EURO BASKET 2005

Naslovna strana
Vesti
Igra: Virtuelni selektor
Grupe
Reprezentacije
Raspored i rezultati
Statistike
Dnevnikov dodatak
Sećanja na medalje

 

SPORT

Naslovna strana
Vesti
F1
Tabele i rezultati
Analize
Intervju
Tema B92
Dnevnici
Komentari čitalaca
Forum
Linkovi

 

Dnevnikov dodatak


26. septembar 2005.
www.dupla_kruna.gr
Pitao sam se godinama kako izgleda biti istovremeno najbolji i u fudbalu i u košarci i koja bi to zemlja mogla sebi da priušti. I kada malo bolje razmislite i pogledate unazad, doći ćete do zaključka da je samo jedna država sve ove decenije kvarila ujedinjenje dve krune. Naravno S(F)RJ. Međutim, otkako samo Sao Tome i Principe ima duže ime od naše zemlje, postali smo otvoreniji prema svetu i dozvoljavamo mu ono što do sada praktično nikada nismo. U fudbalu smo uvek bili širokog srca, naročito poslednjih par godina, ali nikako da stasa ta dugo najavljivana generacija azerbejdžanskih košarkaša.

piše Zoran Panjković


Po prirodi stvari, prvo smo izašli u susret Grcima. „Arena“ je u nedelju bila impresivna, prepuna, nasmejana, duhovita, politički svesna, multikulturalna... Srbi su navijali za Grčku, sa istim onim žarom kao Grci za Litvaniju pre deset godina. Neprikosnoveni Dirk Novicki, onakav aplauz sigurno ne bi dobio ni u „Maks Šmeling“ hali. Nešto lošije je prošao srpski premijer, čiji najnoviji angažman u sportu (prijem Maradone i funkcija predsednika Organizacionog odbora šampionata), publika nije znala da prepozna. Hala je bila išarana raznim zastavama, od litvanske do albanske, a logično najviše je bilo grčkih.

Pevala se moja omiljena iz Portugala i stvarno je bilo moćno.

Grci su „rasturili“ Nemce. Agresivna odbrana na Novickom, bila je ključna. On jeste ubacio veći deo svoje norme, ali je ostatak nemačkog tima imao problema sa samopouzdanjem. Čisto zlato ide zaista najboljima. Grci su pokazali da je kolektivni basket u trendu i da lider tima ponekad nije neophodan. Papalukas, Zisis i ekipa, pridružili su se Haristeasu, Basinasu, Nikopolidisu i ostalim šampionama fudbalske Evrope i suvereno će vladati kontinentom bar još dve godine.


Organizacija šampionata bila je vrhunska, o hali sam dovoljno pisao. Dovoljno sam pisao i o onima zbog kojih ove noći Beograd nije u transu. Ali, budimo optimisti. Prvo „vajld kard“ za Japan, gde branimo titulu na utakmicama koje počinju u 10 po našem vremenu, niko ne ide na posao svih deset dana, finale u podne, slavlje na ulicama u 3 popodne, srpska proizvodnja u kolapsu, ali nema veze.

Bar ćemo ponovo moći da kažemo „Dobrodošli u zemlju košarke“.

[Pošaljite komentar]    [Postojeći komentari (6)]

25. septembar 2005.
www.sećam_se.com
Kada su naši u utorak ispali ili šta već uradili, u trenucima kada sam se vraćao k sebi i pokušavao da prihvatim zlu istinu da „plavih“ neće biti u „Areni“, jednom prijatelju sam rekao: „Videćeš kad u finalu budu igrali Nemačka i Grčka“. Od tog tzv vidovnjaštva tipa „Javlja mi se“, nikada „belu banku“ nisam dobio. Kapiram da sam kojim slučajem uložio neki novac na prognozu finalista pre šampionata, Bugari bi uz zvuk sirene u finalu slavili protiv Letonaca.

piše Zoran Panjković


24. septembar 2005.
www.lamonika.com
Svakakvih sam se sudijskih krađa nagledao u životu. Pljačkali su mnogi nemilice i Zvezdu i Partizan, o reprezentaciji da i ne govorimo, ali onakvo suđenje u korist Španaca, nisam video otkako sam počeo da razlikujem pravdu od nepravde.

piše Zoran Panjković


23. septembar 2005.
www.frustracija.com/realno
Prijatno je boraviti u "Beogradskoj Areni". Već sam i ranije pričao i pisao, kao da ulaziš u drugu državu. Odmah ispred Arene, sreo sam Bodirogu. Znate, to je onaj momak, što ga nema po Svetovima i Skandalima, nije baš sklon ni tetovažama ni pirsingu, uglavnom rešava utakmice kada mu se doda lopta, nema baš običaj da se bije sa saigračima, imun je na splavove i sluša Berija Uajta.

piše Zoran Panjković


21. septembar 2005.
www.katarza.com
Za razliku od Kosovskog boja, gde bi na talasu mitomanije posle dvanaeste flaše i mogao da pretvoriš lokalni poraz u globalnu pobedu, u ovom slučaju, situacija je dramatično drugačija.. Ovo je poraz sa velikim "Z", a o "P" da i ne govorimo.

