Ovako je to izgledalo pre pola veka

Baumgartner će pokušati da izvede skok sa visine od 36.576 metara, dok je Kitindžer uspešno skočio sa 31,300 metara.

Naime, bivši komandant i pilot američke vojske, skočio je 16. oktobra 1960. godine, iz centra za istraživanja u Dejtonu u Ohajo, sa visine od 31.300 metara.

Kitindžerov slobodni pad trajao je četiri minuta i 36 sekundi, pri kome je dostigao brzinu od 988 kilometara. Nakon toga, bivši pilot je na visini od 5.500 hiljada metara, do koje je došao u specijalno dizajniranoj gondoli, od zemlje otvorio padobran. Zanimljivo je da se usled određenih komplikacija sa odelom prilikom skoka , konkretno sa desnom rukavicom, njegova desna šaka uvećala dva puta od normalne veličine. Kitindžer je tog 16. oktobra postavio mnoge rekorde i pomerio ljudske granice, kao što su, najveća visina dostignuta balonom sa helijumom, skok s padobranom sa najviše visine, najduži slobodni pad i najveća brzina koju je ljudsko biće postiglo u atmosferi.

Kitindžer je pomenuti skok uspeo da izvede iz drugog pokušaja, pošto je prethodno 16. novembra 1969. godine skočio sa visine 23.300metara, kada mu je usled otkazivanja opreme život visio o koncu. Naime, Amerikanac je pri tom padu izgubio svest, a od sigurne smrti ga je spaso automatski padobran. Međutim, to Kitindžera nije sprečilo da nepunih mesec dana kasnije ponovi skok, sa 500 metara manje visine nego prethodnog puta, i uspešno se spusti na zemlju, za šta je nagrađen "Leo Stivensonovon nagradom za padobrance.

Na Vama ostaje da utorak popodne provedete uz televiziju B92, i u direktnom prenosu prisustvujete ispisivanju novih stranica istorije i pomeranju granica ljudskih mogućnosti.