lindgren. Značajan udeo u odličnim rezultatima ima i Rastko Stojković, bivši pivot Crvene zvezde, koji je od avgusta prošle godine član kluba. Ove sezone je 25-godišnji Stojković odigrao 23 meča i postigao je 76 golova, pa je četvrti strelac tima. Kad ovome dodamo Holgera Glandorfa, koji se proslavio na SP u dresu Nemačke, i Čeha Jana Filipa (zajedno su postigli 249 golova), kao i Hrvata Gorana Šprema, jasno je da je plasman Nordhorna sve, samo ne iznenađenje.  

5. mesto, Flensburg 39 bodova: Serija poraza u zao čas dovela je Flensburg u situaciju da se bori za plasman među četiri, a titula je već izgubljena jer je zaostatak od sedam bodova za Kilom praktično nenadoknadiv. Večiti drugi su upali u krizu pred finalni turnir Kupa i finale Lige šampiona sa Kilom, tako da će narednih 20 dana dati odgovor na pitanje da li je za Flensburg sezona uspešna. Sledeće nedelje na sajtu B92 bićete u prilici da vidite detaljnu analizu Flensburga i Kila tako da su u ovom komentaru Bundeslige više obrađeni timovi o kojima do sada niste tako često čitali, a o večitim rivalima na sve podatke iz prethodnih priloga sledi još zanimljivosti.

4. mesto, Magdeburg 40 bodova: Katastrofa u Hamburgu je verovatno uskratila Magdeburgu poslednju priliku da se bori za titulu i sad je cilj zadržati četvrtu poziciju. Magdeburg je prošle sezone ostao bez Lige šampiona i to je izazvalo dosta promena među popularnim Gladijatorima, koje u proseku gleda 6.279 gledalaca. Trener Alfred Gislason je otišao u Gumersbah, a njegovim stopama krenuli su Atlason, Sigurdson i Vugrinec. Raspala se tako islandska veza, ali je oformljena poljska. Bogdan Venta je preuzeo tim u kome su trojica njegovih zemljaka: Bartoš Jurecki, Karol Bielecki (120 golova) i Gžegorž Tkačik (118 golova). Da li treba podsećati da su oni bili izuzetno zaslužni za senzacionalan plasman Poljske u finale SP i osvajanje srebrne medalje? Venta je pri tome doveo Magdeburg i do finala Kupa EHF gde ih očekuje meč sa špankom Saragosom, ali čini se da će ipak potpuna sreća zavladati tek ako se izbori Liga šampiona gde je i mnogo više novca i utakmica nego u spomenutom takmičenju. Venta ima dobar tim u kome su uz Poljake i osvajači zlata na SP golman Johanes Biter i Oliver Rogiš. Tu su i neizbežni Štefan Krečmar, koji ima već 34 godine, i neuništivi Francuz Žoel Abati, koji je sa 158 golova najbolji strelac tima. Mlade snage predvode Iv Grafenhorst (23) i Kristof Tojerkauf (22), a i dalje pomaže ruski veteran Oleg Kulešov. Tim vredan poštovanja i da su samo malo bolji na strani imali bi realne šanse za titulu.

