Zašto nam mačke donose svoj ulov?

Istraživanje objavljeno pretprošle godine u časopisu “Natural Communications” kaže da mačke u Americi godišnje ubiju između 1,3 i 4 milijarde ptica i između 6,3 i 22,3 milijarde malih sisara i glodara. Radi se o prilično impresivnim brojevima, ali znači li to da su mačke hladnokrvne ubice ili za to postoje neki dublji, evolutivni razlozi?

Mačke su evoluirale u vrlo efikasne predatore – imaju oštre zube i kandže, mekane šape za tiho prikradanje plenu, noćni vid i neverovatno su brze i okretne. I dok je pripitomljavanje mačaka započelo pre nekih 10.000 godina, one su zadržale neke divlje, lovačke instinkte, kao i sposobnost varenja sirovog mesa. Koliko god ih sređivali, mazili i pazili, njihovi lovački instinkti nikad neće nestati.

Mačke najviše uče od majki, koje ih zapravo i podižu. To između ostalog uključuje podučavanje mačića kako da se čuvaju i kako da love. Majka ih tome uči postepeno donoseći im mrtav plen koji će pojesti. Sledeći put doneće im živi plen, iako već ošamućen, a ostaviće svojim potomcima da dovrše posao. Na kraju će ih i povesti u lov. Zabeleženi su i slučajevi u kojima ženke to rade i s mačićima koji nisu njihovi.

S obzirom na to da istu stvar rade i s nama - donose nam polumrtve životinje u kuću, one najverovatnije pokušavaju da nas nauče lovačkim veštinama koje nam očigledno nedostaju. Takođe je moguće i ono uobičajeno objašnjenje, a to je da nam jednostavno nose “poklone”.

Ali, kako piše stručnjak za mačke Džastin Alford, posmatrajući iz ugla evolucije, verovatnije je da je to povezano s njihovim lovačkim instinktima koji su većinom potisnuti pripitomljavanjem.

Zato kad vam sledeći put vaša mezimica na vratima ostavi polumrtvu životinju, pokušajte da se setite da vas zapravo voli i da u vama pokušava da probudi vrhunskog predatora.