Piše Zoran Panjković


20. septembar 2005.
www.tenzija.com/raste
Pripadnici bar četiri evropske nacije nalaze se već u Beogradu, ili su na putu ka njemu. Slovenci su tu, takoreći domaći, Rusi dolaze, logično, iz Rusije, sa njima i prethodnica iz Vršca. Podgorički Litvanci dočekaće do četvrtka sunarodnike iz otadžbine, baš kao i vojvodjanski Španci braću iz Španije.

piše Zoran Panjković


18. septembar 2005.
I pse ubijaju, zar ne ?
Volim Brižit Bardo i izuzetno cenim njen minuli i aktuelni rad. Imam sve njene diskove, pogledao sam gotovo sve njene filmove, a pre mesec dana sam kupio i njen DVD. Kakve veze ima Bardo sa prvenstvom Evrope u košarci ? Pa, ima...

piše Zoran Panjković


17. septembar 2005.
www.minus19.com/poslednja_opomena
Теško je bilo šta pisati na „minus 19“. Nije vreme ni za zezanje tipa „Nisam bio u Novom Sadu, pa su pukli“. Bilo je to sumorno veče našeg basketa, nadam se i poslednje. Zemlja košarke ne bi trebalo baš na taj način da iskazuje dobrodošlicu.

piše Zoran Panjković


16. septembar 2005.
www.sva_moja_zlata.com/drugi_deo
Kad su dečko sa ešarpom i njegov bucmasti partijski drug upali na 5. sprat Doma omladine početkom aprila 1999. bilo je jasno da me Francuska sa sve evropskim prvenstvom toga leta neće videti. Čak i da je Marti Ahtisari ranije “ugovorio” Kumanovo, situacija bi bila ista.

piše: Zoran Panjković


12. septembar 2005.
www.sva_moja_zlata.com/prvi_deo
Možda jesam maler za Aleksa Fergusona, jer su sve utakmice Mančester junajteda, kojima sam prisustvovao, završile pogubno po ekipu sa Old Traforda, ali sam za naše basketaše do sada bio čista “talija”. Dakle ovako...

Piše: Zoran Panjković


8. septembar 2005.
www.nestrpljenje.com/retro
Ne sećam se kakva je bila atmosfera u gradu pred neka velika sportska takmičenja iz prostog razloga što Beograd dugo nije bio centar kvalitetnog sportskog zezanja. Ne računam posete fudbalske elite Topčiderskom brdu, kada su najmoćniji klubovi u različitom raspoloženju napuštali stadione „večitih rivala“. Prvi pravi doživljaj koga se sećam, bilo je, baš kao i ovaj put, Evropsko prvenstvo u basketu u hali „Pionir“, 1975. godine.
Piše Zoran Panjković
FOTOGRAFIJA DANA

Foto galerija
Grčki navijači na finalnoj utakmici Evropskog prvenstva u košarci između Grčke i Nemačke (FoNet)


Sećanja na medalje

27. 09. 2005.
Zoran Radović: "Ćosić – najbolji čovek na svetu!”

Zoran Radović -Atina, 1987. godina, Bronzana medalja
Trener naše reprezentacije bio je legendarni Krešimir Ćosić, a pomagao mu je Zoran Moka Slavnić. Imali smo ubitačno jak tim sa Draženom Petrovićem i iskusnim Ratkom Radovanovićem, a u ekipi su bili tada vrlo talentovani Vlade Divac, Žarko Paspalj, Saša Đorđević, Dino Rađa i Toni Kukoč. Sticajem okolnosti poslednjih desetak dana priprema obavili smo u Dubrovniku kako bi se prilagodili na velike vrućine koje su nas očekivale u Atini, međutim umesto utvrđivanja forme mi smo odigrali 4-5 pripremnih utakmica sa Univerzitetom Notr Dejm koji je predvodio sjajni plejmejker Dejvid Rivers. Ta priča sa Dubrovnikom ispostavila se kao totalno pogrešna.


Dnevnikov dodatak

26. 09. 2005.
www.dupla_kruna.gr

Pitao sam se godinama kako izgleda biti istovremeno najbolji i u fudbalu i u košarci i koja bi to zemlja mogla sebi da priušti. I kada malo bolje razmislite i pogledate unazad, doći ćete do zaključka da je samo jedna država sve ove decenije kvarila ujedinjenje dve krune. Naravno S(F)RJ. Međutim, otkako samo Sao Tome i Principe ima duže ime od naše zemlje, postali smo otvoreniji prema svetu i dozvoljavamo mu ono što do sada praktično nikada nismo. U fudbalu smo uvek bili širokog srca, naročito poslednjih par godina, ali nikako da stasa ta dugo najavljivana generacija azerbejdžanskih košarkaša.

piše Zoran Panjković






Sport Naslovna | vesti
fudbal | nba | goodyear liga | košarka | motosport | odbojka | tenis | ostalo |
analize | intervju | tema | dnevnici | fotogalerija



© 1995-2019, B92