3. mesto, Gumersbah 42 boda: Još 1991. je Gumersbah osvojio poslednju titulu, a krajem devedesetih je potpuno bačen u senku. Oporavak velikog tima najavljen je 2004. kad je osvojeno 6. mesto, a već 2005. je napravljen još jedan korak napred. Što je najavljeno to je i ostvareno prošle sezone, kad je Velimir Kljaić doveo ekipu do trećeg mesta, a onda je prepustio kormilo Alfredu Gislasonu. Uprava mu je stavila na raspologanje strašnu ekipu i nije čudno što se na osam kola pre kraja Gumersbah nalazi na 4 boda od Kila. U Ligi šampiona su propustili kolosalnu priliku da se u Kelnu pobedom nad Valjadolidom plasiraju u polufinale, ali to ih nije pokolebalo i sad žele da se izbore ako ništa drugo bar za još jedno učešče u najačem takmičenju. Gumesrbah ima trojicu igrača među 15 najboljih strelaca: Gudjona Valura Sigurdsona (162), Vedrana Zrnića (143) i Momira Ilića (138, 14. mesto). Sigurdson je do 2005. igrao za TUSEM Esen i već je jednom bio najbolji strelac lige. U ekipi su i Mađar Nandor Fazekaš, Grk Aleksandros Alvanos, Islanđani Robert Gunarson i Svere Jakobson, kao i francuski topdžija Danijel Narsis (121 gol, 18. mesto). Crnogorski golman Goran Stojanović (30) je od 1. jula prošle godine član Gumersbaha i ima ugovor do 2008, a ove sezone je branio na 24 utakmice. Aleksandar Stanojević (23) je stigao 15. februara i potpisao je ugovor na 16 meseci, a do sad je igrao na 7 utakmica i postigao je 1 gol. Izvanredni Momir Ilić (25) ima dvogodišnji ugovor i ove sezone je propustio samo 1 meč, a već navedeni broj golova mu omogućuje prosek od 5,5 po susretu uz 27 realizovanih sedmeraca od 35.

2. mesto, HSV Hamburg, 44 boda: Tim sa najkraćom istorijom u Bundesligi ima jedinstvenu priliku da osam godina posle osnivanja osvoji prvu titulu, uz napomenu da im je ovo tek peta sezona pod imenom HSV. Već su stigli da 2004. budu finalisti Kupa, a 2006. i pobednici dok na kontu imaju i Super Kup takođe prošle godine. Nakon odlične 2004, kad su bili peti, usledilo je sedmo mesto 2005, a prošle je osvojeno vrlo loše 10. mesto. Međutim, spas je stigao u vidu osvajanja trofeja u Kupu, koji je pokrio loš plasman u prvenstvu. Ove sezone je tim nekad sjajnog rukometaša Martina Švalba jurio čak tri trofeja. Na finalnom turniru su branili Kup, uspeli su da prvi put dođu do finala u Evropi i u završnom duelu Kupa kupova ih čeka Ademar Leon, a treći cilj je ni manje ni više nego titula, koja je sad sasvim realna mogućnost. HSV ima kadar za koji se i moglo pretpostaviti da će imati fantastičnu sezonu. Korejanac Kjung-Šin Jun (33) opet rešeta mreže i sa 188 golova je prvi strelac Bundeslige, uz napomenu da je već šest puta osvajao tu titulu. Paskal Hens (102 gola) i Torsten Jansen su se iscrpli na Svetskom prvenstvu, ali i dalje briljiraju. Francuzi Gijom i Bertran Žil su uvek konstantni, kao i Rus Igor Lavrov. Poljak Kžištof Lijevski je takođe odličan, a pomažu i vrlo dobri Švajcarac Ivan Uršić i Šveđanin Per Sandstrem. Andreas Rastner (36) je specijalista za odbranu, a posebna priča je golman Goran Beli Stojanović. Još u julu 2002. je stigao u Hamburg, a i dalje sija njegova zvezda, iako ima 41 godinu, pa je tako ove sezone branio na 23 utakmice. Spisak veterana u HSV-u zaključuje nekad najveći talenat nemačkog rukometa Tomas Knor (35). Hamburg igra u Kolor Lajn Areni kapaciteta za 12.804 gledaoca, a prosek im je 7.436.

1. mesto, Kil 46 bodova: O Kilu ste kao i Flensburgu već čitali, a detaljna analiza sledi pred finale Lige šampiona kad ćete videti i učinak svih igrača u ligaškim okršajima. Devet titula u 13 godina sve govori, a ove sezone žele i treću krunu u nizu. Na svim su frontovima u igri i i mnogo su jaki, ali sledi mesec odluke. HSV i Gumersbah ih drže na oprezu tako da su još daleko od slavlja. Kad se sve sabere možda bi Zebre prihvatile trofej u Ligi šampioni (jer ga nemaju) pre nego titulu, ali to su samo nagađanja. Tim Zvonimira Serdarušića želi sve.

Evo i nekoliko utakmica na koje treba obratiti posebnu pažnju do kraja prvenstva.

