"Dražin govor menjan na suđenju"

Mihailović je streljan 17. jula 1946. godine, pošto ga je Vojni sud osudio za izdaju i ratne zločine.

Postupak je nastavljen slušanjem audio snimaka sa suđenja generalu koje je sudu dostavio istoričar Slobodan Marković, a preslušan je deo završne reči Mihailovića od 10. jula 1946.

Upoređivanjem steno-beležaka i transkripata audio govora vidi se da su steno-beleške skraćene za 27 odsto, a veoma često je menjan smisao rečenica, rekao je Marković, uz ocenu da su steno-beleške "grubi ideološki falsifikat".

"Nikad nisam ni s jednim neprijateljem zaključio bilo kakav sporazum. Nisam nikada sarađivao sa Italijanima, a kada bi neko došao da mi nešto slično predloži izbacio bih ga napolje...", rekao je Mihailović u svojoj završnoj reči.

On je tada objasnio kako je rukovodio državnim novcem i dao novac za "dizanje celog balkana i Rumunije i Mađarske, a ne samo naše zemlje...".

"Sudbina je bila nemilosrdna prema meni kada me je bacila u ovakav vrtlog događaja... Molim sud da moje izlaganje uzme u pravim rečima", završio je general, čuje se na snimku koji je danas preslušan.

Marković, koji je i član državne Komisije za utvrđivanje okolnosti Mihailovićeve smrti, predočio je sudu citate memoara Mihailovićevog tužioca Josipa Hrnečevića, u kojima je ispričao kako je na preradu optužnice protiv generala išao kod člana Politbiroa Milovana Đilasa.

On je sudu dostavio prepisku između SAD i FNRJ povodom zahteva da Mihailoviću na suđenju svedoče američki piloti koji su tokom rata bili u Srbiji.

Iz maršalata EFNRJ pilotima je priprećeno da bi i oni mogli da budu optuženi za saučešće u borbi protiv partizana, dok je iz Ministarstva soljnih poslova poručeno da su "Mihailovićevi zločini prema narodima Jugoslavije toliko strašni da bi se moglo ili smelo voditi diskusija da li je kriv ili nije".

Amerika je u svojoj noti konstatovala da je Mihailović osuđen pre suđenja, jer u njegovom slučaju "nema sudskog iznalaženja krivice".

Na nastavak suđenja, 22. juna, biće pozvani da svedoče istoričari Kosta Nikolić, Bojan Dimitrijević i Veselin Đuretić.

Foto: Tanjug

Pred početak suđenja pred sudom se okupilo nekoliko desetina pristalica rehabilitacije Mihailovića, koji su nosili četnička obeležja i pevali četničke pesme.

Među njima bio je i vođa organizacije "Obraz" Mladen Obradović sa nekoliconom svojih pristalica.

Poništenje presude od 15. jula 1946. godine, kojom je Mihailović osuđen na smrt streljanjem, kao i vraćanje građanskih prava, zahtevom za rehabilitaciju zatražio je njegov unuk Vojislav Mihailović.

Pridružili su mu se Srpska liberalna stranka, sa akademikom Kostom Čavoškim na čelu, Udruženje pripadnika Jugoslovenske vojske u otadžbini, Udruženje političkih zatvorenika i žrtava komunističkog režima, profesorka međunarodnog prava Smilja Avramov i drugi.

Predlagači zahteva tvrde da Mihailoviću nije omogućeno pravo na odbranu i da nije video svog advokata do početka suđenja. On nije imao ni pravo na nepristrasan sud, a optužnica mu je uručena sedam dana pred suđenje.

Mihailović je, dva dana po donošenju sporne presude, 17. jula 1946. godine streljan kao državni neprijatelj "broj jedan".

Državna komisija utvrdila je da je Mihailović ubijen na Adi Ciganliji, ali sumnja da su njegove kosti kasnije prenete u sekundarnu grobnicu, najverovatnije na Ratno ostrvo, kako bi se onemogućilo da ikad budu pronađene