20 godina od Atine - sinonima za uspehe

Tog 2. jula, Jugoslavija je pobedila 96:90 i to na prvom šampionatu posle uvođenja sankcija, a i danas je ta titula jedna od najdražih svim ljubiteljima košarke u Srbiji i Crnoj Gori.

Od članova te zlatne generacije, obeležavanju 20. godišnjice prisustvovala su devetorica igrača – Žarko Paspalj, Predrag Saša Danilović, Saša Obradović, Dejan Tomašević, Željko Rebrača, Zoran Sretenović i Dejan Koturović, kao i selektor Dušan Ivković.

Zbog drugih obaveza izostali su Zoran Savić, Vlade Divac i Dejan Bodiroga, kao i trener reprezentacije Željko Obradović.

Svim okupljenima u Skupštini grada prvi se obratio prvi čovek Košarkaškog saveza Srbije Dragan Đilas, koji je iskazao zahvalnost generaciji koja je pokrenula velike uspehe, ne samo u košarci, već i ostalim sportovima u našoj zemlji.

„Pre 20 godina sam imao sreću da gledam tu utakmicu koja nam je donela zlatnu medalju za srpsko-crnogorsku košarku, koja je došla posle sankcija, specifičnog odlaska. Bila je to jedna sjajna generacija, koja je sjajno vođena, od tada je bilo puno medalja, ali je ova bila posebna i tako je i zapamćena. Ljudi su se spontano okupili na ulicama i tako im je upriličen taj doček na balkonu Skupštine grada Beograda. Svima nama to ostaje u sećanju i svi osećamo zahvalnost svima koji su dali nešto, jer je to pokazalo da je košarka naš najsjajniji sport. Cela nacija je uživala u trijumfu košarkašica na Evropskom prvenstvu, a verujem da će isto tako biti i u septembru, u Nemačkoj i Francuskoj, i da će tim koji sada vodi igrač koji je bio jedan od najzaslužnijih za zlato u Atini opet se boriti za zlato“, rekao je Đilas.

Ivković: Doček bitniji od samog zlata

Dušan Ivković, selektor tadašnje reprezentacije Jugoslavije, istakao je da je sam doček bio bitniji za srpsku košarku nego samo zlato na Evropskom prvenstvu u Atini.

Ivković je rekao da je ta generacija bila posebna, da je imao sreću da vodi sjajne generacije, kako što se tiče klubova, tako i reprezentacije, a u svom obraćanju se više osvrnuo na sve ono što je prethodilo tom sada istorijskom uspehu.

„Sve je počelo pred Olimpijske igre 1992. godine, okupili smo se u neobičnim uslovima, a Beograd tada nije imao nikakvu komunikaciju. Bili smo u hotelu u Monpeljeu, gde smo igrali turnir, video sam da su se igrači uzvrpoljili, rečeno mi je da nam ne dozvoljavaju da igramo Olimpijske igre. Dozvolili su nam da završimo turnir, dobili smo finale i tada počinje golgota. Bilo mi je teško da to saopštim igračima, da svi ostanemo na okupu i da radimo dalje. Usledile su godine u kojima smo se okupljali na razne načine, igrali smo uglavnom revijalne turnire pod nekim drugim nazivima, propustili smo Barselonu, Evropsko prvenstvo i Svetsko prvenstvo, koje je trebalo da bude održano u Beogradu“, istakao je Ivković.

Sve se promenilo kada su sankcije ukinute, a reprezentacija Jugoslavije dobila šansu da do Šampionata ’Starog kontinenta’ dođe kroz kvalifikacije.

„Tadašnja zemlja je bila u teškom trenutku, bilo je puno emocija. Sama utakmica sa Litvanijom nije toliko bitna kao sam doček i sve ono što se dešavalo posle toga. Imao sam tu sreću da treniram mnoge generacije, koje su bile ambasadori košarke i otvorili su vrata nekim igračima. Oni su ostali moj najdraži tim. Imao sam i tu sreću da treniram i ovu generaciju i zato Saletu i njima želim sve najbolje na narednim takmičenjima. Drago mi je da smo se svi okupili, da su svi moji igrači priznati u svom poslu i da su pokazali da košarka pripada košarkašima“, naglasio je Ivković.

Paspalj: 2. jul da bude Dan košarke

Ispred zlatne generacije obratio se tadašnji kapiten Žarko Paspalj, koji je rekao da 2. jul treba proglasiti Danom košarke. Takođe, rekao je da je to zlato iz 1995. godine postalo sinonim za uspehe i da mu je drago što vidi svoje prijatelje na okupu.

„Mnogo mi je drago što vidim mnoge ljude koje nisam video dugo 20 godina posle takmičenja koje je tada bilo samo takmičenje, ali je postalo nešto više. I želim da nam se tako nešto dešava češće. Želim da ovaj dan postane Dan košarke, da ga slavimo i u narednim godinama. Gledam slike od tada, inserte i vidim ove ljude, moje saigrače i prijatelje i moje sve. Proveli smo godine zajedno i odjednom mi se vraćaju slike. Meni je najdraže što sam se susreo sa prijateljima, ali i što smo evocirali sećanje na prvenstvo koje je postalo sinonim za uspehe“, naglasio je Paspalj.