Na kalendaru lepotani spaseni iz azila

Te mešance grle deca i odrasli. Uslikani su dok se maze, plaze, izležavaju, umiljato njuškaju... Gledajući ih, niko ni ne sluti da su oni bili izgladneli, bolesni, zaraženi i na ivici smrti. Živeli su u azilima širom Srbije.

Iz ozloglašenih prebivališta spasli su ih članovi udruženja “Humanimal”, volonteri koji ulaze u azile, gde je uglavom zabranjeno prisustvo i uspevaju da pse izbave, sklone, izleče, nahrane i nađu im usvojitelje. Objavljivanjem njihovih fotografija na kalendaru udruženje želi da upozna javnost sa uslovima u kojima borave u šinterajima.

“Životinje su ostavljene na betonu da skapavaju do smrti. To je stanje koje niko ne sankcioniše i javnost se isključila, iako imamo Zakon o dobrobiti životinja i Krivični zakonik, koji propisuje zatvorske kazne za one koji zlostavljaju i ubijaju životinje”, priča za "Politiku" Dušica Radulović, predsednica udruženja “Humanimal”. Volonteri udruženja razvili su mrežu širom Srbije koja spasava pse iz šinteraja u Valjevu, Aleksincu, Staroj Pazovi, Kraljevu i Loznici. Veoma loši uslovi su i u azilima koji krše zakon u Jagodini, Nišu, Subotici, Pirotu i Vranju.

Uspevaju snalažljivošću da naprave fotografije koje objavljuju na društvenim mrežama, gde se povezuju i sa ljudima iz inostranstva koji žele da usvoje neke od pasa i tako pomognu. Od novca koji prikupe, volonteri otkupljuju pse iz azila.

Za otkup bolesnog i izgladnelog psa potrebno je 1.700 do 4.000 dinara. Kada ga otkupe, neophodno je lečenje kod veterinara, koje zna i da potraje i ume da košta i do 300 evra.

“Kada pas ozdravi, tražimo mu udoban i siguran smeštaj, gde će boraviti dok ne nađemo pouzdane usvojitelje. Postoje ljudi u Srbiji i inostranstvu koji istinski vole životinje i koji ih vode u svoj dom”, kaže Radulovićeva.

Udruženje “Humanimal” zbrinjava i povređene pse na ulici i mačke koje pronalaze u kontejnerima, haustorima i podrumima.

Problem napuštenih životinja koje žive na ulicama i u šinterajima u svim gradovima Srbije godinama niko ne rešava.

Pomaci u svesti javnosti da ovo jeste zajednički problem postoje, ali uglavnom u Beogradu.

“Svest o dobrobiti životinja veća je nego pre nekoliko godina, ali su i ti pomaci smešni. Prihvatljiviji je stav da treba usvojiti napuštenog mešanca i štene, ali i dalje postoje stege u društvu”, kaže Dušica Radulović.

Stvorili su se, ipak, uslovi da se objavi kalendar, da javnost to vidi i prihvati. Novac od prodaje kalendara biće usmeren u spasavanje životinja.