28. kolo, 22. april: Gumersbah – Lemgo 
30. kolo, 13. maj: Lemgo - Kil
31. kolo, 16. maj: HSV – Gumersbah, Kil – Magdeburg 
32. kolo, 19. maj: Flensburg – Magdeburg 
33. kolo, 26. maj: Flensburg – Kil, HSV – Lemgo 
34. kolo, 2. jun: Kil – Nordhorn, Gepingen – HSV 

Za kraj da ljubitelje nemačkog rukometa podsetimo da se tokom vikenda održava finalni turnir Kupa. U prvom meču je Kronau-Estringen pobedio branioca trofeja i domaćina turnira HSV rezultatom 29:28, dok je u drugom meču, večitom derbiju severa, Kil bio bolji od Flensburga 34:33. Flensburg će priliku za osvetu imati u finalu Lige šampiona. Finalni meč Kronau-Estringen – Kil igra se u nedelju od 14 časova.

U poslednjih devet sezona samo jednom trofej nije pripao učesnicima ovogodišnjeg završnog turnira. Kil je osvajao Kup tri puta uzastopno od 1998. do 2000. da bi njegovu dominaciju prekinuo 2001. Bad Švartau (koji je posle toga postao HSV). Lemgo je trijumfovao 2002, a od 2003. do 2005. je usledio het-trik Flensburga čiji je niz prekinut prošle godine trijumfom HSV-a. Finalni turniri Kupa su velika poslastica i ovaj trofej ima ogroman značaj. Prvi Kup Nemačke inače je odigran tek 1975.

(Napomena: Statistika srpskih igrača je obuhvaćana zaključno sa utakmicama odigranim 10. aprila). 

LISTA STRELACA POSLE 26. KOLA

1. Jun Kjung-Šin (HSV Hamburg) 188
2. Kim Anderson (Kil) 166
3. Gudjon Valur Sigurdson (Gumersbah) 162
4. Holger Glandorf (Nordhorn) 161
5. Žoel Abati (Magdeburg) 160
6. Nikola Karabatić (Kil) 154
7. Rolf Herman (TuS Libeke) 151
8. Jan Filip (Nordhorn) 146
9. Vedran Zrnić (Gumersbah) 143
10. Štefan Just (Minden) 142

Komentari 5
Čitajte
Pošalji komentar

Sport

NBA 2007: Crta na regularnu sezonu

Regularna NBA sezona je gotova. Poznato je kojih 16 timova će se boriti za titulu, a ovo je odlična prilika za rekapitulaciju učinka u 82 utakmice. Aleksandar Džikić vam predstavlja najbolje u svim kategorijama i detaljni pregled učinka srpskih igrača.

Aleksandar Džikić subota 21.04. 21:38 Komentara: 0

Flensburg ili Kil, pitanje je sad

Poslednja dva vikenda aprila u rukometnom svetu proteći će u znaku finalnih mečeva Lige šampiona. Za najvredniji trofej boriće se dve ekipe iz Nemačke, večiti rivali iz gradova međusobno udaljenih 86 kilometara - Flensburg i Kil.

Nebojša Tekić subota 21.04. 19:50 Komentara: 10

F1: Bahrein, asfaltna oaza

Ako smo između prve i druge trke mogli i da zaboravimo da je šampionat F1 uopšte počeo, tempo je naglo ubrzan - samo sedam dana posle trke u Sepangu 22 vozača boriće se za Veliku nagradu Bahreina. Ekipe su se odmah preselile s kraja na kraj Azije, a Aleksandar Babić najavljuje treću trku sezone.

Aleksandar Babić četvrtak 12.04. 00:43 Komentara: 9

F1: Sepang, runda druga

U Melburnu smo videli kako otprilike stoje stvari. Onda su svi dobili tri nedelje voljno, da bi sredili nedostatke. Bar polovina timova u F1 šampionatu tvrdila je da će za njih sezona početi tek u Maleziji. Pa... došlo je vreme za Sepang.

Aleksandar Babić četvrtak 5.04. 05:50 Komentara: 21